lavandablue
члан
 Ван мреже
Пол: 
Организација: Home
Име и презиме: Ina
Струка: profesor informatike
Поруке: 155
|
 |
« Одговор #3 у: 14.20 ч. 17.03.2014. » |
|
Evo šta kaže Andrić u 'Znakovima pored puta' (jedan citat), mislim da najbolje psihološki opisuje mehanizam oholosti i mentalni sklop oholih ljudi:
''Istinski ponos dovoljan je sam sebi. Samo, istinski ponos je redak. Mnogo češće susrećemo oholost, sujetu, uobraženje; nekad su pod njegovim vidom i imenom, a nekad goli, bez maske ponosa. Oni nikad nisu dovoljni sami sebi. Da bi se potpuno ispoljili i >>izživeli<<, njima treba tuđe divljenje i priznanje, često i tuđe poniženje; oni su za onoliko veći za koliko drugog umanjuju, a te veličine nikad im nije dosta, stoga su stalno nemirni, u pokretu, tražeći na što bi mogli da se popnu i izdignu, dok je ponos uvek miran, zadovoljan onim što je i tu gde je, i samo ne da nikom na sebe.
Ponosni ljudi, prirodno, često stradaju zbog svog ponosa, ali im njihov ponos pomaže da podnesu svako stradanje. Naprotiv, sujetni ljudi se i ponižavaju da bi zadovoljili svoju sujetu, i naravno, ne uspevaju u tome, jer sujeta se, kao ćudljiva žena iz rđavog društva, odjednom okreće i prebacuje im ono što su zbog nje učinili.
A oholost je slepa, bezdana; nju nije nikad niko nahranio, i ona zna samo da kaže: >>Još, još!<<; što joj više daješ i žrtvuješ, ona samo odlučnije i glasnije traži još više.
Ponos drži, hrabri i pomaže čoveka na njegovom putu, sujeta mu truje život, ometa rad i kvari odnos sa ljudima, a oholost na koncu pojede celog čoveka, zajedno sa njegovim darovima i uspesima, i, nezasićena i nezasitna, traži odmah novu žrtvu.''
(Bgd., 10 XI 1947.)
|
