Mallrat
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 142
|
|
« у: 09.48 ч. 08.06.2007. » |
|
Занима ме порекло ове речи. У украјинском и руском она постоји (гайдА/айдА), и практично значи исто што у српском, али готово нико не користи сада ову реч, она је само сленг. Ако се не варам, у румунском такође постоји ова реч. У хебрејски она је прешла од руских емиграната, и једно време било је врло популарна. Шта мислите, какво је порекло ове речи?
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Miloš Stanić
|
|
« Одговор #1 у: 12.22 ч. 08.06.2007. » |
|
Mislim da je turskog porekla, a siguran sam da postoji i u Albanskom
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #2 у: 22.59 ч. 09.06.2007. » |
|
Врло вероватно је пореклом из турско-татарске (алтајске) породице: айда (ajdá) 1. (colloquial) let's go, c'mon Хватит работать, айда по домам. — Enough of the work, let's go home.
2. (colloquial) made off; dashed away; vanished Мы поругались, он собрал вещички и айда. — We had a quarrel, then he got his belongings and left.
Айда is used mostly as an imperative verb, but it is invariable. In Russian grammar айда does not count as a true verb and is considered to be closer to an interjection.
Supposedly from Tatar әйдә.
Занимљиво је то што је и у српском реч (х)ајде с граматичке тачке гледишта узвик, али као и руско айда понаша се као глагол у императиву, додуше у српском може да добије и наставке, за разлику од руског: хајдемо, хајдете (али само за ова два лица). Ови императиви постоје и у краћем облику: (х)ајмо и (х)ајте, а Бојан је у овој поруци побројао и још неколико сродних облика. У српском се (х)ајде често скраћује и на де или дер, које се онда додаје императиву: нађидер, видиде (колокв.). Чак се може додати и на самог себе: дедер. Дедер (колокв.) се употребљава исто као (х)ајде (узвик у служби императивног глагола), али за разлику од (х)ајде, које је више заповедно, дедер има више молбени призвук. Када се употреби иронично, (х)ајде има значење неверице и подсмевања.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Бојан Башић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
|
« Одговор #3 у: 23.11 ч. 09.06.2007. » |
|
Занимљиво је то што је и у српском реч (х)ајде с граматичке тачке гледишта узвик Ne slažem se. Dobro si primetio da može dobijati nastavke za lica, što baš i nije karakteristika uzvikâ, a druga stvar koja takođe govori protivno tvojoj tvrdnji jeste to što su uzvici fizički odvojeni od ostatka rečenice (zarezom i sl.) i mogli bi se izostaviti bez promena po ostatak rečenice, što je sa hajde vrlo često nemoguće izvesti. Sve u svemu, jasno je da situacija nije ni blizu čiste. M. Stevanović je hajde nazvao imperativnom rečcom, u isti koš stavljajući i nemoj; ovakva njegova kategorizacija se i dalje prilično često citira.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #4 у: 23.27 ч. 09.06.2007. » |
|
M. Stevanović je hajde nazvao imperativnom rečcom, u isti koš stavljajući i nemoj; ovakva njegova kategorizacija se i dalje prilično često citira.
Аха. У реду, има смисла.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #5 у: 11.30 ч. 10.06.2007. » |
|
Pa i to "imperativna rečca" je možda malo bez veze (tako ukrštati dve vrste reči - glagole i rečce...) Najprostija definicija, koja je poslednjih godina i jedina na snazi, jeste da je "hajde" defektan glagol koji od svih oblika ima jedino potpuno pravilan imperativ (kao što i glagol "jesam" ima samo prezent). Shodno tome bi "nemoj" bio supletivni negirani oblik od "hajde".
|
|
« Задњи пут промењено: 11.34 ч. 10.06.2007. од Нескафица »
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #6 у: 15.47 ч. 10.06.2007. » |
|
...и од деде(р). Него, хајде нема баш потпуно правилан императив. И јесам и немој су препознатљиви облици глагола (имају наставке који се додају на глаголе), а реч хајде никако није глаголски облик (па још у императиву) кад се посматра морфолошки, иако се употребљава као друго лице једнине императива (али нема наставка). Хајде уопште "не личи" на глагол. Узгред, вероватно је онда и дедер или деде такође дефектан глагол? Мада, он има само тај један облик.
