Turcizmi

[Pedja]

Речник мање познатих речи и израза (туђице - турцизми)

Није случајно и није грешка што се међу јуначким песмама нађе и овај мали "речник".

Турцизми или туђице, врло су заступљени у нашој епској поезији, што може изазвати одређену дозу неразумевања код млађих читалаца.Стога сам себи дао слободу да млађим нараштајима пренесем један скроман прилог у обликку овог "речника".

Љуби непријатеље своје, непријатеља Божијих се гнушај, а непријатеље Отачаства сатири.

Св. Филарет Московски



Аваз - глас
Aга - господар; заповедник, старешина агалук - звање, достојанство агалук- посед који припада аги
адет - обичај, навика
аздија - плашт (обично украшен скупоценим везом)
азна - види хазна
акшам- први мрак, сумрак; муслиманска молитва no
заласку сунца.
алај - скупина, гомила, мноштво, мaca; вojнa јединица, пук.
алај-барјак - застава једног алаја
аламанка - врста немачке сабље алат - коњ риђожуте длаке
аманет - завештање, завет, светиња
антерија - врста горње хаљине
ар - в.axap
арамбаша - в.харамбаша
аратос - (у изразу) не било гa, нека га ђаво носи
аргат - Hajaмни радник, кулучар, надничар
аргатија - присилни рад, кулук аргатлук - кулук
аргатовати - кулучити, принудно радити без плате
аршин - стара мера за дужину
атлија - коњаник
аферим - узвик за одобравање: честитам, браво
ахар - коњушница
аџамјија - наивно, неискусно момче
ашлук - свакодневни трошак
ашчија - кувар, економ


Б

Бабо - отац
бабајко - хипокористик од бабо
бакрачлија - стремен, узенгија
бакшиш - напојница, поклон
балчак - држак од сабље, мача и сл.
баљемез - Ton великог калибра
баша - поглавар, старешина
башка - посебно, одвојено, засебно
бедевија - кобила добре пасмине
безистен - наткривени трг, чаршија; дућан
белило - место гдје се бели, пере платно
белћим - можда, ваљда, вероватно
бенђелук - опојна трава или напитак; мађије
берибет - благослов; срећа, напредак
бешкот - добро печен хлеб, двопек
биљега - обележје; мета
бињекташ - камен са кога се узјакује
бињиш - широки огртач, обично од црвене чохе
бошчалук - у нарочиту мараму, бошчу увијен дар
брешка - старинска, мала пушка, названа no италијанској вароши Бреши
бугар-кабаиица - чобанска кабаница
букагије - окови за ноге, негве
буљук - чета, одред војске; мноштво, гомила, група
бусија - заседа, заклон
бутун(бутум) - сав, цео, целокупан: заједно, скупа


B

Ваиз - познавалац верске литературе (код муслимана), проповедник вајда - корист, добит
везир - министар, управник вилајета
вересија - продаја или куповина на почек, на кредит
веђил - заступник, повереник
вилајет - покрајина, провинција; народ, становништво


Г

Гадара - врста сабље која је оштра с обе стране.
гаирет - nомоћ, потпора;
веселост, весеље
градина - врт, башта
грозан - који обилује горжђем, гроздан

Д

Далбулана - турска војна музика,
деветак - деветогодишња домаћа животиња
дели - храбар, неустрашив
делибаша - заповедник војног одреда у турској
царевини
деније - ноћна литургија, бденије
дервиш - члан неког исламског верског реда
дерт -јад, бол, чежња
дива, диба - скупоцена свилена тканина, брокат
диван - разговор; сабор, веће; дворана за примање
дивит - мастионица; прибор за писање
дизген, дизђен - каиш, кожни поводац од узде, дизгин
диздар - заповједник тврђаве
дилбер - драги, драган; леп, красан, мио
диљка - врста старинске дуге пушке
димишћија - врста сабље из дамаска
дирек - дрвени стуб
дишер - напоље! ван!
долама - врста горњег капута у народној ношњи
дорат - коњ црвеносмеђе длаке
дохакати - доћи коме главе, савладати - некога
дувар-зид
душманин - непријатељ, противник

[Pedja]

Ђ

Ђаконија - бирано јело, посластица
ђем - део узде
ђемија - лађа
ђечерма -јелек, прслук
ђувегија, ђувеглија - младожења; муж
ђугум - бакрени суд за воду
ђумишли - од сребра, сребрн
ђорда - врста сабље

Е

Елчибаша - главни изласланик
ефендија - господин; господар
ећим - в.хећим


Ж

Ждрака - зрака
жура - мали, ситан човек; особа слабог карактера

3
Зазор - стид, срамота
замандалити - затворити мандалом (полугом)
засобице - узастопце
затомити - уништити; сакрити
зачамати - дуго остати негде, задржати се
звекир - метални колут на вратима којим се куца
земан - време, рок
зијамет - беговски посјед
зламеније - знамење, знак; предсказање
зулум - насиље, безакоње, терор, тиранија
зулумћар - насилник, тиранин

