Смрт ошишаној латиници!

[Madiuxa]

U našim školama se učenje prvog stranog jezika sprovodi vrlo rano, mislim od prvog razreda, možda od drugog. Mislim takođe da je taj prvi jezik uvek engleski. Ako nije tako, ako nije uvek engleski, ispravite me, u svakom slučaju mislim da bi morao da bude engleski, a ne bilo koji drugi. Zašto mislim da mora biti baš engleski neću sad da obrazlažem, ako nekome nije jasno, možemo da raširimo priču i na tu stranu. Srpska latinica se na časovima srpskog jezika uči u drugom razredu (i tu možda grešim, u moje vreme je bilo tako). Kad latinica ne bi bila deo srpskog jezika, njeno učenje bi se sprovelo kroz drugi nastavni predmet, na časovima engleskog jezika umesto na časovima srpskog. Deca bi, dakle, u istom uzrastu morala da nauče latinicu. Ništa ne bi bilo izgubljeno.

Ne znam kako je sada, ali u moje doba je bilo ljudi koji su učili samo ruski...

Prvo da kažem, što se tiče tih Hrvata koji čitaju ćirilicu, jer žele da čitaju neka izdanja koja postoje na ćirilici, a nema ih na latinici, to je njihov izbor, ljudi žele da čitaju knjige izdate na srpskom i vidim da to mogu prosto zato što su se malo potrudili i naučili ćirilicu jer su to želeli. Srbi bi svakako imali tu prednost u odnosu na njih, jer bi svi znali latinicu već od malih nogu i čitanje hrvatskih izdanja im ne bi predstavljalo problem, bez obzira na to što latinica ne bi bila smatrana srpskim pismom.

Samo sam htela reći da i Hrvati, i pored toga što je zvanično njihova država ukinula jedno pismo, ako sebe hoće da smatraju obrazovanima, nauče i ćirilicu jer u tome vide samo mogućnost proširivanja svojih vidika i mogućnosti. Država ne mora obavezno uvek da donosi najpametnije odluke...

Sve u svemu, čini mi se i dalje da niste naveli ni jedan argument zašto imamo koristi od dva pisma.

Kao što rekoh, nije od vitalne važnosti, ali je deo naše kulture i ne vidim zašto bismo sekli sami sebi parče mesa.

Bruni, kažeš da svakako nema štete. Zar nije dovoljna šteta to što se ljudi raspravljaju oko toga koje je pismo bolje. Ponekad mi se čini, ne tako retko, da time što se opredelim da nešto napišem ćirilicom ostavljam utisak da hoću još nešto da kažem osim samog sadržaja onoga što pišem. To mi stvarno smeta. Zar ne misliš da neko ovde smatra da to što se opredelio da svoj post napiše na ovom ili onom pismu kazuje nešto samo po sebi, bez obzira na sam sadržaj napisanog. Ja mislim da to jeste problem, ne sviđa mi se što se ljudi dele po tom kriterijumu, ne sviđa mi se što će neko uopšte da primeti da je ova moja poruka napisana latinicom, a veruj mi da će neko, makar i nehotice, da izvuče neki stav iz toga. Problem je, jeste problem, što sam ja morao da odaberem jedno pismo, pa sam osim onoga što sam napisao, bio prinuđen da odabirom pisma kažem nehotice još nešto. Zato mislim da bi bilo bolje da jezik ima jedno pismo.

To je, dragi moj Vučenoviću, posledica politike. Političari su nas naterali da iza korišćenja jednog ili drugog pisma čitamo i neke skrivene poruke kojih, mnogo puta, zaista nema. Ja, na primer, se ježim i na samu pomisao na bilokakav vid nacionalizma, al se eto pre neki dan posvađah sa jednim drugom samo zato što sam mu pisala ćirilicom. Meni je ćirilica lepa, volim da pišem ćirilicom i moje korišćenje iste zaista ne nosi više nikakvu drugu skrivenu ili neskrivenu poruku. On se međutim, na samo viđenje ćirilice setio nebuloznih kvazi argumenata zagriženih ćiriličara (gde spada i ono "ti nisi Srbin ako ne pišeš ćirilicom") i pao mu mrak na oči. Sreća da se jako dobro razumemo i da smo zaista srodne duše, tako da naša svađa nije otišla dalje od običnog "kačenja"... Da ne postoji ta tenzija "Ćirilica ili latinica, pitanje je sad?" koja nastaje isključivo iz političkih razloga (i nikojih drugih!), ne bismo ni primećivali kojim pismom je nešto napisano ili kojim pismom pišemo, niti bismo tražili kojakava nepostojeća skrivena značenja u tome...

Osećam se u istoj količini Srpkinjom pisala ja ćirilicom, latinicom ili osisanom latinicom i na isti taj način vidim i druge.

Politika je inače jedna gadna stvar, a pogotovu kad se umeša u one oblasti života u kojima ne bi trebalo ni da prismrdi...

