Rija, naravno, ali Čiča Gorio ipak ima naglašen krajnji vokal ("naglašen" prema Prćićevoj terminologiji), pa bi to pre moglo biti Čiča Gorioa.
Уф, ти Французи! Сећам се добро, ваљда због тога што је био део лектире, да нико није наглашавао задњи самогласник, а можда је требало. Зашто Париз не изговарамо тако, а Авињон да? Где се ту вуче црта и како?
Ор'гинал је Le Père Goriot (English: Old Goriot; за оригинал знам, о енглеском нисам размишљала; ово је са Вики). Зато се онако мења.
Има у том француском ваздан којекаквих правила за читање (видела сам на Филолошком читаву књижицу о изговору). Ваљало би да се малко присетим.
Мени, рецимо, страшно убоде уши кад год чујем рекламу за Гарнијеррррр. За сваки случај сам питала Французе како то треба читати и, наравно, р на крају не треба.
Недавно смо колегиници Францускињи скренули пажњу (пошто је већ научила сва ћирилична слова и без већих проблема може да чита, без обзира на то што не зна шта речи значе) на чињеницу да код њих има тако много сувишних, слова која, по нашем скромном мишљењу, ничему не служе (наравно да од распореда тих вишкова зависи како се шта чита и шта значи, али...), чисто расипништво. Свиђа јој се што тога код нас нема.