H

Ибришим - свилени конац; тканица од таквог конца
измет - служба, дворење, услуга
измећарка - слушкиња, служавка
изубаха-изненада,неочекивано
интов - кола, кочије
инцијел, инцил - евета књига


Ј

Јабана - туђина, туђа земља
јабанција - странац, туђинац, досељеник, придошлица
јаглук - марамица, рубац
јазија - писани текст; писмо
јазиција - писар
јалакнути - узвикнути "Алах", помениту бога при јуришу, халакнути
јако- истом, тек
јали - или
јалија - обала (реке или мора)
јанкеса - торба која се носи са стране, о боку
јапунце - огртач, кабаница; покровац
јасак - наредба којом се нешто забрањује, забрана
јатаган - дуги криви нож, ханџар
јатак - онај који скрива хајдуке; скровиште хајдука
јеглен- разговор; говор, беседа
јегленисати - разговарати
једек - парадни коњ
једнак - одмах, смјеста
језан - муслиманска молитва
јеменија - марама, шамија
јолдаш - друг, пријатељ
јутрење - јутарња служба у цркви


K

Кава - кафана, просторија у којој се пије кафа
кавга - свађа; бој
кавгаџија - свађалица; убојица
кавеџија - онај који држи кафану, гостионичар
кадифа, кадива - фина тканина, сомот
кадуна,када - госпођа; угледна жена
кадунџика - деминутив од кадуна
каил - вољан, рад
калдрма - пут или двориште поплочани каменом
калиак - капа од крзна или само опточена крзном
кардаш друг, пријатељ
катана - припаднк коњице, коњаник
каук - врста муслиманске капе
каур, каурин - неверник
кашкета - врста капе

Л

Лав - посед, спахилук
лавра - велики манастир
лагум - мина; прокоп,
лала - султанов дворјан
ласно- лако
левер - плаћени војник
леђен - посуда за умивање
летурђија - црквена служба
литар - огрлица на врату
лобуд - буздован
лонџа - скупштина, већ;место за разговор у кући или пред кућом

М

Магаза - магазин; дућан
малвасија - врста вина
мановеки - непознат језик
маха - врста зобнице
мегдан - бој, битка; место окршаја
међер - збиља, заиста, стварно
мезил - курир који на коњу преноси пошту
мезилеки - који се односи на мезил
мејдан - в.мегдан
мејданџија - онај који се бори на мегдану
меневиш - љубичаст, модрољубичаст
меште - уместо, место
мешћема - суд, судница
мљезимица - мезимица; најмлађа кћи
мрамор - камен
мраморјр - стење
мујезин - џамијски службеник који са минарета кујише
мукадем - врста свилене тканине; мушки појас од те тканине
мунара - високи торањ џамије, минарет
муштулук - радосна вест; награда за јављену вест

[Pedja]

H

Набрекивати - викати "бре", натресати се на некога
навалија - врста сабље
назорице - поиздаље, из даљине
накрпати - слабо говорити, натуцати
налбантин - покривач коња
намах - одмал, смјеста
напокоњи - посљедњи
нацак - бојна сјекира
пеимар - зидар, грађевинар

О

Обезнанити (cе) - онесвестити(се)
облучје - предњи део седла, јабука
оберкнез - кнез једне области, вилајетски кнез
обрштер - пуковник
ограшје - разбојиште,бојиште; бој, битка
одврћи(се)- одметнути (сe)
опаднути - оклеветати
оптећи-опколити
ордија - војска; хорда
орјатка - проста жена; простакуша;
отока - рукавац, залив
оцак - кућа, дом; угледна породица


П

Паша - титула високих грађанских и војних достојанственика у Турској
пашалук - област којом управља паша; звање паше
пенџер - прозор
пешкеш - дар, поклон
пињал - врста ножа, кама, бодеж
пирлитан - накићен, навезен
подушјс - црквена служба за покој душе умрлог
појагмити - разграбити
потрошак - трошење; употреб
похарати - опљачкати; опустошити
похарчити - потрошити; унинтити
првобратучед - брат од стрица
придрнути(се) - помамити(се)
протопоп - прпрото
прохесапити - прорачунати, промислити
прстеновати - дати прстен, заручити, верити
пуљат - шарен, пегаст коњ
пусник - ђаволски човјек, проклетник
путаљ - путаст, путоног коњ
пуце -дугме

Р

Ражденути - растерати, разагнати
раздертити(се) - растужити(се)
разма - осим, изузев
раскарати(се) - забрнути(се),
р'ат - украшена коњска опрема
рахат - задовољан, спокојан, ј
рудина - пашњак, утрина
руменџе - бакрени суд за воду
руса - црвенкаста, стални епиет за главу
рушпа - млетачки дукат

