Здраво свим редовним и нередовним учесницима овог форума, морам да признам са жалошћу – не честим ја овде, и потпуно узалуд.
Сад ми је ипак испала прилика да поставим питање – доста важно питање и зато га стављам овде.
Ево, почео сам да дајем овде у Москви приватне часове српског једној девојки која жели да се пресели у Црну Гору, јер су њени рођаци тамо купили неку кућицу, – скроз обична ствар између богатих Руса, нисам се распитивао много, мислим да је то Котор. Са Црном Гором никако нисам повезан, чуо сам пар пута неке говоре Светозара Маровића, и то је све. Али сам наравно, као и сви овде, читао Његоша, па сам увек мислио да је у Црној Гори у употреби приближно исти „изговор“, мислим ијекавица-„ђекавица“ („овђе“), па није то за мене било нимало чудно, јер је чак и Вук таквом „ђекавицом“ причао. Пре првог часа сам потражио новински чланак на ђекавици, уверио сам се да се „где“ у ђекавици пише као „ђе“ (нестандардни случај, па сам желео да проверим), и већ два часа учим ђевојку ђекавици, сутра је трећи.
Али! Јуче сам испричао о свему овом једној пријатељици (рођеној у Београду ако то има важност). Она ми се смејала у лице, рекла је да девојка и са нормалном екавицом не би имала проблема, да тамо нико
овако не прича, и тако слично. Остао сам доста збуњен. Претражио сам сајт новина „Побједа“ по речи „хтела“ (хтјела/шћела). Највише резултата је на обичној јекавици, само два на „ђекавици“, али и прилично много на екавици.
Значи, уколико разумем,
хитно треба да променим дијалектну базу предавања (надам се да се девојка неће много љутити), али ми је ипак занимљиво: како се то овако десило? Каква је ситуација у Црној Гори, како њени становници обично говоре и ако без ђе, онда зашто? Где је „ђекавица“ до сад у употреби? На нету се среће прилично широко, иако значајно мање процентуално него што сам очекивао.
(Са посебним ћу задовољством послушати какав сам ја идиот, то је баш корисно за самооцену и уопште.

)