Може да се погледа на пр. у етимолошком речнику Фасмера за руски језик. Тамо се богат сравњива са лат. fortūnātus у смислу „кога чувају Богови“.
Прасловенско
*bogъ имало је значењске везе са
срећом, па је и
богат могло значити
срећан ("који има среће, успеха").
П. Пипер, "Увод у славистику 1":
Сама реч бог постоји у свим словенским језицима те је несумњиво постојала и у прасловенском језику. Са именицом бог, која је првобитно, сматра се, имала значење 'срећа', 'успех', у етимолошкој су вези и такве речи као што су у српском богат, убог (префикс у- има значење негације), пољска реч zoboże - 'жито', или лужичкосрпске zbožo, zbože - 'стока', 'иметак'. Њој су сродне речи baga у староперсијском и bhaga у староиндијском. Има мишљења да је прасловенско *bogъ иранског порекла.
