U šestotomnom RMS ubilježeni su i
uklonljiv ’koji se može ukloniti, uklonjiv’, i
uklonjiv ’koji se može ukloniti’. Ovo drugo je, navodi se tamo, iz
Prav. 1960.
Odstran(l)jiv (kako bih ovo ovako zgodno napisao ćirilicom?
) u RMS nema, ali možemo lasno pretpostaviti da se istovjetno ponaša, tj. da su ispravne obadvije varijante.
Imali smo već dosta diskusija na temu tih prideva na
-(lj)iv, kod kojih se to
-lj- i pojavljuje i ne pojavljuje. Najčešće i obično su oba oblika ispravni, ređe je ispravniji samo jedan (bez toga
-lj- ili sa njim). Tako i ovde.
Na
ovoj temi Bojan je to fino objasnio:
Najčešće su dozvoljena oba nastavka (pa tako i nemeriv, kako stoji u Matičinom rečniku, pored pomenutog nemerljiv). Kao posebne, mogli bismo izdvojiti sledeće slučaje:
1) Dozvoljen je isključivo nastavak -iv ako se osnova završava na -st, -zd ili -št: neuništiv, oprostiv, nedopustiv.
2) Dozvoljen je isključivo nastavak -ljiv ako postoji umetnuto j (koje se najčešće menja jotovanjem) u drugim oblicima, npr. u glagolskom pridevu trpnom: zaljubiti—zaljubljen—zaljubljiv; lomiti—lomljen—lomljiv; primamiti—primamljen—primamljiv; umoliti—umoljen—umoljiv; videti—viđen—vidljiv.
Naravno, kao i kod svakog pravila, i ovde se mogu naći izuzeci, ali ovo bi trebalo da predstavlja neke okvirne odrednice.
