Још у време када сам се, као основац, срео са падежима једна ствар ми није јасна: шта значе она рогобатна имена која смо морали да учимо напамет јер нас ни на шта нису асоцирала. Касније сам закључио да су називи падежа су изгледа давани слободном мешавином старогрчког и латинског језика, од случаја до случаја, што нимало није допринелу разумевању таквог поступања.
Једино ми је логично објашњење да су језички стручњаци такве називе надевали падежима да би звучали стручније, што је појава којој изгледа ниједна струке не може да одоли.
Најпре, шта значи сама реч падеж? Заиста има везе са падањем, односно, одпадањем од основног облика речи. Тако га је од старогрчког усвојио латински па се пренело и код нас. па добро, ако нита а оно је превод израза на српски језик и има неког смисла.
Јесте ли некада размишљали како би се падежи могли звати на српском, тако да их не морамо памтити напамет већ по значењу израженом у називу?
Nije na odmet ni saznati znacenja reci koje oznacavaju padeze.
nominativ - nomen, nominare = ime, imenovati
genitiv - genus = pol, poreklo ili genitus = rodjen
dativ -dare, datum = dati, dato
akuzativ - accusarre = optuziti
vokativ - vocare = vikati, dozivati
instrumental - instrumentum = sredstvo
lokativ - locus = mesto