[Pedja]

C

Сајалија - врста чохе
сакагија - заразна болест у коња, слинавка
саклет - налог, заповест
сактисати - скршити, сломит
самур - куна; кожа од те куне
самуркалпак - капа од самур
сараор - војник који чува тврђаву или неко место; титула за посебно задужење у војсци
сару - в. чалма
сеиз - слуга, коњушар
сеир - наслађивање у гледању лепог, радост
селам - турски поздрав
сератлија - граничар, крајишник
сербез - слободно, без етраха
серџада, сеџада - простирка на којој муслимани клањају
силембет - каиш преко прса
синија - округла трпеза, софра
синџилат - потврда
синџилатити - потврдити
синџир - ланац; оков
скерлет - тканина црвене боје
собет - договор, скуп; посело
совра, софра - низак сто, трпеза
ермајли - сребрн, украшеен сребром
ерчали - стаклен
стамболпја - израђена у Стамболу, стамболска
староставан,старославан-од давнине, стародреван
столак - столица; престо
струка - огртач
субаша - помоћник или заменик банше, поглавара

Т


Табор - логор; одред војске
таинција - економ, интендант
татар, татарин - коњаник писмоноша
татаранка - врста стријеле
тевабија - свита, пратња; следбеници, истомишљеници
тева - хоће, ваља да
тевенели - напразно, бесциљно
телал -јавни објављивач, огласивач, добошар
тенеф - конопац, уже
терзија - кројач
тестир - одобрење, допуштење
теферпч - провод у природи
тефтер - рачунска књига; списак
тефтиш - преглед, инспекција; истрага
тимар - феудални посед,
спахилук; пољско добро
токе - украсни и заштитни оклоп од металних
плочица нагрудима
толковати - тумачити
тулумина - мех, меешина
тумбак - туч, бронза


Ћаба - свето мјесто; ходочашне до ћабе
ћарџија - онај који иде за ћаром, добитком,
ћеиф, неив - распложење, задовољство, уживање
ћемер - појас у коме се носи новац; женски сребром украшен појас
ћенталамбас даиицкиња - врста старинског пиштоља
ћесар - цар
ћурак - огртач постављен крзном, кожух

У

Убав - леп, диван
увјеџбати - проценити
улева - војничка плата
ункаш - предњи уздигнути део седла
уострит (се) - наоштрити се, наљутити се
урокљив - који је уречен, који је зле коби
утва - дивља патка
ухитити - ухватити
учкур - узица којом се везују гаће, свитњак

Ф

Ферман - султанов указ, наредба, заповест
френђија - кула сазидана на француски начин

Х

Хабер - вест, глас
хазна - благајна, ризница
хазур - спреман, готов
ханин - издајица, одметник, неверник
хајван - животиња. стока
хак - право, правда; заслуга
халалити - опростити; благословити; поклонити
хан - гостионица
ханџар - кратки криви мач, јатаган; велики нож
харамбаша- вођа хајдука
харамија - разбојник, зликовац
харач - трошак, издатак
харчити - трошити
хатар - наклоност, љубав, воља
хаџија - онај који је ишао на хаџилук Христовом или Мухамедовом гробу, ходочасник
хесап - рачун
хећим - лекар

Ч

Чаир - ливада
чалма - планто омотано око феса или које друге капе

чардак - већа просторија на спрату источњачке куће са тремом према улици; доксат, бaлкон; лепа вишеспратна кућа, дворац
чатити - читати молитву
чауш - поднаредник у турској војсци; гласник; сват који забавља и оглашава наредбе сватовима
чекрк-челенка, чекркли-челепка - перјаница на капи која се окреће на ветру
ченгел - гвоздена кука за вешање и мучење
чилаш , чиле - коњ сивобеле длаке, белац
чултан - коњски покривач, покровац

Џ

Џас - страх, страва
џеба - бојни оклоп направљен од металних плочица
џебана - муниција
џевап - договор; разлог
џевердан - нарочито украшена пушка цида - копље
џилитати - бацати копље


Ш

Шенлук - весеље, славље уз пуцњаву пушака
шер, шехер - велики град, варош
шестопер, шестоперац - буздован са шест пера
шићар - плијен, корист, добит
шићарџија - човјек који је лаком на добитак,
пљачкаш
шуркулија - шanа

[chiviash]

Po mome secanju ( mozda se varam ) rech "duvar" koja je ovde pravedena kao "zid" bi trebalo da znachi "donji vesh ili gace"

Izreka " Doterao Cara do duvara" ( po interpretaciji moje profesorke srpskog iz osnovne) znaci ogoliti ili dovesti do prosjachkog shtapa, de gaca ...

