Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
12.03 ч. 20.05.2024. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1] 2 3  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Реч "Хајде"  (Прочитано 36558 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Mallrat
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 142


« у: 09.48 ч. 08.06.2007. »

Занима ме порекло ове речи. У украјинском и руском она постоји (гайдА/айдА), и практично значи исто што у српском, али готово нико не користи сада ову реч, она је само сленг. Ако се не варам, у румунском такође постоји ова реч. У хебрејски она је прешла од руских емиграната, и једно време било је врло популарна.
Шта мислите, какво је порекло ове речи?
Сачувана
Miloš Stanić
сарадник
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 207


« Одговор #1 у: 12.22 ч. 08.06.2007. »

Mislim da je turskog porekla, a siguran sam da postoji i u Albanskom
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #2 у: 22.59 ч. 09.06.2007. »

Врло вероватно је пореклом из турско-татарске (алтајске) породице:

Цитирано: Викиречник
айда (ajdá)
1. (colloquial) let's go, c'mon
Хватит работать, айда по домам. — Enough of the work, let's go home.

2. (colloquial) made off; dashed away; vanished
Мы поругались, он собрал вещички и айда. — We had a quarrel, then he got his belongings and left.

Айда is used mostly as an imperative verb, but it is invariable. In Russian grammar айда does not count as a true verb and is considered to be closer to an interjection.

Supposedly from Tatar әйдә.

Занимљиво је то што је и у српском реч (х)ајде с граматичке тачке гледишта узвик, али као и руско айда понаша се као глагол у императиву, додуше у српском може да добије и наставке, за разлику од руског: хајдемо, хајдете (али само за ова два лица). Ови императиви постоје и у краћем облику: (х)ајмо и (х)ајте, а Бојан је у овој поруци побројао и још неколико сродних облика. У српском се (х)ајде често скраћује и на де или дер, које се онда додаје императиву: нађидер, видиде (колокв.). Чак се може додати и на самог себе: дедер. Smiley Дедер (колокв.) се употребљава исто као (х)ајде (узвик у служби императивног глагола), али за разлику од (х)ајде, које је више заповедно, дедер има више молбени призвук.

Када се употреби иронично, (х)ајде има значење неверице и подсмевања.
Сачувана
Бојан Башић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #3 у: 23.11 ч. 09.06.2007. »

Занимљиво је то што је и у српском реч (х)ајде с граматичке тачке гледишта узвик

Ne slažem se. Dobro si primetio da može dobijati nastavke za lica, što baš i nije karakteristika uzvikâ, a druga stvar koja takođe govori protivno tvojoj tvrdnji jeste to što su uzvici fizički odvojeni od ostatka rečenice (zarezom i sl.) i mogli bi se izostaviti bez promena po ostatak rečenice, što je sa hajde vrlo često nemoguće izvesti.

Sve u svemu, jasno je da situacija nije ni blizu čiste. M. Stevanović je hajde nazvao imperativnom rečcom, u isti koš stavljajući i nemoj; ovakva njegova kategorizacija se i dalje prilično često citira.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #4 у: 23.27 ч. 09.06.2007. »

M. Stevanović je hajde nazvao imperativnom rečcom, u isti koš stavljajući i nemoj; ovakva njegova kategorizacija se i dalje prilično često citira.
Аха. У реду, има смисла. Wink
Сачувана
Нескафица
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 731


« Одговор #5 у: 11.30 ч. 10.06.2007. »

Pa i to "imperativna rečca" je možda malo bez veze (tako ukrštati dve vrste reči - glagole i rečce...) Najprostija definicija, koja je poslednjih godina i jedina na snazi, jeste da je "hajde" defektan glagol koji od svih oblika ima jedino potpuno pravilan imperativ (kao što i glagol "jesam" ima samo prezent). Shodno tome bi "nemoj" bio supletivni negirani oblik od "hajde".
« Задњи пут промењено: 11.34 ч. 10.06.2007. од Нескафица » Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #6 у: 15.47 ч. 10.06.2007. »

