Mallrat
члан
 Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 142
|
 |
« у: 09.48 ч. 08.06.2007. » |
|
Занима ме порекло ове речи. У украјинском и руском она постоји (гайдА/айдА), и практично значи исто што у српском, али готово нико не користи сада ову реч, она је само сленг. Ако се не варам, у румунском такође постоји ова реч. У хебрејски она је прешла од руских емиграната, и једно време било је врло популарна.
Шта мислите, какво је порекло ове речи?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miloš Stanić
|
|
« Одговор #1 у: 12.22 ч. 08.06.2007. » |
|
Mislim da je turskog porekla, a siguran sam da postoji i u Albanskom
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #2 у: 22.59 ч. 09.06.2007. » |
|
Врло вероватно је пореклом из турско-татарске (алтајске) породице: айда (ajdá)
1. (colloquial) let's go, c'mon
Хватит работать, айда по домам. — Enough of the work, let's go home.
2. (colloquial) made off; dashed away; vanished
Мы поругались, он собрал вещички и айда. — We had a quarrel, then he got his belongings and left.
Айда is used mostly as an imperative verb, but it is invariable. In Russian grammar айда does not count as a true verb and is considered to be closer to an interjection.
Supposedly from Tatar әйдә.
Занимљиво је то што је и у српском реч (х)ајде с граматичке тачке гледишта узвик, али као и руско айда понаша се као глагол у императиву, додуше у српском може да добије и наставке, за разлику од руског: хајдемо, хајдете (али само за ова два лица). Ови императиви постоје и у краћем облику: (х)ајмо и (х)ајте, а Бојан је у овој поруци побројао и још неколико сродних облика. У српском се (х)ајде често скраћује и на де или дер, које се онда додаје императиву: нађидер, видиде (колокв.). Чак се може додати и на самог себе: дедер.  Дедер (колокв.) се употребљава исто као (х)ајде (узвик у служби императивног глагола), али за разлику од (х)ајде, које је више заповедно, дедер има више молбени призвук. Када се употреби иронично, (х)ајде има значење неверице и подсмевања. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Бојан Башић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
|
« Одговор #3 у: 23.11 ч. 09.06.2007. » |
|
Занимљиво је то што је и у српском реч (х)ајде с граматичке тачке гледишта узвик Ne slažem se. Dobro si primetio da može dobijati nastavke za lica, što baš i nije karakteristika uzvikâ, a druga stvar koja takođe govori protivno tvojoj tvrdnji jeste to što su uzvici fizički odvojeni od ostatka rečenice (zarezom i sl.) i mogli bi se izostaviti bez promena po ostatak rečenice, što je sa hajde vrlo često nemoguće izvesti. Sve u svemu, jasno je da situacija nije ni blizu čiste. M. Stevanović je hajde nazvao imperativnom rečcom, u isti koš stavljajući i nemoj; ovakva njegova kategorizacija se i dalje prilično često citira. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #4 у: 23.27 ч. 09.06.2007. » |
|
M. Stevanović je hajde nazvao imperativnom rečcom, u isti koš stavljajući i nemoj; ovakva njegova kategorizacija se i dalje prilično često citira.
Аха. У реду, има смисла.  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #5 у: 11.30 ч. 10.06.2007. » |
|
Pa i to "imperativna rečca" je možda malo bez veze (tako ukrštati dve vrste reči - glagole i rečce...) Najprostija definicija, koja je poslednjih godina i jedina na snazi, jeste da je "hajde" defektan glagol koji od svih oblika ima jedino potpuno pravilan imperativ (kao što i glagol "jesam" ima samo prezent). Shodno tome bi "nemoj" bio supletivni negirani oblik od "hajde".
