Да, Обрен Старовић и ArsLonga су у праву:
наших преводиоца
јесте једина тешка грешка, уједно – то је једна од прилично честих из обећаног пописа. Зашто се ту нашла... баш кад сам се правила паметна...
Али кад је реч о запети,
Ту запета може да дође, али и не мора. Дакле, ту нема никакве грешке. Smiley
Могла си да не ставиш и ону прву и опет би било у реду.
она је заправо врло пожељна на оном месту, јер је прва већ употребљена. Граматички, није пропуст, стилски јесте: звучи „збуџено“ и лабавије каже шта сам хтела рећи…
Поменули смо персирање, те ето прилике да се изјадам укратко: то ми је једна од честих тема и заиста сам присталица оних који га генерално сматрају сувишним – не само на форуму или само лежерности ради. Користећи га избегавамо фамилијарност, но, интимизација је више ствар тематике и тона, него граматичког лица у обраћању. Људи се радо псују персирајући. С друге стране, умерена опуштеност је пожељна увек, без обзира на инстанце… То је делић мојих запажања на ову тему, не бих даље…
Јелена, твоја размишљања су потпуно налик мојим.
Greške prevodilaca, sociologa i drugih visokoobrazovanih ljudi je nešto što me odavno tera na razmišljanje. Krenula sam od sebe, od svog obrazovanja i trenutno mislim da se krivica može podeliti na nekoliko strana. Sećam se da smo prilično žedni prošli osnovnom školom, da nam je malo dato, a još manje traženo. U srednjoj smo se bavili književnošću. Na faksu smo morali da znamo gramatiku i pravopis, a nismo znali odakle da krenemo.
Имала сам прилике да се уверим да је својевремено српски језик у многим школама сматран безначајним или најбезначајнијим предметом.
Isto mislim da oni koji bi trebalo da budu etalon pismenosti (novinari, prevodioci, javne ličnosti) često prave materijalne greške, a narod greške prihvata, misleći da tako treba. Takve greške primećujem, pa proverim u gramatici i pravopisu, ali verujem da puno ljudi to ne uradi, te ostane u uverenju da je tako, kako je rečeno, ispravno.
У масовним медијима владају закони тржишта, а како тржиште не реагује на питања исправности говора, то су и новинари такви какви јесу. Иако често севају радикалним граматичким структурама, рекла бих да имају основе писмености. Више им замерам то кич понашање: извештачени осмеси, пољупчићи, кикотање. А језик... мене заправо забрињава општа незаинтересованост наших људи за језик. То што се чак језичари сматрају непријатељима књижевности, до бога милога… С друге, постоје језичка закерала...
Но... преводиоци су сасвим посебна класа. Наши преводиоци. Надам се да до фебруара успем да дорадим „списак“, па да видим и ваше мишљење.
