Molio bi sve koji mogu da mi mi pomognu oko tumačenja sledećih stihova:
1. Što je čovjek, a mora bit čovjek!
2. Srb i Turčin ne slaže se nigda,
no će pridje more oslačati.
3. Čašu meda jošt niko ne popi
što je čašom žuči ne zagrči;
čaša žuči ište čašu meda.
4. Tvrd je orah voćka čudnovata,
ne slomi ga, al' zube polomi!
5. Bez muke se pjesna ne ispoja,
bez muke se sablja ne sakova!
6. Blago tome ko dovijek živi,
imao se rašta i roditi!
7. Al' tirjanstvu stati nogom za vrat,
dovesti ga k poznaniju prava,
to je ljudska dužnost najsvetija!
8. Krv je ljudska rana naopaka.
9. Kome zakon leži u topuzu,
tragovi mu smrde nečovjestvom.
10. Ćud je ženska smiješna rabota!
Ne zna žena ko je kakve vjere;
stotinu će promijenit vjerah
da učini što joj srce žudi.
11. Ko na brdo, ak' i malo, stoji
više vidi no onaj pod brdom.
12. Srb i Turčin ne slaže se nigda,
no će prije more oslačati.
13. Što se crnim zadoji đavolom,
obešta se njemu dovijeka.
14. Med za usta i hladna prionja,
a kamoli mlada i vatrena!
15. Težak v'jenac, al' je voće slatko!
Voskresenja ne biva bez smrti.
3. strofa objašnjava da se nikome u životu ne dešavaju samo lepe stvari,već i one koje to nisu,čaša meda predstavlja dobre stvari,a čaša žuči loše stvari. Naš veliki pisac nas podseća da u svakoj dobroj stvari ima malo lošeg i obrnuto,i kao što to kaže i Prota Mateja u svojim memoarima da je sudbina promenljiva,nekad nam je dobro, nekad nam nije, i zato se ne treba u sreći gorditi ni u nesreći očajavati. Takođe, ako nekoliko godina imamo sreće i živimo lepo (analogija na čašu meda) sigurno će doći godine kada će nam biti teško (analogija na čašu žuči), kako bi se ispunila ravnoteža. Zato bolje da nam se dešavaju i dobre i loše stvari,da nas u suprotnom one loše ne bi slomile.
P. S. fali jedan stih Čašu meda jošt niko ne popi,
što je čašom žuči ne zagrči;
čaša žuči ište čašu meda,
SMIJEŠANE NAJLAKŠE SE PIJU. . .
P. P. S mogao bih i ostalo da ti objasnim ali me mrzi da pišem. . .
