Порекло назива градова

[Mallrat]

Занима ме зашто град се зове баш "Београд". Је ли он стварно веома бео, или нешто друге? (Такође знам да Београд се звао некад у Немачкој "Вајсбург", шта значи "Београд")
И такође хоћу да запитам за Сарајево. Да ли је порекло од речи "сарај", и значи ли ова реч исто што и у рускому? (И где пада нагласак? САрајево или СарАјево?)

[Ђорђе Божовић]

Име Београда је старо колико и Словени на Балкану. Наиме, ово име значи "бео град, бели град"; и како прича каже, Словени су га дали Београду када су дошли пред његове зидине, будући заслепљени њиховом белином и блештавилом. Некада су народи који су били у додиру са Србима имали своје називе за Београд, који су у ствари преводи српског имена (тако и Вајсбург, што исто значи "бео град"), али данас сви кажу Белград или слично (ово л је ту због изворног начина писања који се примењивао у деветнаестом веку; јер савремени облик "бео" је настао од старијег "бěл"). Вук Караџић је својевремено писао и Биоград (Бијоград), што је ијекавски лик тога имена који се такође данас више не користи.

Сарајево се некада звало Врхбосна. Садашње његово име настало је у времену османлијске владавине у Босни, и потиче од турске речи сарај или серај (одн. караван-сарај), што значи "свратиште за путнике и караване" (претеча данашњих мотела ). Нагласак је на првом слогу: сАрајево.

[Ђорђе Божовић]

Ево и ово: The name of the city [Sarajevo] derives from Turkish phrase "Sarayova", in which Saray means "palace" and ova means "valley".

[Вук]

Име Београда је старо колико и Словени на Балкану. Наиме, ово име значи "бео град, бели град"; и како прича каже, Словени су га дали Београду када су дошли пред његове зидине, будући заслепљени њиховом белином и блештавилом. Бијоград), што је ијекавски лик тога имена који се такође данас више не користи.

I ja sam čuo za tu priču, ali pre će biti da je u pitanju nešto drugo. Kod Srba i kod Slovena uopšte postoji dosta geografskih pojmova koji u svom imenu  sadrže neku boju. Najčešće belu ili crnu. Npr.: Bela Palanka, Bela Crkva, Bijelo Polje, Bijela, Bileća (ikavski)  Bijeljina itd. Za crnu boju: Crna Trava, Crni vrh, Crni Kao, Crna Bara itd, A imamo i pojmove gde se pojavljuju obe boje: Crno More, Belo More, Crni Drim, Beli Drim (Bijeli), itd.
Davanje ovakvih imena geografskim pojmovima ima veze sa prethrišćanskom religijom, u kojoj bela boja označava vidljivi svet tj. ‚‚jav‚‚ i pozitivna je, a crna označava donji , nevidljivi svet, svet demona, tj. smrt, odnosno ‚‚nav‚‚, i negativna je.
Zašto su neka mesta dobila u imenu boju života, odnosno ‚‚java‚‚, a neka boju smrti, odnosno ‚‚nava‚‚ verovatno zavisi od slučaja do slučaja. Isto tako i za Beograd, ne verujem da je dobio ime po zaslepljujućoj belini zidina (uostalom od kog bi to materijala bile zidine, a da se nalazi u neposrednoj blizini Beograda), već zbog nečeg u religijskom shvatanju njegovih tadašnjih stanovnika. 

[Ђорђе Божовић]

Ти баш нећеш да се сложиш ни са једном раширеном тврдњом у науци, је ли, него све гледаш кроз очи велике завере која скрива све што има везе са српском историјом, језиком, етнологијом, митологијом... а нама представља некакве причице за лаку ноћ наводно као утемељене претпоставке?

То што написа може бити тачно, и вероватно и јесте, али не баш за све топониме који садрже придев б(иј)ели или црни. На пример, ја сам убеђен да је ужичко село Биоска просто добило име по налазиштима соли (суседно село се зове Солотуша). Неки други топоними, пак, можда баш одражавају то паганско двојство.