[Вученовић]

Osećam se u istoj količini Srpkinjom pisala ja ćirilicom, latinicom ili osisanom latinicom i na isti taj način vidim i druge.

Okej, ti na isti način vidiš druge. Tvoj prijatelj ne. Mnogo njih ne. Treba li nam takav argument — ako pišeš ovim ili onim pismom, onda si više ili manje Srbin? Ne bi ga bilo kad bismo imali samo jedno pismo.

Politika je inače jedna gadna stvar, a pogotovu kad se umeša u one oblasti života u kojima ne bi trebalo ni da prismrdi...

Politika je ponekad gadna, ne uvek. Još nešto, nečija politika je gadna, a nečija nije.
Ja, za razliku od tebe mislim da politika treba skoro svuda da se petlja, u jezička pitanja svakako, tu se ne slažemo. Složićemo se međutim, siguran sam, u tome da često donese mnogo štete kad se upetlja. Opet, zavisi kakva je.

Precizno i jasno — ubeđen sam da je glupost prepustiti razvoj jezika stihiji, mislim da politika treba da ga usmerava i da on može i treba da bude delom i u službi politike. Druga je stvar što se to najčešće pogrešno radi i što se iz toga izrodi mnogo više štete nego koristi. Ja na primer mislim da bi nam izbacivanje jednog od pisama iz našeg jezika nanelo ogromnu političku štetu i to mi je glavni razlog što sam protiv toga; kulturna šteta mi je manje važan razlog. Dakle, za mene je politički razlog najvažniji i ne mislim da je pametno zanemariti ga.

Inače, ja ćirilicu malo više volim od latinice iz sasvim trivijalnog razloga, a izgleda da je i tvoj takav. Lepša je za nijansu o latinice. Čitkija su mi slova, nekako jasnija, oštrija. Heh, to je jedini razlog.

[Stoundar]

Evo, Vucenovicu na brzinu da ti odgovorim. Bogatstvo je u smislu da znas vise od Hrvata. Mozda nije neko narocito dragoceno i vredno bogatstvo, ali znanje svakako jeste. A o prednostima da i ne govorimo. Kao mali naucimo oba pisma, pa kad hocemo da ucimo neki jezik, ne moramo da se mantamo i sa ucenjem abecede, jer je vec znamo... Mozda ne donosi neke prevelike koristi, ali brate, ne donosi ama bas nikakve ni stete.

U našim školama se učenje prvog stranog jezika sprovodi vrlo rano, mislim od prvog razreda, možda od drugog. Mislim takođe da je taj prvi jezik uvek engleski. Ako nije tako, ako nije uvek engleski, ispravite me, u svakom slučaju mislim da bi morao da bude engleski, a ne bilo koji drugi. Zašto mislim da mora biti baš engleski neću sad da obrazlažem, ako nekome nije jasno, možemo da raširimo priču i na tu stranu. Srpska latinica se na časovima srpskog jezika uči u drugom razredu (i tu možda grešim, u moje vreme je bilo tako). Kad latinica ne bi bila deo srpskog jezika, njeno učenje bi se sprovelo kroz drugi nastavni predmet, na časovima engleskog jezika umesto na časovima srpskog. Deca bi, dakle, u istom uzrastu morala da nauče latinicu. Ništa ne bi bilo izgubljeno.

Ne mogu si ovo lično predstaviti (šta bi bilo da nisam učio srpskohrvatsku latinicu u školi), tako da nisam siguran da li bi učenje engleske latinice stvarno omogućilo udobno čitanje i srpskohrvatske latinice. Odnos između glasova i slova u engleskoj latinici znatno je drugačiji. U najmanju ruku, bilo bi udobnije čitati tekstove preslovljene i transkribovane na ćirilicu.

Prvo da kažem, što se tiče tih Hrvata koji čitaju ćirilicu, jer žele da čitaju neka izdanja koja postoje na ćirilici, a nema ih na latinici, to je njihov izbor, ljudi žele da čitaju knjige izdate na srpskom i vidim da to mogu prosto zato što su se malo potrudili i naučili ćirilicu jer su to želeli. Srbi bi svakako imali tu prednost u odnosu na njih, jer bi svi znali latinicu već od malih nogu i čitanje hrvatskih izdanja im ne bi predstavljalo problem, bez obzira na to što latinica ne bi bila smatrana srpskim pismom.

Sve u svemu, čini mi se i dalje da niste naveli ni jedan argument zašto imamo koristi od dva pisma.

Mogu se oni potruditi, ali bi ipak bilo zgodnije da to omogući školski sistem, s obzirom na to što ionako usput omogućava razumijevanje latiničnih tekstova na srpskoj varijanti, pa zašto da ne dovrši posao do kraja? Kao što sam pomenuo gore, imamo koristi od dva pisma samo zato što praksa još uvijek nije odbacila jedno od njih. Ne slažem s Brunichildinim komentarom o tome da nam je potrebno znanje radi znanja — trenutno nam treba znanje radi maksimalnog i što jednostavnijeg iskorištavanja ćiriličnih i latiničnih resursa oko nas.

