VPF
члан
 Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Vladimir Filipović
Поруке: 194
|
 |
« Одговор #1 у: 21.36 ч. 17.06.2011. » |
|
I svršeni i nesvršeni glagol bi se mogao pojaviti u takvoj konstrukciji:
Svaki vozač, kada ga policajac zaustavi, ustvrdi da nije kriv. (ili rekne, poviče...)
Svaki vozač, kada ga policajac zaustavi, tvrdi da nije kriv. (ili govori, viče, smatra...)
Pošto kazati ima oba vida, mislim da bi se teorijski moglo tumačiti i kao jedno i kao drugo. Ali nesvršeno kazati ima ograničenu upotrebu, obično se koristi u blagom, vremenski neodređenom značenju ("Mika kaže da je grad lep") pre nego u opštem značenju tekuće radnje s jasno određenim početkom i krajem, tako da bi u praksi bilo pomalo neobično da se u ovakvoj rečenici koristi s nesvršenim značenjem na umu.
Vozač u toj prilici iskaže ili se izjasni sa stavom da nije kriv; ako baš hoćemo da izrazimo da on u stvari u toj prilici "neko vreme" kazuje ili drži do stava da nije kriv, verovatno ćemo potražiti neki jasniji glagol.
(Ovo je moje trenutno razmišljanje, nemam potkrepljenje u literaturi.)
S druge strane, čitao sam nedavno neki zanimljiv rad koji ističe razliku između semantičke dvosmislenosti i neodređenosti, pa mi se i dalje vrti kroz glavu i čini mi se da bi ova rečenica mogla biti dobar primer za namernu neodređenost, a ne dvosmislenost: to jest, nije dvosmisleno da li je radnja svršena ili nesvršena, nego je namerno neodređeno, zato što su ta dva tumačenja (svršeno i nesvršeno) u stvari jako slična i može se dozvoliti da su oba faktički tačna (ili dosledna misli koju izražavamo) tako da nema potrebe da se ograničavamo samo na jedno. S većinom srpskih glagola ovome ne bismo mogli pribeći (jer pojedinačni glagoli jednoznačno određuju svoje radnje kao svr. ili nesvr.) ali s dvovidnim glagolima možemo.
|