...и од деде(р). Smiley

Него, хајде нема баш потпуно правилан императив. И јесам и немој су препознатљиви облици глагола (имају наставке који се додају на глаголе), а реч хајде никако није глаголски облик (па још у императиву) кад се посматра морфолошки, иако се употребљава као друго лице једнине императива (али нема наставка). Хајде уопште "не личи" на глагол. Wink

Узгред, вероватно је онда и дедер или деде такође дефектан глагол? Мада, он има само тај један облик.
« Задњи пут промењено: 15.48 ч. 10.06.2007. од Ђорђе Божовић » Сачувана
Нескафица
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 731


« Одговор #7 у: 16.07 ч. 10.06.2007. »

Kakav precizan gramatički argument - "ne liči" na glagol Smiley

Hajde, hajdemo, hajdete nisu apsolutno ništa drugo do imperativi. Svi su ti oblici pravilni (u smislu građenja imperativa), a drugih oblika taj glagol nema.

Samo mi objasni kako to "nemoj" ima nastavak koji se dodaje na glagole - za "-moj" ili "-oj" još nisam čuo.

"De" je rečca, a "dede" njena reduplikativna varijanta.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #8 у: 16.26 ч. 10.06.2007. »

Hajde, hajdemo, hajdete nisu apsolutno ništa drugo do imperativi. Svi su ti oblici pravilni (u smislu građenja imperativa), a drugih oblika taj glagol nema.
Како? Наставци за друго лице једнине императива су , (односно ) и -ји. Зато хајде и није императив кад се посматра морфолошки. Само значењски.

Samo mi objasni kako to "nemoj" ima nastavak koji se dodaje na glagole - za "-moj" ili "-oj" još nisam čuo.
То је, по мом мишљењу, нулти наставак (односно наставак ), као год што је то код глагола певај и сл.

"De" je rečca, a "dede" njena reduplikativna varijanta.
Хм, а није ли од значаја то што је де у ствари настало од хајде? Huh
Сачувана
Нескафица
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 731


« Одговор #9 у: 17.39 ч. 10.06.2007. »

Како? Наставци за друго лице једнине императива су , (односно ) и -ји. Зато хајде и није императив кад се посматра морфолошки. Само значењски.

Po istoj toj logici, "hoću" i "mogu" ne mogu biti prezenti 1. lica jednine jer imaju nastavke koji "morfološki" ne odgovaraju.

То је, по мом мишљењу, нулти наставак (односно наставак ), као год што је то код глагола певај и сл.

Nulti nastavak ne postoji u imperativu, već samo -i, -j i -ji. Sem toga, ne postoji nijedan glagol čija se prezentska osnova završava na -o-, tj. imperativ na -oj. Dakle, i taj je imperativ defektan pošto nije dobijen nikakvom derivacijom.
« Задњи пут промењено: 17.42 ч. 10.06.2007. од Нескафица » Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #10 у: 18.27 ч. 10.06.2007. »

Po istoj toj logici, "hoću" i "mogu" ne mogu biti prezenti 1. lica jednine jer imaju nastavke koji "morfološki" ne odgovaraju.
Наставак -(ј)у је наставак за прво лице презента у словенским језицима; ова два глагола само одражавају малчице "архаичније" облике и начине грађења... Они јесу презенти, а с друге стране, хајде није императив, него се само употребљава као императив.

Хајде је само по значењу императив, не и по облику и грађењу. Исто тако је и де и деде(р). Упореди реченице: Хајде то уради и Деде то уради (или: Де то уради, одн. Уради де то).

