Meni je ta teorija o turskom uticaju na gubljenje H malko klimava... Zašto je turski fonološki uticaj po ovom aspektu dopro do udaljenih ruralnih krajeva, a nije do muslimanskih varoši, gde je turski jezik bio u daleko aktivnijoj poziciji? Doduše, to si pokušao da odgovoriš u poslednjem pasusu, ali nisam nešto uveren. No, ne bih da proturam svoje laička shvatanja u oblast u koju se baš i ne razumem najbolje ("ma ti lingvisti, nemaju pojma"
)...
Muslimansko gradsko /h/, koje dolazi na mestu starog /x/ i još i drugde u nekim rečima, jeste zasigurno upravo pod turskim uticajem, i tu nema spora.
Što se drugde /x/ gubi, i meni je nejasno, ali imam prilično izvodljivo viđenje. U kosovsko-resavskim i prizrensko-timočkim dijalektima, i u nekim govorima zetsko-južnosandžačkog dijalekta, kao i u bugarskom i makedonskom jeziku, /x/ je sasvim iščezlo. Ja bih rekao da je i to turski uticaj na promenu /x/ u [h], a da se docnije oslabljeno [h] izgubilo. I u ovim krajevima je turski uticaj jak.
U istočnohercegovačkom dijalektu i nekim govorima zetsko-južnosandžačkoga pak, rekao bih da je uzrok promene upravo težnja ka uprošćavanju suglasničkog sistema. Tu je /x/ jedini bezvučni suglasnik bez svog parnjaka, i ono prolazi kroz niz promena (ka /k/ i ka /g/). Na početku reči i u međuvokalskoj poziciji, međutim, ono je iščezlo zasigurno preko [h], a [h] se i tu javilo ili alofonski ili pod turskim uticajem.
Turski uticaj je, dakle, samo na promenu /x/ u [h], koje se kao /h/ i zadržava u muslimanskim govorima. Što je posle [h] nestalo u ruralnim dijalektima, kasniji je razvoj. U nekima je govorima, međutim, i mimo turskoga uticaja, /x/ prošlo kroz niz promena da bi se odstranilo iz sistema. Možda se u njima međufaza [h] alofonski i sama pojavila, na početku reči recimo.