Bruni, kažeš da svakako nema štete. Zar nije dovoljna šteta to što se ljudi raspravljaju oko toga koje je pismo bolje. Ponekad mi se čini, ne tako retko, da time što se opredelim da nešto napišem ćirilicom ostavljam utisak da hoću još nešto da kažem osim samog sadržaja onoga što pišem. To mi stvarno smeta. Zar ne misliš da neko ovde smatra da to što se opredelio da svoj post napiše na ovom ili onom pismu kazuje nešto samo po sebi, bez obzira na sam sadržaj napisanog. Ja mislim da to jeste problem, ne sviđa mi se što se ljudi dele po tom kriterijumu, ne sviđa mi se što će neko uopšte da primeti da je ova moja poruka napisana latinicom, a veruj mi da će neko, makar i nehotice, da izvuče neki stav iz toga. Problem je, jeste problem, što sam ja morao da odaberem jedno pismo, pa sam osim onoga što sam napisao, bio prinuđen da odabirom pisma kažem nehotice još nešto. Zato mislim da bi bilo bolje da jezik ima jedno pismo.

Slažemo se u tome da je bolje imati jedno pismo, ali bih radije da se to jedno pismo koristi za sva tri ili četiri jezička standarda ukoliko su ljudima bitni razlozi koje sam naveo, tako da se i poslije toga ne zamaramo učenjem alternativnog pisma. Ipak, zalažem se za to da praksa i slobodan izbor pojedinaca donesu krajnju odluku, bez ikakvih pritisaka sa strane, jer ne moraju svi imati iste prioritete kao i ja. To da upotreba latinice ili ćirilice šalje i druge poruke, pogotovu ovih dana, nažalost je sasvim tačno, upravo zbog ovih ekstralingvističkih uticaja o kojima govoriš.

Svejedno, kasno je po mom mišljenju za izbacivanje jednog pisma, oba su već dugo važan deo srpske kulture.

Neka praksa o tome odluči, a do tada treba podržavati oba.

[Вук]

Не бих желео да тему враћам уназад, али волео бих да кажем нешто о овоме што је написао Вученовић, неколико порука уназад, заправо мало више порука уназад. Због недостатка времена, не могу да пропратим добро тему и да прокоментаришем све оно што ја мислим да би требало, па сам принуђен да се вратим мало уназад, а вас молим да се због тога не љутите. Доста порука је већ прошло и заиста не би било добро враћати се на сваку од њих, али ја мислим да се у овој ради о нечему заиста важном, па ми допустите да кажем шта ја мислим о овоме, доле цитираном.
 

Зашто би се одрицали културног наслеђа? Зар не може у неком историјском уџбенику да стоји да су Срби у том и том периоду користили модификовану латиницу? Па онда, из тог времена имамо те и те ауторе, та и та дела итд.

1. Ko će da finansira prevođenje svih latiničnih izdanja na ćirilicu? Uključujući i periodiku? Pa da ih potom odštampa u nekom pristojnom tiražu i podeli bibliotekama? Zadnjih desetak godina se čak i dnevne novine štampaju latinicom.
Što se tog prvog problema tiče, teško ćeš da me ubediš da bi neko ozbiljno bio u stanju da taj posao završi. Budući da priznajem da ćemo ipak preživeti, čak i sa gubitkom dela kulturnog nasleđa, problem je manji od drugog koji ću navesti niže, ali mi je i taj prvi problem dovoljan da ideju o odbacivanju latinice smatram glupom.

Ово уопште није проблем. Прво, зашто би морало да се преводи и прештампава све што је досад написано на латиници? И зашто би све то морало бити одједном? Зар то не може да буде један процес који би трајао онолико дуго колико буде требало. Постепено уводити ћирилицу, прво тамо где је могуће и где је најлакше, а затим све више. Престати штампати на латиници и временом ће доћи до тога да превлада ћирилица, а латинична издања која су већ штампана, ће полако да се преселе на неке полице, са којих ће, ако баш некоме, због нечега (рецимо носталгије), буду требала,моћи да се узму.
Ако би држава, нпр дала какве пореске олакшице за издања штампана ћирилицом, све ово би ишло много брже и много лакше. Мислим да би велики број издавача одмах прешао на латиницу, неки би можда мало касније, али све би ишло релативно брзо и лако. А тек да, рецимо, ћирилична издања буду у потпуности ослобођена пореза, мислим да би и Хрвати долазили да штампају код нас.
Хоћу да кажем да ово што си навео није ни разлог а ни оправдање за опстанак латинице у српском језику.