|
|
« Задњи пут промењено: 15.48 ч. 10.06.2007. од Ђорђе Божовић »
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #7 у: 16.07 ч. 10.06.2007. » |
|
Kakav precizan gramatički argument - "ne liči" na glagol Hajde, hajdemo, hajdete nisu apsolutno ništa drugo do imperativi. Svi su ti oblici pravilni (u smislu građenja imperativa), a drugih oblika taj glagol nema. Samo mi objasni kako to "nemoj" ima nastavak koji se dodaje na glagole - za "-moj" ili "-oj" još nisam čuo. "De" je rečca, a "dede" njena reduplikativna varijanta.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #8 у: 16.26 ч. 10.06.2007. » |
|
Hajde, hajdemo, hajdete nisu apsolutno ništa drugo do imperativi. Svi su ti oblici pravilni (u smislu građenja imperativa), a drugih oblika taj glagol nema.
Како? Наставци за друго лице једнине императива су -и, -ј (односно -Ø) и -ји. Зато хајде и није императив кад се посматра морфолошки. Само значењски. Samo mi objasni kako to "nemoj" ima nastavak koji se dodaje na glagole - za "-moj" ili "-oj" još nisam čuo.
То је, по мом мишљењу, нулти наставак (односно наставак -ј), као год што је то код глагола певај и сл. "De" je rečca, a "dede" njena reduplikativna varijanta.
Хм, а није ли од значаја то што је де у ствари настало од хајде?
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #9 у: 17.39 ч. 10.06.2007. » |
|
Како? Наставци за друго лице једнине императива су -и, -ј (односно -Ø) и -ји. Зато хајде и није императив кад се посматра морфолошки. Само значењски. Po istoj toj logici, "hoću" i "mogu" ne mogu biti prezenti 1. lica jednine jer imaju nastavke koji "morfološki" ne odgovaraju. То је, по мом мишљењу, нулти наставак (односно наставак -ј), као год што је то код глагола певај и сл. Nulti nastavak ne postoji u imperativu, već samo -i, -j i -ji. Sem toga, ne postoji nijedan glagol čija se prezentska osnova završava na -o-, tj. imperativ na -oj. Dakle, i taj je imperativ defektan pošto nije dobijen nikakvom derivacijom.
|
|
« Задњи пут промењено: 17.42 ч. 10.06.2007. од Нескафица »
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #10 у: 18.27 ч. 10.06.2007. » |
|
Po istoj toj logici, "hoću" i "mogu" ne mogu biti prezenti 1. lica jednine jer imaju nastavke koji "morfološki" ne odgovaraju.
Наставак -(ј)у је наставак за прво лице презента у словенским језицима; ова два глагола само одражавају малчице "архаичније" облике и начине грађења... Они јесу презенти, а с друге стране, хајде није императив, него се само употребљава као императив. Хајде је само по значењу императив, не и по облику и грађењу. Исто тако је и де и деде(р). Упореди реченице: Хајде то уради и Деде то уради (или: Де то уради, одн. Уради де то). Разлика између хајде и деде(р) је само у томе што хајде може да добије наставке за прво и друго лице множине императива, али и једно и друго се потпуно исто употребљавају. (Не могу да смислим реченицу у којој би хајде било самостално, у којој би било једини "глагол"; оно увек стоји уз неки глагол, као и деде. Хајдемо и хајдете могу да стоје сами у реченици, али они увек имају значење: "хајде да идемо, хајде да кренемо" - исп. и руско айда од пре неколико порука.) Зато и није без основа Стевановићева тврдња. А ако је (х)ајде глагол, онда је и деде(р); тј. ако је деде(р) речца, онда је и (х)ајде...
|
|
« Задњи пут промењено: 18.31 ч. 10.06.2007. од Ђорђе Божовић »
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #11 у: 18.38 ч. 10.06.2007. » |
|
Nulti nastavak ne postoji u imperativu, već samo -i, -j i -ji. Sem toga, ne postoji nijedan glagol čija se prezentska osnova završava na -o-, tj. imperativ na -oj.
