Danga
одомаћен члан
 
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка: професор српског језика
Поруке: 205
|
 |
« Одговор #4 у: 00.24 ч. 27.01.2012. » |
|
У великом броју назива укрштају се и преплићу одлике посебних имена и одлике општих, описних, апелативних назива. У називима који се могу двојако разумети, као властито име и као део описног казивања, онај који пише увек може писати мало слово, а велико пише по потреби, као знак да дати израз узима као постојеће посебно име, а не као део свог слободног казивања. ТО ЈЕ ПРАВИЛО. Конкретно, у овом случају, ради се о фрази која има тенденцију да од властитог имена постане заједничка именица. Има много таквих примера у српском језику. "туристичка Мека" у жаргону, али и у публицистичком стилу, представља изузетно посећено место, као што је то Мека у време хаџилука. Та аналогија прелази у симбол, а симбол је заједничка именица широке употребе. Међутим, баш зато да би се истакла права Мека и суштина компарације, а и да би се избегле забуне и замене са придевом ж.р. "мека", користи се велико слово. Надам се да нисам превише сложено објаснио... Литература: "Правопис српскога језика", Матица српска, НС, 2010., стр.25.
|