А у оном „баки сине“ (што је мени најодвратнија поштапалица свих времена) треба ли можда „Баки“ (великим словом), јер је то неко име? „Мислим, Баки сине, шта да ти кажем...“
Јест да је прошло скоро две године од овога, али то Баки јесте име. У питању је лик Бориса Бизетића у некадашњој емисији Бе-Бе Шоу који се звао Баки, био у тренду, носио упасану тренерку и коме је узречица била „сине“.
Кад год би препричавао како му је неко нешто рекао, говорио би „И каже он мени, ’Баки, сине...’“ Сећам се кад је то почело да улази у говор.
Ја се тога врло добро сећам. Кад сам под „Бакијевим“ утицајем у свој скромни речник примио „сине“ и тако ословио свог ћалета, добио сам шамарчину, толико жестоку да ме је доживотно одучила од свих поштапалица. Није имао школе, мој ћале, али је био одличан лингвист. Практичар.