Занимљиво је, можда, то што се у ужичком крају каже немо уместо немој... Сећам се да је и моја учитељица говорила: "Ма немо!".
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #12 у: 18.48 ч. 10.06.2007. » |
|
Они јесу презенти, а с друге стране, хајде није императив, него се само употребљава као императив. Ah, ono što je praslovensko i prarusko može, a ono što je tursko ne može... Pa dokle bre više objašnjavanje srpskog jezika "malčice 'arhaičnijim'" (kakav eufemizam - prezenti na -ju nisu aktuelni već koju stotinu godina), prastarim i odavno umrlim mehanizmima, da ne kažem dejstvujuščimi silami cerkvenoslavjanskogo jazika? Alo, Đorđe, živiš u 21. veku, trgni se... Ako su "hoću" i "mogu" prezenti, onda je i "hajde" imperativ. Nemaš apsolutno nikakvu osnovu da nešto što je "milo nam em drago praslovensko i 'malčice "arhaičnije"'" prihvataš, a nešto što je turskog porekla odbacuješ samo zato što ti se ne sviđa taj završetak -e. Nađi mi "glagolsku dopunu" (kažeš da je "hajde" uvek nesamostalno) u rečenici "Ma hajde!" (u smislu "Ma šta mi napriča!"). Upravo zbog toga što si rekao - da imamo "de", ali ne i "demo" i "dete" - rečca "de" nikako ne može biti imperativ, a "hajde" jeste imperativ jer ima sve morfološke, sintaktičke i semantičke osobine imperativa. Ne bih se upuštao u priču o užičkom govoru - prvo, ne poznajem ga dobro, a drugo, više me zanima književna norma, u koju užički govor ne spada.
|
|
« Задњи пут промењено: 18.52 ч. 10.06.2007. од Нескафица »
|
Сачувана
|
|
|
|
Бојан Башић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
|
« Одговор #13 у: 20.24 ч. 10.06.2007. » |
|
...imperativ na -oj. Broj! (i još čitava gomila, ovo nije ni po čemu specifičan primer). Не могу да смислим реченицу у којој би хајде било самостално, у којој би било једини "глагол"; Hajdemo na put.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #14 у: 20.29 ч. 10.06.2007. » |
|
E, kod "broj!" se osnova završava na -j (brojim, tako i stojim, dojim itd.). Dakle, tu ću se ispraviti i reći da u tim slučajevima imamo nulti sufiks u imperativu. Ali nepostojanje osnove na -o- i dalje nije opovrgnuto.
Baška što je i sa stanovišta glagolskih negacija "nemoj" takođe sasvim defektno: "nisam" je sažimanje od "nijesam", "neću" je i Vuk pisao odvojeno, "nemam" imamo i u varijanti "ne imam", još češće modalno "ne imao", a "nemoj" je potpuni morfološki ćorsokak.
|
|
« Задњи пут промењено: 20.35 ч. 10.06.2007. од Нескафица »
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #15 у: 08.12 ч. 11.06.2007. » |
|
Nađi mi "glagolsku dopunu" (kažeš da je "hajde" uvek nesamostalno) u rečenici "Ma hajde!" (u smislu "Ma šta mi napriča!").
"Ма хајде иди"? Hajdemo na put.
Рекох да хајдемо и хајдете јесу прави глаголи. И овде је, пак, значење: хајде да идемо, хајде да кренемо на пут. Dakle, tu ću se ispraviti i reći da u tim slučajevima imamo nulti sufiks u imperativu.
Ахм? А ово: Nulti nastavak ne postoji u imperativu, već samo -i, -j i -ji.
Ah, ono što je praslovensko i prarusko može, a ono što je tursko ne može... Alo, Đorđe, živiš u 21. veku, trgni se...
