Madiuxa
староседелац
 Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.481
|
 |
« Одговор #60 у: 00.01 ч. 28.05.2008. » |
|
Једно питањце: Зашто "вокабулар", а не "речник"?  Нисам досад наишао ни на једну књигу са насловом Вокабулар страних речи и израза. Вокабулар бих ја рекла да није исто што и речник. Баш из тог разлога који ти помињеш — нигде се речник страних речи и израза не назива вокабуларем. Вокабулар је, по мени, фонд речи које неко има, тј број речи којима барата, било у свом, матерњем, било у неком страном језику. Кад се каже да неко учи нове речи у неком језику, онда се каже да проширује вокабулар, а не речник. Сад, зашто је овом форуму и речнику дато баш име Вокабулар, не знам. Али знам да вокабулар и речник нису исто. Мислим, јесу до одређене границе. А после тога нису  Mislim da tu (bar u praksi) nema isključivosti. Pouzdano tvrdim da se kaže i da neko ima "bogat rečnik" i kad se misli na fond reči. (A kad neko uči nove reči, mislim da je posredi izbegavanje dvosmislice. Naime, ako bi se reklo da dotični "proširuje rečnik", moglo bi se pomisliti da smišlja nove reči u jeziku koji uči, dok ako "proširuje vokabular", to značenje izostaje.) Ма свакако си ту у праву. Зато сам и рекла да су исто, али до одређене границе. Мислим да се у неким значењима могу употребити обе речи, али у неким само једна од њих две... Све зависи, како би то преводиоци рекли, од контекста |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.481
|
|
« Одговор #61 у: 00.02 ч. 28.05.2008. » |
|
Jedino što bi teško moglo, Miroslave, iz svega ovoga što govoriš, jeste "računarizacija" - po tvorbenim pravilima i tradiciji, često se izbegavaju spojevi domaće osnove i (osetno) stranog sufiksa, kao i obratno - pogotovu kad tu figurira latinski jezik. (Npr. ako ti treba pojam "geografizacija", svakako će biti nesrećno da kažeš "zemljopisizacija". Slično bi bilo i sa "školizacija", "bolnicizacija" itd. itd. Čuven je primer "toplifikacija", zbog koga lingvisti i dalje čupaju kosu - verovatno do kraja sveta - ali koji zasad još nema dobru zamenu.)
Ај, болницификација, схватила сам, то је хоспитализација, школизација би била едукација(?), али шта ти је то топлификација ? Nisi nikad čula?  Toplifikacija je proces uvođenja daljinskog grejanja, tj. povezivanje krajnjih korisnika s toplanama/toplovodima. Нисам, мајке ми .. Па зар то није увођење централног грејања? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #62 у: 00.04 ч. 28.05.2008. » |
|
Jedino što bi teško moglo, Miroslave, iz svega ovoga što govoriš, jeste "računarizacija" - po tvorbenim pravilima i tradiciji, često se izbegavaju spojevi domaće osnove i (osetno) stranog sufiksa, kao i obratno - pogotovu kad tu figurira latinski jezik. (Npr. ako ti treba pojam "geografizacija", svakako će biti nesrećno da kažeš "zemljopisizacija". Slično bi bilo i sa "školizacija", "bolnicizacija" itd. itd. Čuven je primer "toplifikacija", zbog koga lingvisti i dalje čupaju kosu - verovatno do kraja sveta - ali koji zasad još nema dobru zamenu.)