Што се тиче губитка културног наслеђа, оног које је на латиничном писму, свакако је заблуда. Зашто би дошло до губитка? Већ сам рекао да у разним историјским аналима, уџбеницима, енциклопедијама итд. може да стоји нпр. да је тај и тај аутор живео и радио у време кад је у српском језику у звничној употреби било и латинично писмо, па имамо та и та дела написана латиницом. Поред њега имамо још тога и тога, са тим и тим делима итд.
Већа опасност за губитак српског културног наслеђа је управо у постојању латинице у српском језику. Како? Па сетимо се само да је Хрватска (по инструкцијама из Ватикана, наравно), прогласила хрватским све што је католичко, на овим нашим просторима. Наравно,  оним просторима који гравитирају Хрватској. Те тако католички Срби, постадоше Хрвати. Територије на којима су живели Срби католици, постадоше хрватске територије, а истовремено Срби католици нестадоше и на волшебан начин претворише се у Хрвате.
Ко може рећи, да у неком будућем, политички погодном тренутку, на потпуно исти начин, не дође до својатања српских аутора и дела, само зато што су писали односно написана латиничним писмом. Таква својатања присутна и кроз историју, а и данас. Трнутно је, рецимо, актуелна ситуација око Николе Тесле. Сви знамо да је Тесла српски научник, али ево, Хрвати већ тврде да није.
Марин Држић, значајна фигура у "хрватској" књижевности, био је у родбинским везама (пореклом) са Соколовићима из Вишеграда. Оним истим из којих је и Мехмед Паша Соколовоћ. И `ајде сад, неко неко каже да је Марин Држић српски писац. Не може, јер су га Хрвати "присвојили", због тога што је био католик, и што је живео и радио у Дубровнику, иако Дубровник тада није био у саставу хрватске државе.
Оваквих примера има још, не бих много томе, само сам хтео показати како постојање латинице у српском језику може представљати "отворена врата", управо за губитак српског културног наслеђа. Латиница може бити, некима, у неким погодним политичким тренуцума, савим довољан разлог за тврдњу, да све што је написано латиницом је у стври, хрватско. Аналогно свему овоме што сам навео. Можда такве тврдње у почетку не би биле схваћене озбиљно, али то би био почетак одласка "латиничног културног наслеђа" из свеукупне српске културе.
Супротно ономе што каже Вученовић у наведеном цитату.

 

2. Ne misliš li da bi takav radikalan potez naišao na veliki otpor onih srba koji pišu latinicom, koji iz nekog razloga vole latinicu i ceo život ih niko nije sprečavao da nju koriste, a ne ćirilicu? Misliš li da ćeš ih lako ubediti da se predomisle? Kako bi to rešio?
Ovaj drugi problem je mnogo veći nego prvi, potpuno je nepremostiv. Nema rešenja. To bi ljudi brzo digli na politički nivo, pa bi neki latiničari počeli da trube da su im prava ugrožena, pa bi se javile neke nevladine organizacije... Ko zna gde bi to na kraju odvelo.

Kod Hrvata je stanje bilo sasvim drugačije, njihov narod nikad i nije koristio ćirilicu, pa su je bez ikakvih problema odbacili.

Прво , то не би био радикалан потез, него процес. Друго, код великог броја Срба не би наишао на отпор. Треће, нико никоме не би бранио нити да чита нити да пише на латиници. Као што ја сад могу слободно и читати и писати ако хоћу и на кинеском.
Службена употреба је нешто друго.

А о угрожености права нема ни говора, јер свуда у свету је тако. У службене сврхе, законом прописано, а то би требало да буде ћирилица, а приватно, ко шта хоће и ко шта воли.

[Madiuxa]

Ja, za razliku od tebe mislim da politika treba skoro svuda da se petlja, u jezička pitanja svakako, tu se ne slažemo. Složićemo se međutim, siguran sam, u tome da često donese mnogo štete kad se upetlja. Opet, zavisi kakva je.

Precizno i jasno — ubeđen sam da je glupost prepustiti razvoj jezika stihiji, mislim da politika treba da ga usmerava i da on može i treba da bude delom i u službi politike. Druga je stvar što se to najčešće pogrešno radi i što se iz toga izrodi mnogo više štete nego koristi. Ja na primer mislim da bi nam izbacivanje jednog od pisama iz našeg jezika nanelo ogromnu političku štetu i to mi je glavni razlog što sam protiv toga; kulturna šteta mi je manje važan razlog. Dakle, za mene je politički razlog najvažniji i ne mislim da je pametno zanemariti ga.

Dakle, po tebi, ako jezikom ne diriguje politika, onda je prepusten stihiji? Zanimljivo. Ne znam sta su onda do sada radili ti silni LINGVISTI... Cini mi se da su bas ONI a ne politicari do sada vodili racuna o jeziku i nije im tako lose islo, pa ne vidim zasto ne bi mogli to i dalje da cine.

Ili treba da prepustimo brigu o jeziku politicarima kao sto je onaj neki ministar koga kad su pitali da li je s juga, odgovorio: "Ne, ja sam s ladu".

