Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
11.13 ч. 07.04.2020. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 ... 5 6 [7] 8
  Штампај  
Аутор Тема: Turcizmi  (Прочитано 177539 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.
Miki
Гост
« Одговор #90 у: 22.34 ч. 22.04.2009. »

Ima još dosta persijskih reči koje smo primili preko turskog. Jedna od takvih je, recimo, "stan" - koja u azijskim krajevima označava državu (Kazahstan, Kirgistan itd.), a kod nas prostor u kome se živi.

Нетачно. Скок каже да је стан ие., балтослов., свеслов. те прасловенског корена.
Сачувана
Нескафица
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 731


« Одговор #91 у: 22.36 ч. 22.04.2009. »

Moja greška. (Niskobudžetni izvori Smiley)
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #92 у: 22.38 ч. 22.04.2009. »

Имаш Скоков речник у ел. облику у потфоруму Тамни вилајет. Wink
Сачувана
Нескафица
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 731


« Одговор #93 у: 22.45 ч. 22.04.2009. »

A jelda? Ala sam ja neobavešteeeeeen... Sramota.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #94 у: 22.51 ч. 22.04.2009. »

A jelda? Ala sam ja neobavešteeeeeen... Sramota.

Бијо си оДсутан прилично дуго, па би мого да се актуализујеш...
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=2939.msg31945#msg31945
Сачувана
Нескафица
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 731


« Одговор #95 у: 23.06 ч. 22.04.2009. »

Auuuuu, čega sve ovde imaaaaaa.... Očaran sam Smiley
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #96 у: 23.12 ч. 22.04.2009. »

Напари очи прво, а онда се дај на скидање свега тога... Grin
Сачувана
Нескафица
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 731


« Одговор #97 у: 23.25 ч. 22.04.2009. »

ADSL će u tom projektu iskazati svoju punu vrednost Wink
Сачувана
Слатко и Вода
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7


« Одговор #98 у: 16.25 ч. 14.01.2011. »

У вези теме турцизми, треба прочитати и књигу Србизми у Источњачким Језицима од Слободана Филиповића. 
Сачувана
самоникли
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 133


« Одговор #99 у: 19.44 ч. 14.01.2011. »

    Ne ulazeći u etimološke analize, želim samo da dodam još jedno zapažanje:
    s druge strane, imamo mnoštvo reči koje skoro nikada ne proglašavamo „turcizmima“, mada one to svakako jesu: badem, višnja, kašika... ima ih koliko god hoćete.

    Има их у српском стварно буљук, али има их, вала, и у хрватском. Надам се да ово испод неће бити схваћено као офтопик.




    U jeziku koji se nekad zvao hrvatskosrpski u opticaju je bilo više od osam tisuća turskih riječi. Pod riječju turcizam podrazumijevaju se i pojmovi i izrazi koji su nam preko urskog došle iz arapskog i perzijskog jezika. Raspadom zajedničke države, neki danas vjeruju da su turcizmi ostali u "posjedu" bosanskoga jezika, dok su se srpski i hrvatski riješili dušmanskoga leksika.

    Međutim, turcizmi su i u srpski i u hrvatski ušli - do bubrega (riječ "dušmanski" je turcizam, "bubreg" takođe, za koji čak ne postoji sinonim). Polovicom prošloga stoljeća srpski i hrvatski jezikoslovci navodno su se dogovorili da se srpski piše budala, a hrvatski bena, dok im neko na koncu nije prišapnuo da su oba ta termina turska. Hoteći se što više razlikovati od srpskoga, hrvatski su filolozi termin tobdžija zamijenili riječju topnik, zaboravljajući da je opet korijen te riječi top - turski. Najveća je ironija da osvjedočeni borci protiv svega što je tursko u nas, uglavnom nose - turska imena: Karadžić, Ekmečić, Ćosić, Pašalić itd.

    Evo šta kaže fra Grga Martić, zašto je odustao od uklanjanja turcizama: "te stoga vidimo ljubovne, koje u varoši gniezdo imaju, piesme, mada su zacrnile turskim izgovorima; nu ipak su ove rieči kod naroda tako priviknute, da jim bez njih ne bi piesma, kao jelo bez začine, prijazna bila".



