Ivan Klajn, Jezik oko nas, str. 96—97:
Odatle sam uzeo pomenuti primer, a ukoliko bi postojalo to „pravilo“ da dok zahteva negaciju, svakako bi Ivan Klajn prvi znao za to i ne bi napisao ovako nešto.
Само кратко (јер ово није тема):
Речник Матице српске, 1967:
ДОК –
- Везује зависну временску реченицу с главном и казује:
а) да се радње обеју реченица врше истовремено (уз несвршене глаголе)
„Планинка ту углављује телад да јој не сметају док краве музе.“
..........
д) да се радња главне реченице врши пре радње зависне реченице, односно њеног
извршавања (уз свршене глаголе):
„Радићемо до не падне мрак.“
ПС: Ако има интересовања за наставак ове дискусије, можда можемо да отворимо нову тему?