[Зоран Ђорђевић]

   Расправе о ћирилици и латиници воде се на разним местима и на свим нивоима. Воде их и позвани за то и, још више, непозвани. Пратио сам многе од њих и запазио да нико никада није ни поменуо оно што сам ја одавно уочио и придао му значајно место у продору латинице у српски језик и преузимању примата. Има подоста везе са политиком. У овој земљи ништа није случајно.
   У покојној Југославији није могла да се купи ћирилична писаћа машина. Производиле су се само латиничне, као да је производња ћириличних представљала непремостив техничко-технолошки проблем. А Срби су, да не би били проглашени за великосрпске шовинисте и све остало што им се набија на нос, пристали на то. (У оно време могао си да допаднеш затвора и због бољег политичког вица, па ником није падало на памет да се буни.)
   И тако је почело. Латиницом су писани сви документи, сва службена преписка, све што се штампало на шапирографу (ако ови млађи знају шта је то), највећи број образаца и скоро све остало. Потом је то прересло у осећај да се латиницом пише све што је „службено“, и он је остао до данас.
   Можда се варам, али ми се чини да, поред осталог, наш свет ћирилицу доживљава као писмо полуписмених, основношколски писмених, и да је писати латиницом  коми фо. 
   Баш нисам карактер. Лепо сам обећао да нећу више, али ми не да ђаво мира.

[Вученовић]

Dakle, po tebi, ako jezikom ne diriguje politika, onda je prepusten stihiji? Zanimljivo. Ne znam sta su onda do sada radili ti silni LINGVISTI... Cini mi se da su bas ONI a ne politicari do sada vodili racuna o jeziku i nije im tako lose islo, pa ne vidim zasto ne bi mogli to i dalje da cine.

Ili treba da prepustimo brigu o jeziku politicarima kao sto je onaj neki ministar koga kad su pitali da li je s juga, odgovorio: "Ne, ja sam s ladu".

Treba li da odgovorim na to? Ajde sad tačku po tačku da nađeš gde sam rekao bilo šta od toga što mi podmećeš.

Da, svakako sam baš na tog ministra mislio.

Mislio sam naravno samo na to da oni koji određuju kojim putem jezik treba da ide, moraju stalno imati u vidu političke posledice svakog svog poteza. Zanemarivati ih jeste vrlo neodgovorno i ne izlazi na dobro. S druge strane, još je gore baviti se njima, ali ih pogrešno proceniti, a takve procene su kod nas pravilo, te zato i ti i mnogi drugi pametni ljudi dozvoljavate sebi da tek tako odbacite svaki upliv „gadne“ politike. To je, međutim vrlo neodgovorno.

Ne priznavanje činjenice da pitanje jezika samo po sebi ima političku dimenziju, da je ono i te kako političko pitanje, potpuno je neozbiljno.

Pa tvoj gorepomenuti prijatelj je baš pravi dokaz za to. Dobro, ne verujem da ima mnogo tih ekstremista koji idu dotle da ne podnose ćirilicu, ali eto i njih ima. Ima mnogo onih koji misle ono što si i sama pomenula — „Ako pišeš latinicom manji si srbin od mene“. Šta misliš koliko ima onih koji bi se osetili uvređenim i shvatili to kao zadiranje u nekakva njihova lična prava, kad bi se latinica izbacila iz jezika. E to je primer politike, da paziš na te raznorazne manje i veće ekstremiste s jedne i s druge strane koji mogu da prave velike probleme i veliku štetu na kraju. A ti se ne obaziri na njih.

[Madiuxa]

Можда се варам, али ми се чини да, поред осталог, наш свет ћирилицу доживљава као писмо полуписмених, основношколски писмених, и да је писати латиницом  коми фо.

Svakako da se varate. Pre ce biti da to toliko insistiranje na cirilici vodi ka jednom drugom shvatanju, takodje pogresnom u vecini slucajeva, ali donekle opravdanom: ako pises cirilicom, onda si srpski nacionalista. To se desava kada se pritiskaju da pisu cirilicom ljudi koji su navikli da pisu latinicom. Onda se osecaju ugrozenima, pa na svaki pomen cirilice im se digne kosa na glavi, ne zbog same cirilice, nego zbog ljudi koji nemaju mere u pritiskanju i prozivanju i lepljenju kojekavih etiketa "ne-Srbina", ne-rodoljuba" i sl. samo zato sto se neko odlucio da pise latinicom.

Vucenovicu, moj prijatelj nije dokaz ekstemiste koji ne podnosi cirilicu, nego upravo ovoga sto sam rekla u gornjem pasusu. Da nije onih koji toliko insistiraju na koriscenju cirilice koji pritom ne prezaju ni od cega kako bi postigli svoj cilj, pa pritiskaju, uvrcu ruke, prozivaju ljude koji pisu latinicom nazivajuci ih nerodoljubima, izdajnicima i sl., ne bi ni bilo takvih kao moj prijatelj. Moj prijatelj je veoma obrazovan i svestran covek, i daleko je od bilo kakve vrste sovinizma. Mozda nisam bila dovoljno jasna, pa sad pojasnjavam — njegov stav je reakcija ne na samu cirilicu, vec na sve ono sto tzv. rodoljubi cirilicari simbolisu cirilicom, sto je stvarno, degutantno. Lepo rece tamo neko, Live and let die... to jest, zivi i pusti druge da zive. Kad cirilicari to budu shvatili, i nasa Srbija ce biti lepse mesto za zivljenje i svakako manje politizovano.