    • U hrvatskom nema sinonima za slijedeće turske riječi:

    barut, bazuka, behar, boja, bubreg, čarapa, čelik, čizma, ćela, duhan, džep, jasmin, jatak, jorgovan, kat, katran, kuluk, kundak, kutija, majmun, papuče, rakija, sapun, šator, taban, top, ...


    • Jela i pića primljena od Turaka:

    pita, sutlijaš, turšija, sarma, ...


    • Turcizmi koji su potisnuli slavenske riječi:

    biser, božur, burma, ćuskija, fenjer, gajde, juriš, kama, kandža, kapija, karanfil, krevet, lakrdija, mamurluk, mamuza, melez, miraz, mumija, nišan, oklagija, oluk, ortak, pamuk, pare, rakija, saksija, sandale, sedef, sedra, skela, surla, šišmiš, tava, tavan, tepsija, tezga, turpija, ular, zulufi, zumbul, balvan, kalup, meza, sačma, tambura, ...


    • Mnogo Turskih rijeci ima netursko porijeklo, ali rijeci su dosle sa Turskom, ukorijenile se na Balkanu, izgovaraju se na turski nacin i smatraju se turcizmima. Na primjer:

    tulipan i lala, sofa - latinizmi koje su Turci donijeli
    heftati - helenizam koji su Turci donijeli
    kava - arapsko-perzijska riječ koju su Turci donijeli
    limun - arapska riječ koju su Turci donijeli


    • Turcizmi koji u Hrvatskom još imaju slavensku zamjenu, ali se podjednako, ili češće, koristi turska varijanta:

    bakar, bašta, bedem, bena i budala, biber, čekić, čekrk, česma, čoban, ćilim, ćopav, đon, hajde, jastuk, jorgan, kaiš, kajmak, kepec, kreč, kula, leš, mana, marama, odaja, pasulj, rende, pekmez, sanduk, sat, šamar, šašav, šećer, ... 


    • Turcizmi sa punijim i višestrukim značenjem:

    harati, džukela, đubre, đuture, baksuz, jaran, konak, krntija, melem, mušterija, muštuluk, natenane, rusvaj, sevdah, trampa, ...


    • Tucizmi koji govoru daju karakterističnu boju:

    dželat, džumbus, ćeif, bilmez, kabadahija, kaldrma, kidisati, mangup, megdan, nakarada, namćor, raja, soj, timariti, ...


    • Turcizmi koji se rjeđe koriste od hrvatskih varijanti, ali su ipak zadržani:

    burgija, galama, hambar, karabatak, srma, šegrt, tumbati, veresija, ...

    [/list]

    Све то и у српском имамо.
    Сачувана
    Слатко и Вода
    гост

    Ван мреже Ван мреже

    Организација:

    Име и презиме:

    Струка:
    Поруке: 7


    « Одговор #100 у: 23.59 ч. 14.01.2011. »

    Влада велика заблуда у вези турцизма у српском језику.  Наравно да има по нека турска реч у нашем језику али велика већина речи, које се сматрају турцизмима, је уствари српског порекла.

    То се може доказати на неколико начина.

    1.  Корени тих речи постоје у руском или другим словенским језицима, а Турци тамо никада нису били.

    2.  Ми слабо познајемо нашу стару историју и велика већина Срба не зна да су Срби живели у данашњој Италији и Малој Азији пар хиљада година пре Христа.  У Италији су били Рашани, данас пгрешно звани Етрурци, У малој Азији су били Срби у Лики, Људеји, затим Кари и Фружани (отуда назив Фрушка Гора).

    Турци никада нису били у Италији а на етрурским споменицима старим 3000 година су прочитане српске речи за које се данас сматра да су турцизми.

    На пример, реч ЂУЛ, за коју би сви рекли да је турског порекла, је старосрпска реч за ружу.  Та је реч пронађена на рашанским споменицима у Италији.  Италијанско женско име Ђулијета уствари значи Ружица, а корен те речи је ЂУЛ.