[Вук]

Ти баш нећеш да се сложиш ни са једном раширеном тврдњом у науци, је ли, него све гледаш кроз очи велике завере која скрива све што има везе са српском историјом, језиком, етнологијом, митологијом... а нама представља некакве причице за лаку ноћ наводно као утемељене претпоставке?

Ako je neka tvrdnja raširena u nauci, ne znači da je ‚‚obavezno‚‚ tačna. A veliku zaveru ti pominješ a ne ja. Više si ti opterećen njome nego ja. Kaži mi gde sam to ja nešto objašnjavao velikom zaverom.

Nije mi namera da ikome pričam pričice za laku noć, kako ti reče, ja jednostavno iznosim svoje stavove i svoje mišljenje. Neko će se samnom složi neko neće, ali zbog toga diskusija i postoji. Šta misliš kako bi to bilo, da se svako slaže sa svakim, po svakom pitanju? Tada ne bi postojala ni diskusija, a ni ovaj forum.

То што написа може бити тачно, и вероватно и јесте, али не баш за све топониме који садрже придев б(иј)ели или црни. На пример, ја сам убеђен да је ужичко село Биоска просто добило име по налазиштима соли (суседно село се зове Солотуша). Неки други топоними, пак, можда баш одражавају то паганско двојство.

Svakako da ovo ne važi za sve toponime, ali mislim da što su pojmovi stariji to je veća verovatnoća da je u pitanju ovo što sam rekao. S druge strane, toponimi koji su nastali mnogo kasnije, pa i u ovo najnovije doba, su dobili ime po nekoj svojoj fizičkoj (boja, izgled, oblik, materijal...) odlici. Pa i po nekom rudnom nalazištu kao u tvom primeru. Ili npr. Ugljevik u Bosni.

[Ђорђе Божовић]

Ок, немој да се љутиш...

Svakako da ovo ne važi za sve toponime, ali mislim da što su pojmovi stariji to je veća verovatnoća da je u pitanju ovo što sam rekao. S druge strane, toponimi koji su nastali mnogo kasnije, pa i u ovo najnovije doba, su dobili ime po nekoj svojoj fizičkoj (boja, izgled, oblik, materijal...) odlici. Pa i po nekom rudnom nalazištu kao u tvom primeru. Ili npr. Ugljevik u Bosni.

Топоним који поменух је јако стар. Но свеједно, ипак верујем да већина свих тих назива које си побројао у претходној поруци нема везе с тим двојством (Бела Црква, на пример, или Црно и Бело море). Срби су врло брзо примили хришћанство. Могу да поверујем да се ради о остатку тога паганског веровања само ако постоје дублети типа Црни Рзав и Бели Рзав. (Мада неки кажу како је и Црни Рзав исто као Црно море добио име по тамној боји, и ни то није искључено.)

Искрено, мислим да, превише занет и заинтересован словенским претхришћанским веровањем, проналазиш његове остатке и тамо где их нема. На крају крајева, и сама претпоставка да су код Словена постојали супротстављени јав и нав је ипак само претпоставка. О прасловенској религији толико се мало зна. И биће да је Београд ништа више до бели град...

[Вук]

Ок, немој да се љутиш...

Ne ljutim se. Ja volim da čitam tvoje poruke.

Срби су врло брзо примили хришћанство. Могу да поверујем да се ради о остатку тога паганског веровања само ако постоје дублети типа Црни Рзав и Бели Рзав. (Мада неки кажу како је и Црни Рзав исто као Црно море добио име по тамној боји, и ни то није искључено.)

Srbi nisu brzo primili hrišćanstvo. Prelazak Srba u novu religiju je trajao nekoliko vekova, i hrišćanstvo nije nikad u potpunosti zamenilo staru religiju. I danas imaš puno paganskih običaja, kao što su slava, vinogradarski običaji na Svetog Trifuna (Trivuna), božićni običaji, Bele nedelje, daće....itd.
Ne bih da se ponavljam, negde na ovom forumu sam već napisao, ali zna se da su npr. Nemanjići zapalili više sela u Pomoravlju i Ponišavlju, da bi naterali stanovništvo da prihvati novu religiju. Takođe poznata su i proterivanja bogumila.