Ај, болницификација, схватила сам, то је хоспитализација, школизација би била едукација(?), али шта ти је то топлификација ? Nisi nikad čula? Toplifikacija je proces uvođenja daljinskog grejanja, tj. povezivanje krajnjih korisnika s toplanama/toplovodima. Нисам, мајке ми .. Па зар то није увођење централног грејања? Pa jeste, ali kad se radi onako naveliko, en masse... "Toplifikacija Vračara izvršena je do iznosa od 63%" i slične birokratizacije (Naravno, reč je nastala po uzoru na "elektrifikacija", ali je zbog hibridnosti neopozivo neuspela. Znatno bi bolja bila varijanta "termifikacija", recimo.) |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 00.06 ч. 28.05.2008. од Нескафица »
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #63 у: 00.05 ч. 28.05.2008. » |
|
Nisi nikad čula? Toplifikacija je proces uvođenja daljinskog grejanja, tj. povezivanje krajnjih korisnika s toplanama/toplovodima. I užasna je reč, s našim pridevom u osnovi i latinskim sufiksom. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.481
|
|
« Одговор #64 у: 00.14 ч. 28.05.2008. » |
|
Nisi nikad čula? Toplifikacija je proces uvođenja daljinskog grejanja, tj. povezivanje krajnjih korisnika s toplanama/toplovodima. I užasna je reč, s našim pridevom u osnovi i latinskim sufiksom. Јој, баш је ужасна. Да сам то чула на неком другом месту, рекао бих да ме неко зеза... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #65 у: 00.19 ч. 28.05.2008. » |
|
Brunichild - "čuLA" i "REKAO bih" ? Nisam znao da tako moderno doživljavaš svoj rodno-polni identitet |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #66 у: 03.24 ч. 28.05.2008. » |
|
По мом скромном мишљењу, јасније је шта је то фонт него словолик, ... Ја упорно понављам да је све ствар навике, и да тренутно неком (сваком  ) ова реч („словолик“) изгледа чудно — као што је, могуће, изгледала и реч „крајолик“, коју је неко смислио, јер му је прекипело, а ти си на њу ВЕЋ навикла, јер ова реч је, биће, постојала и много пре него што ми угледасмо светлост дана. Понови себи десетак пута реч „словолик“, и већ ће бити мање чудна, а након неколико дана употребе, има се осећати нормалном речју. Још нешто: дуже време недостаје једнообразан речник рачунарских израза, који би се користио у свим стручним часописима и приликом других врсти јавног обраћања. Овим путем би се очас посла усталиле домаће замене. Тиме не залазимо у уско стручну терминологију која обичним корисницима није потребна — компјутераши већ знају о чему говорим, а реч је о програмирању и другоме, где је употребом енглеске терминологије олакшана комуникација и ово нема потребе преводити. Сетимо се израза у тенису и другим спортовима, где је посвојена скоро целокупна енглеска терминологија, а чак и имена самих игара, иако бисмо имали јасну реч: ногомет, примерице. Понекад, додуше, чујем у преносима тениских сусрета: сечена лопта, скраћена лопта, ударац отвореном/затвореном руком, отварање игре, ...; а „ногометних“: вратнице, вратар, и др. П. С. Прихватам објашњење за „рачунаризацију“. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #67 у: 03.37 ч. 28.05.2008. » |
|
Svi se listom kače za engleski i kompjuterske/sportske/modne termine (dočim je pre 30-40 godina na tapetu bio nemački sa svojim automehaničarsko-inženjerskim "kuplunzima", "hilznama", "iberlaufima" itd.). A šta ćemo, recimo, s krojačko-modnom terminologijom? Postoji li ijedan domaći izraz za vrstu tkanine (mislim na reči tipa "saten", "gabarden", "šifon", "tvid", "krep", "til", "bukle", "tartan" itd. itd.)? Da li je iko ikad kukao na "neproduktivnost" srpskog u tom domenu i "poplavu" stranih reči? Što se tu ne žalimo, ako se već žalimo na krojačko-modne "kastinge", "stajlinge", "mejkape", "fešn vikove" i sl.?