Напротив, ја имам особиту благонаклоност према турцизмима... Али све док се уклапају у наше граматичке оквире! Шалим се, наравно. Upravo zbog toga što si rekao - da imamo "de", ali ne i "demo" i "dete" - rečca "de" nikako ne može biti imperativ, a "hajde" jeste imperativ jer ima sve morfološke, sintaktičke i semantičke osobine imperativa.
Покушао сам да покажем како се и хајде и деде на потпуно исти начин употребљавају. Хајдемо и хајдете јесу императиви, али хајде би могло бити (и) речца као год и деде. Хајде у основи има значење (по)кретања и заповести да се неко (по)кретање изврши. И гле, кад се употреби овако: "Хајде!" (= "хајде иди, хајде крени, хајде бежи"), тј. када може да буде самостално у реченици, као у Нескафичином примеру, оно би могло бити глагол, а тада има и облике за прво и друго лице множине; а кад се употреби овако: "Хајде ме послушај" (исто као "Деде ме послушај"), онда би сасвим ласно могло бити речца (јер с друге стране имаш "Послушај ме"). Речца је и у овим примерима: "Хајде, може тако", "Хајде добро, победио си" (и опет: "Добро де, победио си"), зар не?
|
|
« Задњи пут промењено: 10.34 ч. 11.06.2007. од Ђорђе Божовић »
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #16 у: 11.51 ч. 11.06.2007. » |
|
Modalna upotreba određene vrste reči ne može joj promeniti klasifikaciju:
"Opet, može i tako" (prilog "opet" upotrebljen modalno u značenju "s druge strane");
"Istina, oni jesu uticali na žiri" (imenica upotrebljena kao rečca);
"Vidiš, to je zaista tako" (glagol upotrebljen modalno)
Na isti način možemo koristiti i imperative:
"Čuj, nisam sad raspoložen.";
"Ma idi, čoveče, otkud ti to pade na pamet?!"
"Vidi, ja to nisam uradio." itd.
Dakle, to što se "hajde" često koristi modalno ne znači da spada u rečce. (U vezi s tvojim poslednjim primerima.)
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #17 у: 11.34 ч. 12.06.2007. » |
|
OK, sad je jasno.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #18 у: 01.03 ч. 15.06.2007. » |
|
Али опет... Само упореди те примере модалне употребе на једној страни:
Опет, може и тако. Истина, они јесу утицали на жири. Видиш, то је заиста тако.
и "хајде" на другој:
Хајде то уради. Хајде ме послушај.
Разлика је видљива на први поглед. (Уочи запету!)
Сад упореди "хајде", "де" и "деде":
Хајде то уради. - Деде то уради. - Де то уради. - Уради де то.
Очигледно, "хајде" се у овим примерима употребљава потпуно исто као "де(де)" и мора бити речца као што је то "де(де)". (А не ради се о модалној употреби.)
Зато мислим да "хајде" може бити и глагол и речца; и да разлика у коришћењу и грађењу ("хајдемо, хајдете") између то двоје постоји.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #19 у: 01.08 ч. 15.06.2007. » |
|
Đorđe, u SVIM tim primerima modalno upotrebljena reč može glatko da izleti iz rečenice bez IKAKVE promene značenja. Poenta je samo u dodatnom naglasku i "značajnoj" pauzi na zarezu:
"Opet, može i tako" = "Može i tako" "Istina, oni jesu uticali na žiri" = "Oni jesu uticali na žiri" "Vidiš, to je zaista tako" = "To je zaista tako"
I naravno:
"Hajde to uradi" = "Uradi to" "Hajde me poslušaj" = "Poslušaj me"
Red reči zaista ne može biti kriterijum:
"Hajde to uradi" = "Hajde, uradi to" "Hajde me poslušaj" = "Hajde, poslušaj me"
Nadalje:
"Hajde to uradi" = "Hajde da to uradiš" "Hajde me poslušaj" = "Hajde da me poslušaš"
Poslednje varijante jesu složene rečenice, koje se razdvajaju kao "Hajde da to uradiš", "Hajde da me poslušaš". Pošto je u oba primera "Hajde" samostalna rečenica, time se pokazuje da "hajde" ima glagolsku vrednost (pošto je predikat glavni identifikacioni činilac u rečenici), a ako ima glagolsku vrednost, ne može biti ništa drugo do imperativ.