[Вученовић]

Vucenovicu, moj prijatelj nije dokaz ekstemiste koji ne podnosi cirilicu, nego upravo ovoga sto sam rekla u gornjem pasusu. Da nije onih koji toliko insistiraju na koriscenju cirilice koji pritom ne prezaju ni od cega kako bi postigli svoj cilj, pa pritiskaju, uvrcu ruke, prozivaju ljude koji pisu latinicom nazivajuci ih nerodoljubima, izdajnicima i sl., ne bi ni bilo takvih kao moj prijatelj. Moj prijatelj je veoma obrazovan i svestran covek, i daleko je od bilo kakve vrste sovinizma. Mozda nisam bila dovoljno jasna, pa sad pojasnjavam — njegov stav je reakcija ne na samu cirilicu, vec na sve ono sto tzv. rodoljubi cirilicari simbolisu cirilicom, sto je stvarno, degutantno. Lepo rece tamo neko, Live and let die... to jest, zivi i pusti druge da zive. Kad cirilicari to budu shvatili, i nasa Srbija ce biti lepse mesto za zivljenje i svakako manje politizovano.

Pa dobro, nemam pojma koliko je taj svestran, obrazovan i šta ja znam šta još, nebitno uostalom, nego taj njegov stav, ako si ga dobro prenela, priznaćeš, jeste prilično ekstreman. I nisam ni rekao da je on „dokaz ekstremiste“, već da je postojanje takvog ekstremiste još jedan dokaz da je imanje dva pisma loše.

Nego, ti si u ovoj zadnjoj poruci vrlo dobro pobrojala razloge zašto je vrlo loše što naš jezik ima dva pisma. Pa zar ti nije dovoljan argument samo postojanje onih koje nazivaš „rodoljubima ćiriličarima“. To što jedan broj ljudi etiketira druge kao „manje srbe“ samo zato što pišu latinicom i to što je onda nekim drugima to degutantno pa iz inata idu u drugu krajnost.

I ne, ti kao ne vidiš da svega toga prosto ne bi bilo da imamo samo jedno pismo. Tvoj stav je stvarno komičan: rešenje je da svi budu tolerantni i kulturni i nema problema. Takvo rešenje je ponudio jednom jedan predsednički kandidat u predizbornoj kampanji — kakav mu je program za ekologiju — prosto, svi treba da paze da ne zagađuju svoju životnu sredinu i nema problema. Pa daj, budimo ozbiljniji.

S druge strane, ukidanje jednog pisma sada bi dovelo samo do još ekstremnijih stavova. Odmah bi se javili kojekakvi paćenici koji bi to uzdigli na nivo nekakvih njihovih ugroženih prava i sličnih gluposti, pa bi se onda druga strana još više naoštrila i tako u krug, samo nam to treba.

I da, Zoran je sasvim u pravu kad primećuje one poluobrazovane koji misle da se izdižu iznad „proste sredine“ time što biraju latinicu. Ja znam takve i takvih je mnogo; ajde, možda ih ti ne viđaš, ali čisto sumnjam, ima ih svuda bre. Ja bih čak rekao da je to glavni razlog za tako nezavidan položaj u kome je ćirilica danas.

[Вученовић]

(У оно време могао си да допаднеш затвора и због бољег политичког вица, па ником није падало на памет да се буни.)

Падало је.

[Милан Динић]

Уф, колико сте се расписали од када обнових тему.

Да одговорим на нека отворена питања у овој теми.
Прво око онога „Најефиксаније средство у борби против "ошишане" латинице јесте ћирилично писмо.“
Одакле се појављује ошишана латиница? Мислим да овде сви можемо да се сложимо да се она јавља са употребом рачунара и преносивих телефона. Ради о томе да или оба писма нису била подржана или их неко није користио, зато што није умео, нико му није рекао да може или зато што није хтео. И пошто неко није могао да пише ћирилицу, а други да пише č, ć, đ, ž, видео је да други уместо тога користе енглеску латиницу по неким неписаним правилима: за она слова која постоје и у „нашој“ и у енглеској латиници, остављамо их тако, за остала писаћемо енглеска слова која личе на „наша“ латинична или ћемо саставити два енглеска слова (ch, sh). Даље, многи су ту нову латиницу изједначили са „нашом“ и онда прихватили став да је латиница боља јер ето ћирилица не може да се користи. Исто тако оно што се сада уопште истиче као разлог употребе латинице, је „да је то светско писмо“, „да цео свет пише латиницом“, да је то предуслов за сарадљу са светом, за евро-атланске интеграције и сл, и онда људи под таквим утицајима почну да користе искварену латиницу.   