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 03.40 ч. 28.05.2008. од Нескафица »
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.481
|
|
« Одговор #68 у: 09.54 ч. 28.05.2008. » |
|
Brunichild - "čuLA" i "REKAO bih" ? Nisam znao da tako moderno doživljavaš svoj rodno-polni identitet Uh... Tipo, majke mi. Zenskoo sam od glave do pete...  Casna Titova pionirska rec!  |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 09.58 ч. 28.05.2008. од Brunichild »
|
Сачувана
|
|
|
|
Вученовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: _
Име и презиме:
Поруке: 889
|
|
« Одговор #69 у: 09.56 ч. 28.05.2008. » |
|
Nisi nikad čula? Toplifikacija je proces uvođenja daljinskog grejanja, tj. povezivanje krajnjih korisnika s toplanama/toplovodima. I užasna je reč, s našim pridevom u osnovi i latinskim sufiksom. Јој, баш је ужасна. Да сам то чула на неком другом месту, рекао бих да ме неко зеза... Хех, занимљиво... А ето, мени је та реч топлификација тако обична... Чујем је свакодневно, већ годинама... Не мислите да то има везе неке с тим што радим у Инфостану? Занимљив је и тај назив те фирме — Инфостан. Ко ли га је смислио? И то још пре тридесет година. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #70 у: 11.51 ч. 28.05.2008. » |
|
Од врсти тканине које си навео, Нес, чуо сам за памук (који искључиво носим) — турска реч, наравно — и још по коју: сатен, сомот (наша реч, можда?), твид, вуну, перлон ..., а „модна недеља“ и други употребљиви преводи нису немогућност, већ помодарство. У машинству се пак редом користе изрази (навешћу само оне обичније, за које у свакодневној употреби слушамо махом немачке усвојенице): подлошка (шајбна, die Scheibe), одвијач (шрафцигер, der Schraubenzieher), навртка (матица — такође наша реч, само није „стручна“, нем. die Mutter), завртањ или вијак (шраф, die Schraube), сечице (цвикцанге, die Zwickzange), опруга (федер, die Feder), заптивати (дихтовати, vb. dichten)... У аутомобилској терминологији постоје наши пандани, само их ретко ко користи: елекртопокретач (анласер, der Anlasser), квачило (ретко се чује сада куплунг, die Kupp(e)lung), пртљажник (гепек, das Gepäck = пртљаг), ветробран(ско стакло) (шофершајбна, „Chauffeurscheibe“ — ова реч и не постоји, већ се каже die Windschutzscheibe), издувник (ауспух, der Auspuff), наплатак (фелна, фелга, раткапна, die Radkappe), обртомер (тахометар)... За неке пак и немамо парњаке, али то је ретко: ретровизор. Дакле, све се може кад се хоће! П. С. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 12.41 ч. 28.05.2008. од Мирослав »
|
Сачувана
|
|
|
|
Бојан Башић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
|
« Одговор #71 у: 12.08 ч. 28.05.2008. » |
|
За неке пак и немамо парњаке, али то је ретко: ретровизор. Bočno ogledalo. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #72 у: 12.12 ч. 28.05.2008. » |
|
За неке пак и немамо парњаке, али то је ретко: ретровизор. Bočno ogledalo. Јест, мајку му! |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #73 у: 12.19 ч. 28.05.2008. » |
|
Такође, називи занимања: преко турских и немачких екмешчија, шлосера, шустера, тишљера, шнајдера и многих других, до наших речи: пекар, бравар, обућар, столар, кројач...
Реците, да ли бисте и даље радије користили онолике немачке речи, или је ипак лепше казати то на српском?
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 12.26 ч. 28.05.2008. од Мирослав »
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #74 у: 13.11 ч. 28.05.2008. » |
|
..., сомот (наша реч, можда?), ... Допуна/исправка: није наша реч, него, гле чуда, немачка: der Samt. Што се тиче могућег превођења ових назива — треба заћи дубље мало у њихов постанак у изворном језику, па према томе сковати нашу реч, ако је ово икако изводљиво. Једина додирна тачка мене са кројачком индустријом јесте што се не шетам наоколо наг , већ носим одећу (замислите! ), као што рекох, углавном од памука. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 13.14 ч. 28.05.2008. од Мирослав »
|
Сачувана
|
|
|
|
|
