Мени је тај појам познат углавном у вези са модалним глаголима. Најважнији модални глаголи у српском језику су:
знати, требати, моћи, хтети, морати, смети, желети, волети.
Ти глаголи описују однос (начин) субјекта према радњи (modus na латинском значи начин).
На пример:
Мајка зна пећи колач.
Не требате платити ништа.
Ти мораш да се пријавиш.
Желим да те видим опет.
У српском је (за разлику од хрватског) допуштена иза модалних глагола и да-конструкција и инфинитив, чини ми се.
Први пример изражава неку несигурност, други изражава неку могућност, трећи неминовност, четврти жељу, итд.