И како ћемо овај проблем решити? Тако што ће се омогућити равноправна употреба ћирилице. Када ја на телефону, на рачунарској тастатури будем имао ћирилична слова, када ми буде омогућено да могу без проблема да пошаљем поруку некоме другоме на ћирилици, да попуним неки образац на неком електронском месту државне управе, да пошаљем електронско писмо неком државном органу или неком предузећу које можда успут врши неку јавну функцију, а да не морам да се плашим да ли ће они то моћи да прочитају, и када ми из тих државних и јавних установа (по уставу и закону) одговоре на ћирилици. И тако даље.

Када људи виде да нема проблема око употребе ћирилице на савременим електронским уређајима они ће или почети да користе ту ћирилицу или ће закључити да ако је подржана ћирилица, онда је подржана и „наша“ латиница. А чињеница је да се решавањем проблема око употребе ћирилице на рачунарима решава и проблем употребе латинице и тако „једним ударцем“ решавамо више проблема: и употребу ћирилице, и употребу латинице, али и писама националних мањина, која имају једнака (у пракси чак и већа) права око употребе језика и писама.


Уопштено, зашто се једноставно не прихвати једно писмо у званичној употреби, да ја сва решења, образложења, обавештења, одлуке, све рачуне, декларације, упутства, гаранције, све уџбенике, добијам на једном писму? Који савремени европски језик користи два писма? Ја знам да постоје државе у којима се користе два језика, али то није декларативна изједначеност два језика. Ова равноправност двају писама код нас не постоји, једно писмо се наметало и намеће се и даље, и ту нема равноправности. И то писмо се неће угрозити ако оно друго и у пракси буде службено, званично.

   Elem, nisu Srbi ti koji su pod pretnjom smrti naterani da pišu latinicom. [...] Desilo se, međutim, to da su se Hrvati odrekli ćirilice, još u doba maspoka

Да ли је баш тако? Законска одредба од 25. априла 1941:

1. Na području Nezavisne Države Hrvatske zabranjuje se uporaba ćirilice.

2. Ova zakonska odredba stupa na snagu danom proglašenja u “Narodnim Novinama“, a provedenje povjerava se ministarstvu unutarnjih poslova.

И да се вратим на почетке теме. Било је приче о томе на ком писму долазе рачуни. Ево овде код мене су рачуни за струју попуњени ошишаном латиницом. Име, презиме, адреса, место, све ошишано. А онај образац рачуна је у потпуности на латиници. Исто тако још један пример. При Министарству пољопривреде врши се регистрација пољопривредних газдинстава, на основу чега се (за сада само) врши подстицај производње. Министарство вам шаље одговоре на ваше захтеве, где су они шаблонски текстови уредно на ћирилицим, али где се јављају „променљиве“ — све је ошишаном латиницом. На почетку године они пошаљу стање засејаних култура из претходне и ви би требало да онда пријавите измене. Опет су обрасци на ћирилици, подаци о газдинству ошишани, а културе од претходне године (које је ручно власник газдинства уносио у образац на папиру) одштампане су на ошишаној латиници.

У ова два примера не само да се крши закон неупотребом званичног писма, неко се бирократе у некој канцеларији нису намучиле ни да користе „нашу“ латиницу. На моје име не стижу ови примери, па ја не могу да се жалим, иначе да мени овако нешто стигне од неког државног или јавног органа, врло радо ћу се жалити. Уосталом, судска пракса показује ко је у праву.

[Нескафица]

A konto endehazijskih zakona - govorio sam o SFRJ, ne o staroj Jugoslaviji. Mislim da je posle rata ceo srpskohrvatski prostor bio dvoalfabetan, usled (zakonski uvedenog) bratstva i jedinstva. Izostajanje ćirilice uočljivije je tek od kraja šezdesetih, čini mi se.

Vučenoviću, mislim da malo brkaš uzrok i posledicu. Onaj ko reši da dezavuiše protivnika na račun njegovog insuficijentnog rodoljublja naći će 3.918 načina za to, sve i da imamo jedno jedino pismo. Prema tome, ukidanje infamne latinice neće niukoliko prosvetiti radikalske elemente u Srbiji.

Zanimljivo bi, elem, ovde bilo sprovesti anketu koliko ko od posetilaca Vokabulara piše rukom. Ko piše na kompjuteru ima u suštini jedan salonski problem (uzgred, da li se oko salonskih problema uvek nadižu najobimnije rasprave?) - ali oni koji dosta pišu rukom (mada je verovatno očekivano da takvih ima sve manje) sigurno imaju drugačiji uvid u čitavu stvar. Ja sam, recimo, čitavu osnovnu i srednju školu proveo pišući ćirilicom, no kako sam kročio na fakultet, tako sam prešao na latinicu, naprosto zato što je uža i manje "kukičasta", te stoga i brža za hvatanje beleški. I ne pada mi na pamet da je se odričem.

