Nemam pojma, jer ne gledam TV, ali mi je bilo smesno da u istoj recenici stoji B92 i seljaci, s obzirom da je B92 paradigma za "urban style" zivot uopste...
Занимљиво је и то да постоје телевизије са националном фреквенцијом које апсолутно игноришу ћирилично писмо као на пример "Фокс" и "Кошава", е они су тек "урбани".
Не знам за Кошаву, али сам на Фоксу видео ћирилицу, једном, наравно, у емисији за пољопривреднике, а други пут у некој емисији са естрадним топ-листама.
Zar ne bi bilo apsurdno da npr. 2050. godine neko ode, recimo, u Beograd ili u Zagreb, i upita nekoga tamo: „Možeš li mi molim te pročitati šta tu piše? Vašu latinicu/ćirilicu nismo učili u školi.“ S obzirom na to što se ovo vjerovatno i danas dešava onima koji ne znaju ćirilicu, nemam riječi.
Прошле године, прво дан фестивала Егзит, ја у Београду на аутобуској станици у реду испред шалтера. Испред мене две девојке, двадесет и која година. Видим да имају неки неспоразум са женом која ради ту. На крају као да одустају од даље расправе са њом, окрећу се према мени и кажу да су из Хрватске, да не знају ћирилицу и ако би могао да им прочитам шта пише на карти.
Izgleda da je upravo u trenucima dok se ovde zahuktavala diskusija ćirilica/latinica dr Ranko Bugarski pričao o istoj (upotreba ćirilice/latinice i politizacija istog pitanja) temi na tv-u. Nadam se da ćete se složiti da je reč o jednom od naših najkompetentnijih živih lingvista, mada se na ovom forumu ne pominje često. Ne mogu, naravno, niti imam nameru da ponovim sve što je profesor rekao, ali čovek je lepo objasnio da se pismo vezuje pre svega za jezik, a tek indirektno za narod, i tako dalje.
Nadam se da ga je bar neko slušao, i čuo. I razumeo.
Ја сам гледао ту емисију (ко хоће да погледа, има цео снимак
овде). О ћирилици и латиници је говорио кратко а то што ти кажеш (везивање писма за језик а не народ) је било као одговор на питање водитеља о писму неког гледалаца, у коме се говорило да се само књиге написане ћирилицом у свету воде као српске, а латиницом као хрватске. Због тога је спомињан однос народ-писмо.
Нескаф ми је замерио да нисам ничим поткрепио тврдњу да нам је латиница наметана. Написао сам да је један од доказа и чињеница о потпуној доминацији латиничних писаћих машина, али овде нико то није коментарисао. Или се то само мени чини важним.
Zorane, sagledaj to i malo pragmatičnije. Ćirilica je po naravi "individualno" pismo, u smislu da svaki ćirilični narod ima svoju verziju, te se prema tome za svaki jezik mora rezati poseban set slova. S druge strane, evropska latinična pisaća mašina može se potpuno prilagoditi srpskim potrebama dodatkom jedne jedine tipke za dijakritik kakav imamo na š, č i ž (pošto dijakritik na ć već postoji) - ukoliko se prihvati dj kao zamena za đ, što se i prihvatalo - a čak i pri potpunom odsustvu dijakritika, uvek je ostajala mogućnost da se oni naknadno upišu rukom, što se takođe dosta radilo.
Па чекај, и „латинични народи“ имају исто своју верзију латинице, не користе сви потпуно иста слова, исто као што је са ћирилицом.
Zapad je bio prilicno tolerantan pre 20 godina, a Srbi, to jest njihov voljeni preCednik se pokazao izuzetno netolerantnim, sanjajuci o nekakvoj Velikoj Srbiji. Posledice te njegove izuzetno "tolerantne" politike su vise nego uocljive: ne samo da nema Velike Srbije, nego se ista polako svodi na Beogradski pasaluk. Mene uopste ne cudi sto je sad Zapad SAD netolerantan, ako cemo pravo.
Ali, kao sto rekoh, vec smo ionako prilicno off topic, nemojmo se jos vise udaljavati.
У ово може поверовати само неко ко незна шта се овде дешавало.
Ја лично не могу да поверујем да има људи који мисле да је ово истина.
Нећу улазити у расправу о овоме, само ћу указати на површност у изношењу чињеница
Пошто је прва политичка порука остала после чишћења, морам да је прокоментаришем. Да напоменем да немам намеру да отварам политичке расправе на овој теми, да немам ништа против Брунхилде (на основу њених порука на овом форуму уопште немам лоше мишљење о њој) и да не желим никога да вређам. Али стварно, ова тврдња је толико наивна и просто гледање на ствари, (дете би овако могло да говори о тој историји после слушања говора представника једне политичке партије), јер је у ствари било потпуно обрнуто (радо бих образложио своје тврдње, али ово није место за то). Ово је као у филмовима — постоје добри момци и лоши момци, и добри, наравно, побеђују, лоши губе.