Разлика између хајде и деде(р) је само у томе што хајде може да добије наставке за прво и друго лице множине императива, али и једно и друго се потпуно исто употребљавају. (Не могу да смислим реченицу у којој би хајде било самостално, у којој би било једини "глагол"; оно увек стоји уз неки глагол, као и деде. Хајдемо и хајдете могу да стоје сами у реченици, али они увек имају значење: "хајде да идемо, хајде да кренемо" - исп. и руско айда од пре неколико порука.) Зато и није без основа Стевановићева тврдња.

А ако је (х)ајде глагол, онда је и деде(р); тј. ако је деде(р) речца, онда је и (х)ајде...
« Задњи пут промењено: 18.31 ч. 10.06.2007. од Ђорђе Божовић » Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #11 у: 18.38 ч. 10.06.2007. »

Nulti nastavak ne postoji u imperativu, već samo -i, -j i -ji. Sem toga, ne postoji nijedan glagol čija se prezentska osnova završava na -o-, tj. imperativ na -oj.
Занимљиво је, можда, то што се у ужичком крају каже немо уместо немој... Сећам се да је и моја учитељица говорила: "Ма немо!". Cheesy
Сачувана
Нескафица
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 731


« Одговор #12 у: 18.48 ч. 10.06.2007. »

Они јесу презенти, а с друге стране, хајде није императив, него се само употребљава као императив.

Ah, ono što je praslovensko i prarusko može, a ono što je tursko ne može... Pa dokle bre više objašnjavanje srpskog jezika "malčice 'arhaičnijim'" (kakav eufemizam - prezenti na -ju nisu aktuelni već koju stotinu godina), prastarim i odavno umrlim mehanizmima, da ne kažem dejstvujuščimi silami cerkvenoslavjanskogo jazika? Alo, Đorđe, živiš u 21. veku, trgni se...

Ako su "hoću" i "mogu" prezenti, onda je i "hajde" imperativ. Nemaš apsolutno nikakvu osnovu da nešto što je "milo nam em drago praslovensko i 'malčice "arhaičnije"'" prihvataš, a nešto što je turskog porekla odbacuješ samo zato što ti se ne sviđa taj završetak -e.

Nađi mi "glagolsku dopunu" (kažeš da je "hajde" uvek nesamostalno) u rečenici "Ma hajde!" (u smislu "Ma šta mi napriča!").

Upravo zbog toga što si rekao - da imamo "de", ali ne i "demo" i "dete" - rečca "de" nikako ne može biti imperativ, a "hajde" jeste imperativ jer ima sve morfološke, sintaktičke i semantičke osobine imperativa.

Ne bih se upuštao u priču o užičkom govoru - prvo, ne poznajem ga dobro, a drugo, više me zanima književna norma, u koju užički govor ne spada.
« Задњи пут промењено: 18.52 ч. 10.06.2007. од Нескафица » Сачувана
Бојан Башић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #13 у: 20.24 ч. 10.06.2007. »

...imperativ na -oj.

Broj! (i još čitava gomila, ovo nije ni po čemu specifičan primer).

Не могу да смислим реченицу у којој би хајде било самостално, у којој би било једини "глагол";

Hajdemo na put.
Сачувана
Нескафица
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 731


« Одговор #14 у: 20.29 ч. 10.06.2007. »

E, kod "broj!" se osnova završava na -j (brojim, tako i stojim, dojim itd.). Dakle, tu ću se ispraviti i reći da u tim slučajevima imamo nulti sufiks u imperativu. Ali nepostojanje osnove na -o- i dalje nije opovrgnuto.

Baška što je i sa stanovišta glagolskih negacija "nemoj" takođe sasvim defektno: "nisam" je sažimanje od "nijesam", "neću" je i Vuk pisao odvojeno, "nemam" imamo i u varijanti "ne imam", još češće modalno "ne imao", a "nemoj" je potpuni morfološki ćorsokak.
« Задњи пут промењено: 20.35 ч. 10.06.2007. од Нескафица » Сачувана
Тагови:
Странице: [1] 2 3  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!