Графема ј

Наша азбука је, сложићете се, збиља лепо писмо. Међутим, мени је од малена тачка поврх ј бола очи. Сва наша слова су лепа, складна, уједначена — осим тог туђинског, накарадног ј.

Једна од великих предности српске азбуке је лакоћа у писању, али ј ремети то са својом тачком; то је, у нас, једини дијакритик. Вук је није требао преузети када је сачињавао реформу језика. Она се испрва појавила у латинском писму изнад слова i да би се оно лакше разликовало, услед своје суптилности, од околних слова, а касније, када је j изведено из i, оно је задржало тачку. Код нас, међутим, дијакритик није сврсисходан: скоро сва наша мала слова су, збиља, умањене форме великих, а ј је веома лако разликовати од осталих графема.

Уколико се слажете са мном, мислите ли да још увек има наде да се, у данашње време, решимо тачке на слову ј и улепшамо своје писмо?

	Аутор	Тема: Графема ј (Прочитано 3193 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.