    Српски језик се није много променио у задњих 3000 година.  Потврду за то можемо видети у следћим примерима.

    1.  СРПСКИ ЈЕЗИК ПРЕ 2000 ГОДИНА
    Римски песник Овидије и његова песма написана сарбатским језиком (сарматским по грчком писању). 

    Овај песник је живео пре око 2000 година и протеран из Рима настанио се у Сарбатској земљи око Црног Мора.  Ту је научио србски језик и на њему написао једну подугачку песму користећи латинска слова, из које је овде приказано неколико строфа.  Превод обележен црвено је приказан Вуковим правописом ради лакшег разумевања.

    Песму је записао Игњат Ђорђић, коју је вероватно пронашао и ватиканској архиви јер је као Бенедиктинац имао приступ у њу.

    Ево шта о томе каже Себастиано Долчи.

    У cвojoj студији ''De Illyricae Linguae vetustate et amplitudine"1 F.  Sebastiano Dolci 2 на страни 51. , у поглављу XXXII, тврди следеће:

    "Jam vero ех vetustissimis monumends constat, Thracibus, Illyricis, Sarmatis et Getis Scythicae (quae modo Illyriса, vel Slavonica appelatur) adtribuendum esse linguae commercium. . .  At. . .  incido in venustissimum Carmen Illyricum, quod in hoc ipsum argumentum exaravit olim Ignatius Georgius . . .  Benedictinorum Ragusino . . .  Abbas.  Ipsum excribo.  Auctor tamen (id arbitror animadvenendum) more Illyricis Scriptoribus hactenus usitato. . .  a solis Thracibus nostram deducit originem. . .  "

    "Уистину, већ се на основу најстаријих споменика, закључује, да се језичко (међусобно) општење (језиком) који се назива Илирски, или Словенски, може приписати Трачанима, Илирима, Сарматима и скитским Гетима. . . 
    И (тако) доспевам до најлепше илирске песме, коју је (као потпору) истом овом аргументу некада забележио Игнациус Георгиус, дубровачки бенедиктинац. . .  Исту преписујем.  Аутор пак (то, сматрам, треба да се подвуче), по обичају илирских писаца до данас постојећем. . .  наше порекло изводи од самих Трачана. . .  "

    Имајте на уму да су Трачани Грчко име за РАШАНЕ.

    2.  СРПСКИ ЈЕЗИК ПРЕ 2800 ГОДИНА
    Камен међаш са србским натписом МЕЂУ НЕ МУЊУШ пронађен у рашанској држави (Етрурија) у данашњој Италији.  Стар је 2800-3000 година.
    Предпостављам да сви Срби знају шта је међа. 
    Једно значење српске речи МУНУТИ је померити.  Погледајте Речник Матице Српске.  Мунути некога, гурнути или померити.  Данас бе рекли

    МЕЂУ НЕ ПОМЕРАЈ.

    Натпис је написан у непрекинутом писању, без размака између речи па су речи на овој слици обојене да би се лакше разазнале.  Чита се одозго на доле, тј.  с десна у лево.  Слово Њ је написано као N и I.  Латинско слово V је уствари рашанско слово У и као што знате до скоро се тако и читало у Западим азбукама.  На пример HOVSE уместо HOUSE како се данас пише.  Слова овог натписа су огледалске слике, јер је писање с десна у лево. 

    У оба примера се види да се наш данашњи говор није много променио јер се све речи из примера и данас користе у свакодневном говору. 

    Вук није много погрешио кад се залагао за народни говор и српски народ није много погрешио када је тај говор преточио у књижевни.








