Нека правила постоје, али се не може разлучити за све случајеве; у суштини је ту реч о наставку
-ив, а наставак
-љив је „добивен“, тј. јавља се гдегод се основа завршава на неки уснени сугласник или слово
л. Наставак
-ив се додаје обично на основе глагола и именица, ређе на основе придева. Може се рећи да где има
фонетских услова, најчешће постоје и правилна су оба облика придева.
-Љив се свакако неће јавити на основама са меким сугласником (
одвојив, неспојив, отуђив).
Do sada sam, kao matematički pojam, viđao isključivo "nezavisna promenljiva", a nikad "nezavisna promenjiva".
То је, рецимо и тако, окамењени термин, па се овај други облик не јавља, тј. ако већ творимо именицу од неког од облика придева. (Само да неки „научно оријентисани“ зналац („енглески ђак“ превасходно) не почне да зарад погрешним поривима вођене жеље за
стаднардизацијом називља уводи, упркос „домаћој струји“, неке називе попут „индепендентна варијабла“ и „шта-ти-ја-знам“, тек да се би изражавао „научничкије“ и „светскије“...)
П. С. Мислим да смо већ негде расправљали о овом питању, само ме мрзи да претражујем сада.
