Hm, ne znam, nakon onih vrlo negativnih recenzija što su se o njoj vukle po štampi, nekako sam skroz skeptičan prema toj Sintaksi.
Ah evo, našao sam u starim Klajnovim člancima iz NIN-a (2005) koje smo imali ovde na forumu. (Bojan ih beše okačio, ne?) Čik pogodite koje je Klajnovo objašnjenje.
Konstrukcija „ni ne“ jest — kroatizam.
„Pogrešno ’ni ne’ izgleda da se zaista najpre javilo u Hrvatskoj. Pre više od jednog veka, u svojoj ’Gramatici hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika’, tačka 513c, Tomo Maretić je upozoravao: ’Gdje bi se ovakvo
ni našlo tik do zanijekanoga glagola, uzima se mjesto njega
i’, ilustrujući to primerom iz Vukovog Kovčežića: ’zato se među narod gotovo i ne broje’. Sličnu pouku daće i Slavko Pavešić u svom ’Jezičnom savjetniku’ (Zagreb 1971), navodeći kao pogrešne primere ’On ni ne može doći’ (treba: On i ne može doći) i ’Počeli su igrati bez volje ni ne pokušavajući da smanje razliku’ (treba: ...i ne pokušavajući...). U srpskim gramatikama takvih opomena nije bilo, jer nije bilo ni grešaka ove vrste. Poslednjih decenija, međutim, svaki čas čujemo i čitamo ’ni ne treba’, ’ni neću’, ’ni nemoj’...“
Okej, ali Klajn nam ne daje strukturnoga objašnjenja zašto je „ni ne“ greška. Sámo tumačenje da je greška zato što se prvo pojavilo u Hrvatskoj, pa se odatle uvezlo u Srbiju, nije dovoljno, mada bih opet to pripisao Klajnovom uobičajenom ležernijem i neobaveznijem stilu objašnjavanja.
Verovatno postoji i validno sintaktičko objašnjenje zbog čega ovo jeste greška, ako je greška, ali koje je Klajn izostavio čitaocima NIN-a. Možda Maretić daje više podataka od ove rečenice koju je citirao Klajn?