|
|
« Задњи пут промењено: 01.13 ч. 15.06.2007. од Нескафица »
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #20 у: 01.11 ч. 15.06.2007. » |
|
A dede? Isto se koristi kao hajde.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #21 у: 01.15 ч. 15.06.2007. » |
|
Gornja poruka je dopunjena.
Opet, po milioniti put... I mislim da će biti i poslednji, kad si već toliko tvrdoglav. "De(de)" ima samo jedan oblik za sva lica, pa je rečca. "Hajde" ima tri oblika za tri lica, pa je imperativ.
Konstrukcije tipa "Dede, da me poslušaš" nisu složene rečenice nego kombinacija rečce i konjuktivnog oblika u funkciji imperativa (kakav postoji recimo u makedonskom kao jedina varijanta imperativa, a popularan je i u srpskom, recimo "Da se nisi ni mrdnuo!" ili "Da budeš bolje mislio idući put.").
|
|
« Задњи пут промењено: 01.20 ч. 15.06.2007. од Нескафица »
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #22 у: 01.22 ч. 15.06.2007. » |
|
Океј. Након што сам добро размислио пребирајући различите примере, сад тек могу да прихватим да деде и хајде нису исто. Само, зашто ми то ниси лепо рекао из прве, него тек сад?
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #23 у: 01.26 ч. 15.06.2007. » |
|
Oh, brother...
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
kontra
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: građevinarstvo
Поруке: 521
|
|
« Одговор #24 у: 12.25 ч. 16.06.2007. » |
|
E, ja bih umrla od dosade da mi nije vas.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #25 у: 14.59 ч. 16.06.2007. » |
|
Nešto razmišljam, jesu li i gle i glede takvi imperativi na -e ili su nešto drugo?
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #26 у: 15.02 ч. 16.06.2007. » |
|
"Gle" je valjda skraćeno "gledaj(te)"? A "glede" je prilog, koliko znam, i ne spada u srpski standard.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Дарко Новаковић
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Дарко Новаковић
Струка: dipl. el. inž.
Поруке: 1.049
|
|
« Одговор #27 у: 15.47 ч. 16.06.2007. » |
|
Стевановић тврди за речи де, деде(р) и дела... да су не само фамилијарне него и вулгарне чак, иако наиђемо на њих и код појединих писаца и иако ни речници српскохрватског језика уз њих не дају никакве ознаке које би упућивале на такав њихов карактер. Имате ли појма откуд му оваква тврдња?
|
|
|
Сачувана
|
Nevolja s ovim svetom je ta što su glupi tako sigurni, a pametni puni sumnje. Bertrand Russell
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #28 у: 16.16 ч. 16.06.2007. » |
|
Zar je neophodno imati pojma otkud mu takva tvrdnja? Imamo savremenije lingviste, a Stevanovića polako treba smestiti u muzej.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Бојан Башић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
|
« Одговор #29 у: 17.08 ч. 16.06.2007. » |
|
...a Stevanovića polako treba smestiti u muzej. Nažalost, ne slažem se da ga treba smestiti u muzej. Mnoge stvari o kojima je on pisao savremeniji lingvisti nisu još „dokačili“, ili bar ne ni blizu toliko iscrpno (opet, nažalost). No, tamo gde postoji savremenija teorija, svakako ćemo se pozivati na nju pre nego na Stevanovića. Ovo što sam gore napisao je opšti opis, nema veze sa rečcama deder i sl. U vezi s njima, slažem se da je Stevanovićevo shvatanje zastarelo.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #30 у: 17.14 ч. 16.06.2007. » |
|
To što si opisao u prvom pasusu (naročito u poslednjoj njegovoj rečenici) upravo je "polako smeštanje u muzej", za razliku od "momentalnog smeštanja u muzej".