    Сачувана
    Слатко и Вода
    гост

    Ван мреже Ван мреже

    Организација:

    Име и презиме:

    Струка:
    Поруке: 7


    « Одговор #101 у: 00.09 ч. 15.01.2011. »

    Нешто ми не иде прикачивање слика па их погледајте на овој вези.

    hxxp: forum. vidovdan. org/viewtopic. php?f=16&t=980&st=0&sk=t&sd=a&start=3405

    Доле негде на око две трћине стране.
    Сачувана
    Слатко и Вода
    гост

    Ван мреже Ван мреже

    Организација:

    Име и презиме:

    Струка:
    Поруке: 7


    « Одговор #102 у: 00.22 ч. 15.01.2011. »

    Ваљда ће сада радити.

    hxxp: forum. vidovdan. org/viewtopic. php?f=16&t=980&st=0&sk=t&sd=a&start=3405

    Ако и ово не ради, да ли неко може да објасни како се прикачињу слике у одговорима, ако уопште може.
    Сачувана
    VladKrvoglad
    староседелац
    ****
    Ван мреже Ван мреже

    Организација:

    Име и презиме:

    Струка:
    Поруке: 1.109


    « Одговор #103 у: 00.50 ч. 15.01.2011. »

    @Samonikli: vidi, ja bas ne bih da te razocaram, ali nisi sasvim u pravu!
    Malo sam potrazio sinonime za turcizme koje si naveo i nasao poprilicno materijala, iako je to uglavnom ili sto sam sam znao ili na prvu loptu proguglao. Mnogi se sinonimi koriste i u srpskom, ali ima i podosta italijanstine i germanizama i pokoji arhaizam.



    barut = prah, behar=cvat, boja=mast, katran=paklina ili ter, papuče=šlape, šator=tenta (nijesam nasao u recniku, ali se koristi i u znacenju nadstresnice i kao satra)
    gajde = dude,  kama =  (dvosjekli) bodež , kandža = pandža, lakrdija =  farsa, krevet = postelja, mamuza = ostruga, melez = križanac-mješanac-bastard-polutan , miraz = dota-prćija ,  nišan = ciljnik, oklagija = valjak za tijesto-rasukač-razvijač-valjalo-matarel , oluk = žlijeb , ortak = partner-kompanjon, pare = novci,  saksija = tegla-lonac-tegl-pitar, sedra = bigar-travertin, šišmiš = slijepi miš-denevir-ljiljak-netopir, tava = tiganj-prosulja-prsura-prženica, tavan = potkrovlje, tepsija =  padela, tezga = pult, turpija = rašpa-lima, ular -povodac, zulufi -bakenbart, zumbul = hijacint, balvan = trupac, kalup = tvorilo, meza = zakuska ...

    Nisam se upustao u pretragu za ostale kategorije reci koje si naveo ('koji jos imaju slovensku zamenu', 'sa punijim znacenjem, turcizmi sto karakter odredjujju, turcizmi manje frekventnosti... mada ne sumnjam da bih i za to nasao tusta i tma, silu, mnozinu, gomilu, rpu, hrpu, more, beskraj itd - sinonima.

    Sve kao sto i u srpskom imamo... Smiley
    Сачувана
    самоникли
    члан
    ***
    Ван мреже Ван мреже

    Организација:

    Име и презиме:

    Струка:
    Поруке: 133


    « Одговор #104 у: 01.14 ч. 15.01.2011. »

    @Samonikli: vidi, ja bas ne bih da te razocaram, ali nisi sasvim u pravu!
    ...
    Sve kao sto i u srpskom imamo... Smiley

    Не, не, неспоразум је. Том посљедњом реченицом немах намјеру рећи да је начин коришћења наведених ријечи исти у српском и у хрватском. Него да у хрватском и у српском постоји гомила једних те истих турцизама, чиме хтједох имплицирати нешто о јединству та два језика. Али, захвалан сам на твојој реплици.

    Иначе, текст није мој, него од неког бошњачког аутора, који је то објавио у новинама, а онда неко пренио на интернет (и измијенио можда, али не бих знао, јер никад нисам видио оригинални чланак).
    « Задњи пут промењено: 01.19 ч. 15.01.2011. од самоникли » Сачувана
    Тагови:
    Странице: 1 ... 5 6 [7] 8
      Штампај  
     
    Скочи на:  

    Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!