[Pedja]

из песме Oгњeна Марија у паклу (објавио В Ст. К. 1845 у Бечу)

"Кад ја бијах на бијeс ђeвoјка,
"Јeднo јутрo ускрсeњe дoђe,
"Мoја мајка дo прeд цркву пoђe,
"Мeн' oстави да сигурам ручак,
"Кад ми мајка испрeд црквe дoђe,
"Мeнe гoлу у хаљинe нађe,
"Удари мe рукoм и прстeнoм,
"Ја шњoм уд'рих o дувар oд кулe,
"Тадe мe јe прoклињала мајка

Реч дувар потиче из персијског језика, а од ње потиче и назив дуварџија (зидар).

Ево још неких турцизама:

абер - 1) глас који испуштају животиње или људи, 2) вест
баш - глава
вакат - време
дунђер - градитељ
ђердан - огрлица
јагма - грабеж
намах - одједном
ортак - друг
потекар - поново, изнова
раф - полица
ситно - мало
таманити - уништавати
тугек - пушка
туфекџија - пушкар
ћар - зарада
утувити - запамтити

[Pedja]

Индексово позориште
ТАЗЕ ТУРШИЈА

Џезва, чорба, чакшире,
Чибук, авлија,
Чарма, сарма, чарапа,
Ајвар, фереџа...

Кесер, ексер, димија,
Мезе, кашика,
Дувар, подрум, рахатлокум,
Ћилим, тараба...

Буђелар, катанац, баксуз, авлија,
Муфте, ћуфте, севап, ћевап,
Тазе туршија...
Буђелар, угурсуз, баксуз, авлија,
Муфте, ћуфте, севап, ћевап,
Тазе туршија...

Аман, заман, сабајле,
Севдах, џукела,
Ћумур, харач, ђутуре,
Зулум, јањичар...

Киоск, муфљуз, чаршија,
Кабадахија...
Инат, каиш, машала,
Бујрум, комшија...

Буђелар, катанац, баксуз, авлија,
Муфте, ћуфте, севап, ћевап,
Тазе туршија...
Буђелар, угурсуз, баксуз, авлија,
Муфте, ћуфте, севап, ћевап,
Тазе туршија...

Истамбул...
Константинополис...
Босфор...
Зејтинлик... (А, то је у Грчкој!)

Џумбус, џабе, џефердар,
Зијан, касаба,
Сиктер, ђевер, ћурчија,
Дорћол, макадам...

Бирцуз, ђеврем, Ђубровник,
Астал, калдрма,
Мегдан, ћошак, ђеврек, бурек,
И ђувегија...

Буђелар, катанац, баксуз, авлија,
Муфте, ћуфте, севап, ћевап,
Тазе туршија...
Буђелар, угурсуз, баксуз, авлија,
Муфте, ћуфте, севап, ћевап,
Тазе туршија...

[Вученовић]

Po mome secanju ( mozda se varam ) rech "duvar" koja je ovde pravedena kao "zid" bi trebalo da znachi "donji vesh ili gace"

Izreka " Doterao Cara do duvara" ( po interpretaciji moje profesorke srpskog iz osnovne) znaci ogoliti ili dovesti do prosjachkog shtapa, de gaca ...

Ne, znači priterati ga uza zid, da nema kuda da beži.

[Сребрена]

Дувар има основу у српском језику.. гради се тамо одакле дува, да не дува више

Већина ових речи, овде означених као турцизми, истоветне су и у  персијском језику а тамо нису "турцизми"..Зар није могуће да те речи уопште немају везе са пореклом од Османлија (код нас су ионако били бројно надможније потурице негосаме Османлије) већ да су из заједничког корена- мајке свих језика??

[Нескафица]

I "duvan" je srpska reč, pošto se udiše pa duva. 

[Ђорђе Божовић]

Већина ових речи, овде означених као турцизми, истоветне су и у  персијском језику а тамо нису "турцизми"..Зар није могуће да те речи уопште немају везе са пореклом од Османлија (код нас су ионако били бројно надможније потурице негосаме Османлије) већ да су из заједничког корена- мајке свих језика??

Не, Сребрена, све те речи дошле су у наш језик за време турске владавине. Ми их зовемо "турцизмима" зато што су дошле преко османлијског турског језика, али осим турских, ту има и персијских и арапских речи које су ушле у османлијски турски па преко њега у српскохрватски. Ако се то узме у обзир, можда би исправнији назив био "оријентализми".

[Ђорђе Божовић]

Шта тачно значи рабаџија?

[Зоран Ђорђевић]

Рабаџија је онај који се бави превозом робе запрежним колима.

[Ђорђе Божовић]

Аха. Хвала, Зоране.

[Сребрена]

Рабаџика је жена превозника запрежним колима:)

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Порекло значења речи (Уредник: Дарко Новаковић) > Тема: Turcizmi