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Дарко Новаковић
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Дарко Новаковић
Струка: dipl. el. inž.
Поруке: 1.049
|
|
« Одговор #31 у: 14.48 ч. 20.06.2007. » |
|
Zar je neophodno imati pojma otkud mu takva tvrdnja? Вероватно је овакве тврдње најбоље означити као бесмислене иако долазе од ауторитета, пошто иза њих једино и стоји снага ауторитета. U vezi s njima, slažem se da je Stevanovićevo shvatanje zastarelo. Мислиш ли да је некада ово тврђење било актуелно?
|
|
|
Сачувана
|
Nevolja s ovim svetom je ta što su glupi tako sigurni, a pametni puni sumnje. Bertrand Russell
|
|
|
Lolita
језикословац
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 500
|
|
« Одговор #32 у: 22.28 ч. 20.06.2007. » |
|
Kad već pričamo o autoritetima, moram da navedem jedan citat. „Svako ko se u raspravi oslanja na autoritete, ne koristi svoje poimanje, već pamćenje.“ Nagradno pitanje glasi: ko je to rekao?
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Lolita
језикословац
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 500
|
|
« Одговор #33 у: 19.53 ч. 21.06.2007. » |
|
A odgovor je... Leonardo da Vinči
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #34 у: 20.37 ч. 21.06.2007. » |
|
Taj podatak nam daješ oslanjajući se na svoje pamćenje?
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Lolita
језикословац
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 500
|
|
« Одговор #35 у: 21.15 ч. 21.06.2007. » |
|
Naravno... na svoje pamćenje, i autoritet Leonarda da Vinčija
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
nidza
посетилац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Nikola Plecas
Поруке: 11
|
|
« Одговор #36 у: 01.04 ч. 13.11.2007. » |
|
Hajde je definitivno turska rijec jer je koriste svi balkanski narodi koji su bili pod turcima a mi joj nemozemo naci znacenje u srpskom jeziku sem sto znamo da to znaci pokretati se !
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
lavandablue
члан
Ван мреже
Пол:
Организација: Home
Име и презиме: Ina
Струка: profesor informatike
Поруке: 155
|
|
« Одговор #37 у: 15.05 ч. 14.01.2014. » |
|
Hajde je definitivno turska rijec jer je koriste svi balkanski narodi koji su bili pod turcima a mi joj nemozemo naci znacenje u srpskom jeziku sem sto znamo da to znaci pokretati se !
Tacno tako.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
s.z.
староседелац
Ван мреже
Организација: _
Име и презиме: s.z.
Струка: _
Поруке: 900
|
|
« Одговор #38 у: 05.57 ч. 15.01.2014. » |
|
Hajde je definitivno turska rijec jer je koriste svi balkanski narodi koji su bili pod turcima a mi joj nemozemo naci znacenje u srpskom jeziku sem sto znamo da to znaci pokretati se !
Tacno tako. Зашто тачно? То може само боти једна од неиспитаних теорија, а никако доказана чињеница. Ни реч 'јаје' нема никакво друго значење до то, али то не значи да није наша реч. Када погледамо мало шире, видимо да се користи и у другим словенским језицима, дође се до закључка да је словенског порекла - другим речима, изворно домаћа реч. Било како било, 'хајде' вероватно није домаћег порекла, али не треба овако олако долазити до закључака.
|
|
« Задњи пут промењено: 06.27 ч. 15.01.2014. од s.z. »
|
Сачувана
|
자세히 보아야 예쁘다 오래 보아야 사랑스럽다 너도 그렇다
|
|
|
lavandablue
члан
Ван мреже
Пол:
Организација: Home
Име и презиме: Ina
Струка: profesor informatike
Поруке: 155
|
|
« Одговор #39 у: 13.04 ч. 15.01.2014. » |
|
Turci kazu 'hade' (nisam samo sigurna da li sam pravilno napisala po njihovom pravopisu), i to potice odatle.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|