Хм... зар није јасно да је оно што сам назвао глупошћу само везивање проблема писма за људска права. Притом, ја ни на који начин не бежим од тога да ће то да се деси, потпуно независно од тога што сматрам да је то глупост. Мање је битно, заправо потпуно је небитно што мислим да је глупост да писмо има везе с било каквим правима појединца, битно је да мислим да је чињеница да ће неко повезати и битно је да мислим да би то онда изродило озбиљан проблем.
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima kaže:
Član 26.
1. Svako ima pravo na obrazovanje. Obrazovanje treba da bude besplatno bar u osnovnim i nižim školama. Osnovno obrazovanje je obavezno. Tehničko i stručno obrazovanje treba da bude svima podjednako dostupno na osnovu njihove sposobnosti.
2. Obrazovanje treba da bude usmereno ka punom razvitku ljudske ličnosti i učvršćivanju poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ono treba da unapređuje razumevanje, trpeljivost i prijateljstvo među svim narodima, rasnim i verskim grupama, kao i delatnost Ujedinjenih nacija za održanje mira.
Trenutno su bosanski, hrvatski, i srpski jedan jezik u smislu međusobnog sporazumijevanja (dakle u lingvističkom smislu). Ne vidim zašto bi udobno čitanje i pisanje (ne mora se učiti rukopis, ali npr. ako hoćeš da pišeš ćirilicom moraš znati transkripciju) drugim pismom trebalo biti neobavezno ukoliko bi se ono i dalje koristilo u drugim državama, pogotovu ako bi latinica nestala u Srbiji, jer stvarno nisam siguran da bi učenje engleske latinice omogućilo udobno čitanje i srpskohrvatske latinice, a o ćirilici da ne govorim.
Zar ne bi bilo apsurdno da npr. 2050. godine neko ode, recimo, u Beograd ili u Zagreb, i upita nekoga tamo: „Možeš li mi molim te pročitati šta tu piše? Vašu latinicu/ćirilicu nismo učili u školi.“ S obzirom na to što se ovo vjerovatno i danas dešava onima koji ne znaju ćirilicu, nemam riječi.
