Muhamed Hevaji Uskufi rođeni je Tuzlak. Jedan je od predstavnika južnoslovenske alhamijado književnosti, a svoj rimovani rečnik pisao je zarad polze naroda — svakako je postojala 1600-ih godina potreba za jednim rečnikom turskog i našeg jezika (koji pak Uskufi zove bosanskim). Međutim, pored praktične u to vreme, Uskufijev rečnik ima i znatnu književnoumetničku vrednost i danas-danji.
Мало сам погледао по нету и нађох да је заиста рођен у Тузли. Образовање је стекао у
Истамбулу, и записивао је "народни језик" аребицом.
Сад покушајте да замислите шта је он радио. Моје питање је којим је писмом било записивано то што је он писао аребицом? Друго, није ли то он радио по налогу Истамбула, а не "зарад ползе народа", како рече?
Само да напоменем, у то време, становништво Босне и Херцеговине се састојало од Срба, Срба потурица и нешто мало Турака у државној администрацији.Потурчене Србе Вук Караџић назива Србима муслиманске вероисповести.
Tražio si da vidiš kako Uskufijev rečnik izgleda:
Ompek poljubit, kočmak zagerlit,
ton ile gomlek, gaće košulj dur.
Mačka kedi dir, pička diferdže,
hem kad kačan dur, čatlak pukal dur.
Gluh oldi sagir, slip ne kor dur.
Hrom topal dur, šugav ne kel dur.
Ognjište odžak, hem kut budžak dur.
Kušluk ne ručak, lokva ne gol dur.
Lipu milovat zakon je davni;
guzeli sevmek adet ezel dur.
Баш ти хвала за овај речник. Само ја овде видим углавном турске речи, нешто мало српских и ниједну "босанску".
`Ајде, кажи ми, молим те, које су то "босанске" речи у наведеном делу "речника".
Onaj narodni jezik kojemu pripada sistem povezanih dijalekata od slovenačke do makedonske i bugarske granice jedinstven je dijalekatski kontinuum. Zvati čitav taj srednjojužnoslovenski dijalekatski kontinuum od Vranja do Varaždina isključivo srpskim imenom, međutim, malčice je pretenciozno u najmanju ruku, složićeš se.
Није то ни мало претенциозно. На тој територији су одувек живели Срби. У делу око Загреба живели су Хрвати (аутентични Хрвати), који су се због најезде Турака повукли према западу и северу. Врло мали број њих је остао и не знам да ли би се данас и могао јасно издвојити неки од њих од данашњих Хрвата, који су настали католичењем српског становноштва. Тако да за данашње Хрвате можемо слободно рећи да су то покатоличени Срби, као што су и Муслимани исламизирани Срби.
Променом вере, они нису променили језик, како су говорили пре ступања у нову веру, тако говоре и после, тј. српски, ма како га они сада звали.
То што ти зовеш дијалекатским континуумом, је избегавање правог имена. Тешко ти је да превалиш преко усана да је то у ствари српски језик. То неминовно отвара нова питања, ко сам ја, шта сам ја.... итд.
Тражећи на нету, нешто о поменутом тузлаку, наиђох на сајт који промовише "босански језик". Ево видите шта на сајту пише, шта су разлике између српског и босанског језика.
Neke razlike izmedju bosanskog i srpskog:
Srpski – Bosanski:
Ovde - ovdje
dve - dvije
obe - obje
Cesto se pogresno kaze:
"Idem kod ljekara", a treba reci: "Idem ljekaru" ili "Idem doktoru."
U mnogim dijelovima Bosne pice pivo je zenskog roda pa kazu piva, npr:
"Daj mi dvije pive.", a treba "Daj mi dva piva."
Takodjer je cesta sljedeca pojava:
Pogresno: "Imas li sta za glavobolju?" (kao da covjek zeli glavobolju), a
Ispravno: "Imas li sta protiv glavobolje?"
ili jos gore:
"Imas li sta za glavu?" (za glavu je i kapa, sampon)
Ucestali su arhaizmi: "svako malo" – cesto, "docim" – medjutim.
Iz rata je ostala fraza: "odradili smo to" – sto je malo neprirodno, ispravnije je reci: obavili smo, zavrsili smo itd.
Izvor: Helga Kanzler
Ispravke: Ing. Salih Cavkic.
Да није жалосно било би смешно. Ко хоће да види и остало ево линк
http://www.geocities.com/famous_bosniaks/bosanski_jezik.html
