Za "jedan" pojam? Izvrsno. Od danas proterujemo "biftek", "ramstek", "stek", "file", "pauflek" i još koješta. KOJI ĆE NAM ĐAVO SEDAMNAEST STRANIH REČI ZA MESO!?!?!?!?!?
Не разумем се у месне производе, не разумем се у сценске и изасценске мајсторе, и у кројаче и штофове, па не могу рећи који су ту појмови исти или различити. Али сам зато навео пример онога у шта се већ помало разумем, и ту указао како се о истој материји на једном месту прича са 5% новијих туђица, а на другом месту са 50%.
И поновићу: што се мене тиче, није проблем због навале нових туђица, већ је навала нових туђица због проблема. Не би 70% студената у Србији после дипломирања радо наставило каријеру негде напољу (скоро видех овај резултат анкете на Б92) зато што је 50% новог стручно-жаргонског вокабулара страно, већ је 50% новог стручно-жаргонског вокабулара страно зато што би (између осталог) 70% студената радо наставило каријеру негде напољу.
Ne možeš reći: „Evo, dobri ljudi, ja sam smislio novu reč, i odsad ćemo je koristiti za to i to...“
Па ипак, занимљиво, кад утипкам „терминологија“ у Вокабулар, каже ми овако:
вештачки говор, скуп вештачки направљених (стручних) израза (термина) неке научне области.
Две крајњости су сасвим сигурне: 1)
не може се рећи „људи, од сад ћемо ‘хлеб’ звати ‘белх’“, и 2)
може се измислити или истражити нешто ново и рећи „назовимо га тако-и-тако“. Све између је ствар оних процената одозго.
[...] i da ne vidiš da su i francuski đaci iz Srbije, u periodu oko Prvog rata, imali svoj užasno širok vokabular kome njihovi očevi nisu umeli ni da prismrde [...]
Француски, немачки и енглески ђаци с чијим сам делима ја упознат — машинци, оснивачи катедри, мозгови тешке индустрије — стварали су „петопроцентни“ стручни речник, врло налик примеру рачунарског уџбеника који сам изложио. За једног од њих (француски ђак), док сам студирао испричали су нам легенду како се у својим
осамдесетим годинама прихватио микрорачунара̑, чим су ови постали доступни (почетак осамдесетих). Своју последњу књигу издао са примерима прорачуна на рачунару, рачунајући да би студенти и инжењери већ могли да почну да се играју с њима.
У чему је трик? У смеру кретања ;)
[...] praktično čitav terminološki korpus već postoji u latinskom i grčkom, i onda se naučnici zapravo igraju slagalice od gotovih delova, po vrlo jasnim pravilima.
Свашта. Свашта.
