Добро пиво, а роштиљ? Ево мало уља на ватру:
Hm, dakle možemo reći da kod tebe postoji reakcija otprilike "što mi nije baš pred očima, ne smeta mi toliko" - krojačkim terminima ne barataš, pa ti je manje-više svejedno [...]
Исто тако и код мене. И шта је ту чудно? Зашто бих гурао нос у језик онога чијим појмовима никада, или готово никада, нећу баратати? Свако нека одржава своју ливаду.
Као кад се својевремено колико на овом форуму неки наругаше стручним изразима ‘горњака’ и ‘доњака’ (горња и доња површина), које у здрављу и весељу користимо последњих 60 година, а да их се дотична струка уопште не тиче. Такве оцене ми на једно уво уђу, на друго изађу.
[...] не залазимо у уско стручну терминологију која обичним корисницима није потребна — компјутераши већ знају о чему говорим, а реч је о програмирању и другоме, где је употребом енглеске терминологије олакшана комуникација и ово нема потребе преводити.
Не прихвата се :) Стручна терминологија, где струке
заиста има, често је знатно утегнутија од опште. То је зато што стручњаку није потребна страна реч као плашт, нити му се чини волшебно одговарајућом, јер довољно познаје језик из којег потиче да би приметио њену најчешће простодушну, неретко шаљиву и уопште овоземаљску етимологију.
Ако ћемо баш о рачунарству, неком, хм, згодом, допаде ми шака једна новија домаћа стручна књига из те области (факултетски уџбеник). Како не бих самим насловом кварио поенту, на енглеском би гласио
Compilers and Interpreters. Е па, што се мене тиче, у њој се може видети
истинска стручна терминологија, онаква на какву сам и навикао чим се измакнем од рачунара. До те мере, да сам на неколико места, где се пресекла са општијом рачунарском терминологијом, био посрамљен јасноћу мисли и творбе. И одмах трчао да исправљам сопствена „ма дај, нешто приближно, да се разуме“ решења по преводима, тј. тамо где сам претходно поклекако :) Од неочигледних и једноречних ту су: closure = затворење, hash = дисперзија, heap = скупина, lookahead = предувид, statement = исказ, итд. А маса је, гле чуда, боже сачувај и саклони, и сл. — буквалних превода. Исто и са вишеречним синтагмама.
Узгред, из ње сам такође сазнао да се ’поткресују’ (
to prune) ‘коначни аутомати’ и ‘ручке листа̑’. Тако да мирне додуше могу потврдити
савет Јовану о поткресивању списка порука у софтверу овог форума :)
Retrovizor nije SAMO bočno ogledalo, nego i ono središnje što "visi" posred vetrobrana. Kako ćemo to? :)
Статистички, ето како. Да, ‘ретровизор’ остаје ‘ретровизор’, јер нико није смислио ништа друго довољно кратко (а можда и јесте, само ја не знам). Овакве су ситуације међутим ретке у стручној терминологији.
За вежбу, из горепоменуте књиге пописао сам све стручне изразе, односно бар оне које сам схватио као такве (рачунарство, а посебно тврда рачунарска наука, није баш моја струка). Од око 100 забележених израза, нових туђица (тј. пресловљења са енглеског) избројао сам 5 (пет). За разлику од тога, ценим да ће се таквих у „уличном“ рачунарском речнику чути и видети бар 50 (педесет); притом пресловљеност, како на папиру тако и у изговору, само можемо да сањамо. А било би и више од 50, да пола оних других 50 није латинског порекла, па се сликају у исте те латинизме у српском.
Ту је разлика.
А, чуј, ВИЗАЖИСТ(ИЦ)А! Хахахахахахахахха! АТИТЈУД! Па овога нема, бре, ни код нас!
Нисам ни ја начуо за визашистшкљб, али како не могу да прокљувим ни шта значи, онда вероватно зато што је то неко поље које и не пратим. Међутим, ‘атитјуд’ (наравно, писано обавезно ‘atitude’)... то је онда вероватно неко поље које ти не пратиш :)
* * *
Да не грешим душу, има, бре, неких ненадмашних страних речи: карикатура, лакрдија, симулакрум...