На крају крајева, и сама претпоставка да су код Словена постојали супротстављени јав и нав је ипак само претпоставка. О прасловенској религији толико се мало зна. И биће да је Београд ништа више до бели град...

O praslovenskoj religiji možeš dosta pročitati u delima Čajkanovića.

[Pedja]

Toponimi koji u menu sadrze crnu boju, vrlo cesto su vezani za cetinarske sume, recimo.

[Вук]

Toponimi koji u menu sadrze crnu boju, vrlo cesto su vezani za cetinarske sume, recimo.

Kao npr.?

[Pedja]

Samo na Zlatiboru ih ima dva-tri... Imaju i dva-tri Crna rzava, zbog karakteristicno tamne boje kamena.

[Соња]

Знате да у Србији постоји више него један Црни врх. Објаснили су ми да је то тако због, као што рече Пеђа, густих четинарских шума.

[Вук]

Ne sporim ja to da su neki toponimi nastali na osnovu nekih fizičkih odlika, pa i četinarskih šuma i tamnog kamenja, ali to je uglavnom u novije vreme. Međutim, u vreme praslovenske religije, imena su imala i religijski karakter, pa se vrlo često sreću toponimi sa belom i crnom bojom u imenu, što je, na neki način, predstavljalo Belog Boga (ili bogove svetla, bogove gornjeg sveta) i Crnog Boga, (ili bogove tame, bogove donjeg sveta) odnosno jav i nav.
Toponimi sa ove dve boje u imenu rašireni su po teritoriji cele Evrope, a nalaze se i šire.

Samo na Zlatiboru ih ima dva-tri... Imaju i dva-tri Crna rzava, zbog karakteristicno tamne boje kamena.

Za Zlatibor ne znam, ali jednom prilikom sam sa planinarima posetio Crni Vrh pored Jagodine. Na njemu nema ni traga od crnogoričnih šuma.
Drugo, pored postojanja Crnog Rzava, postoji i Beli Rzav, dali je i on dobio ime po karakterističnoj boji kamena, ili je verovatno u pitanju ovo drugo o čemu sam pisao, dublet koji predstavlja suprostavljeni jav i nav.

Ne tvrdim da jeste, ali...

[Pedja]

Vuče, kvaka je u tome što je to sve u oblasti pretpostavki ali je nemoguće dokazati na naučnoj osnovi. Prema tome, ne vidim svrhu u insistiranju.

Slično mi imamo sa objašnjenjem porekla imena reke Đetinje. Jedno popularno tumačenje kaće da je grad svojevremeno bio ograđen žicom pa je otud ime, mada to većma gledamo sa podsmehom, ako ni zbog čeg drugog, ono što je Užice žičanu ogradu verovatno prvi put videlo kada su ga Nemci okupirali '41, a u vreme kada je ime prvi put zabeleženo, pitanje je da li je uopšte izraz žica korišćen u tom smislu.

Drugo objašnjenje zvuči nešto ozbiljnije, koje tumači da je grad, pošto je smešten u usku kotlinu odatle uzeo i ime.

A dovoljno je pogledati neku stariju kartu, iz rimskog vremena pa videti da se Đetinja tada zvala Cetina, saznati da to u prevodu znač Konjska reka, i biti upućen u to da Đetinja nastaje od tri rečice koje izviru na planini Tari od kojih se jedna i danas zove upravo tako: Konjska reka.

[Вук]

Ne tvrdim ja da je to tako kako ja kažem, i znam da je to sve u sferi pretpostavki, takođe znam da se malo toga može nepobitno dokazati, ja samo hoću da kažem da neizostavno treba imati u vidu i ovo o čemu sam pisao. Pogotovu ako se radi o nekom starijem toponimu.
Mnogima će možda izgledati malo čudno ovo moje insistiranje na toj staroj religiji, i još čudnije to da neki toponim ima veze sa njom, zbog toga što je ona istorijski tako daleko, ali ako se malo pozabavite njome, videćete da je  u velikoj meri još uvek prisutna u raznim aspektima narodnog života. 

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Порекло значења речи (Уредник: Дарко Новаковић) > Тема: Порекло назива градова