[Madiuxa]

Vucenovicu:

Reakcija mog prijatelja JESTE bila preterana, ekstremna i sl., to sam i rekla kad sam pisala o tome, medjutim, veoma olako preskaces cinjenicu da je ta ista reakcija bila izazvana pa samim tim i unekoliko opravdana (naravno, neopravdana je jer su se na meni slomila kola ni krivoj ni duznoj, ali opravdana u smislu da mu je bio pun kufer onih koji u cirilici vide mnogo vise toga od obicnog pisma i koji etiketiraju kojekakvim ruznim imenima sve one koji ne misle isto).

Nije resenje u ukidanju jednog pisma, nego u civilizovanju tih koji insistiraju na koriscenju iskljucivo jednog pisma, a zna se ko je prvi poceo s tim. Mislim, ako te boli ruka, lecices je, neces je valjda odseci? Ili hoces?

A sad zaista, necemo vise o ovome, jer smo debelo zabrazdili u off-topic...

[Madiuxa]

Zanimljivo bi, elem, ovde bilo sprovesti anketu koliko ko od posetilaca Vokabulara piše rukom. Ko piše na kompjuteru ima u suštini jedan salonski problem (uzgred, da li se oko salonskih problema uvek nadižu najobimnije rasprave?) - ali oni koji dosta pišu rukom (mada je verovatno očekivano da takvih ima sve manje) sigurno imaju drugačiji uvid u čitavu stvar. Ja sam, recimo, čitavu osnovnu i srednju školu proveo pišući ćirilicom, no kako sam kročio na fakultet, tako sam prešao na latinicu, naprosto zato što je uža i manje "kukičasta", te stoga i brža za hvatanje beleški. I ne pada mi na pamet da je se odričem.

Мене је срамота да кажем, али толико сам прешла на писање искључиво на компјутеру, да сад кад треба нешто да запишем руком, мука ме ухвати јер ме рука у року од пет мин. заболи — апсолутно ми је несхватљиво како сам на факсу и у средњој школи по цео дан хватала белешке и никад ми се то није дешавало.

Што се самог писма тиче, ја сам одувек користила латиницу, а верујем да је разлог за то био тај што сам од малена учила само "латиничне" стране језике. Тек под старе дане и са увођењем ћирилице на компјутере свидела ми се чисто визуелно те ми је лепо сада писати њоме, лепше него латиницом. Напомињем још једном: из ЧИСТО естетских разлога. Такој је округла и обла и дебељушна, па самим тим много угоднија за око, за разлику од латинице која је сва мршава, шиљата и боцкава, ма скроз насркроз анорексична ...

Наравно, кад журим, немам времена да се опредељујем, тако да кад пишем нпр. на овом форуму, ако пишем том гадном "осисаном латиницом", онда то значи да пишем веома на брзину, те да немам времена чак ни да променим тастатуру...

Мада, мислим да иако сад кад куцкам, волим да користим ћирилицу, ипак бих писала латиницом ако бих морала да пишем руком... Верујем из истих разлога које наводи Несица.

[Часлав Илић]

[...] koliko ko od posetilaca Vokabulara piše rukom. [...] Ja sam, recimo, čitavu osnovnu i srednju školu proveo pišući ćirilicom, no kako sam kročio na fakultet, tako sam prešao na latinicu, naprosto zato što je uža i manje "kukičasta", te stoga i brža za hvatanje beleški.

То „зато што је...“, има ли објављено неко експериментално проучавање? У недостатку тога, навешћу само свој контрапример:

Ја сам читаву основну и средњу школу провео пишући ћирилицом, те како сам крочио на факултет (машински), у првим тренуцима имао сам пречих ствари од размишљања треба ли да променим писмо којим сам до тада све писао. Међутим, како не само што сам лично имао добро мишљење о својим белешкама, већ су постајале популарне и около, и пошто су нас убрзо научили техничким писмима (шира и „кукичастија“ од рукописних), за добробит колега прешао сам на њ. Ћириличко, наравно.

Пет година касније, како дође време да „заглавим“ у Немачку, у очекивању истог стања ствари у вези са белешкама, пред одлазак се „подсетих“ техничке латинице (предавања на енглеском). После 17 година писања руком искључиво ћирилицом, требало ми је око две недеље да с техничком латиницом на енглеском постигнем истоветну брзину, али не и приметно већу (за два семестра колико је то трајало).

Ko piše na kompjuteru ima u suštini jedan salonski problem [...]

Ово је већ засигурно твоје мишљење. Што се мене тиче, управо је супротно: ако бих морао да бирам да у једном пишем латиницом, руком или на рачунару, изабрао бих руком. Због техничких проблема које махом не признајеш, кључно ми је да на рачунару пишем ћирилицом.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Језик наш насушни (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Смрт ошишаној латиници!