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 11.34 ч. 10.06.2007. од Нескафица »
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #6 у: 15.47 ч. 10.06.2007. » |
|
...и од деде(р). Него, хајде нема баш потпуно правилан императив. И јесам и немој су препознатљиви облици глагола (имају наставке који се додају на глаголе), а реч хајде никако није глаголски облик (па још у императиву) кад се посматра морфолошки, иако се употребљава као друго лице једнине императива (али нема наставка). Хајде уопште "не личи" на глагол. Узгред, вероватно је онда и дедер или деде такође дефектан глагол? Мада, он има само тај један облик. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 15.48 ч. 10.06.2007. од Ђорђе Божовић »
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #7 у: 16.07 ч. 10.06.2007. » |
|
Kakav precizan gramatički argument - "ne liči" na glagol Hajde, hajdemo, hajdete nisu apsolutno ništa drugo do imperativi. Svi su ti oblici pravilni (u smislu građenja imperativa), a drugih oblika taj glagol nema. Samo mi objasni kako to "nemoj" ima nastavak koji se dodaje na glagole - za "-moj" ili "-oj" još nisam čuo. "De" je rečca, a "dede" njena reduplikativna varijanta. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #8 у: 16.26 ч. 10.06.2007. » |
|
Hajde, hajdemo, hajdete nisu apsolutno ništa drugo do imperativi. Svi su ti oblici pravilni (u smislu građenja imperativa), a drugih oblika taj glagol nema.
Како? Наставци за друго лице једнине императива су -и, -ј (односно -Ø) и -ји. Зато хајде и није императив кад се посматра морфолошки. Само значењски. Samo mi objasni kako to "nemoj" ima nastavak koji se dodaje na glagole - za "-moj" ili "-oj" još nisam čuo.
То је, по мом мишљењу, нулти наставак (односно наставак -ј), као год што је то код глагола певај и сл. "De" je rečca, a "dede" njena reduplikativna varijanta.
Хм, а није ли од значаја то што је де у ствари настало од хајде?  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #9 у: 17.39 ч. 10.06.2007. » |
|
Како? Наставци за друго лице једнине императива су -и, -ј (односно -Ø) и -ји. Зато хајде и није императив кад се посматра морфолошки. Само значењски. Po istoj toj logici, "hoću" i "mogu" ne mogu biti prezenti 1. lica jednine jer imaju nastavke koji "morfološki" ne odgovaraju. То је, по мом мишљењу, нулти наставак (односно наставак -ј), као год што је то код глагола певај и сл. Nulti nastavak ne postoji u imperativu, već samo -i, -j i -ji. Sem toga, ne postoji nijedan glagol čija se prezentska osnova završava na -o-, tj. imperativ na -oj. Dakle, i taj je imperativ defektan pošto nije dobijen nikakvom derivacijom. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 17.42 ч. 10.06.2007. од Нескафица »
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #10 у: 18.27 ч. 10.06.2007. » |
|
Po istoj toj logici, "hoću" i "mogu" ne mogu biti prezenti 1. lica jednine jer imaju nastavke koji "morfološki" ne odgovaraju.
Наставак -(ј)у је наставак за прво лице презента у словенским језицима; ова два глагола само одражавају малчице "архаичније" облике и начине грађења... Они јесу презенти, а с друге стране, хајде није императив, него се само употребљава као императив. Хајде је само по значењу императив, не и по облику и грађењу. Исто тако је и де и деде(р). Упореди реченице: Хајде то уради и Деде то уради (или: Де то уради, одн. Уради де то). Разлика између хајде и деде(р) је само у томе што хајде може да добије наставке за прво и друго лице множине императива, али и једно и друго се потпуно исто употребљавају. (Не могу да смислим реченицу у којој би хајде било самостално, у којој би било једини "глагол"; оно увек стоји уз неки глагол, као и деде. Хајдемо и хајдете могу да стоје сами у реченици, али они увек имају значење: "хајде да идемо, хајде да кренемо" - исп. и руско айда од пре неколико порука.) Зато и није без основа Стевановићева тврдња. А ако је (х)ајде глагол, онда је и деде(р); тј. ако је деде(р) речца, онда је и (х)ајде... |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 18.31 ч. 10.06.2007. од Ђорђе Божовић »
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #11 у: 18.38 ч. 10.06.2007. » |
|
Nulti nastavak ne postoji u imperativu, već samo -i, -j i -ji. Sem toga, ne postoji nijedan glagol čija se prezentska osnova završava na -o-, tj. imperativ na -oj.
Занимљиво је, можда, то што се у ужичком крају каже немо уместо немој... Сећам се да је и моја учитељица говорила: "Ма немо!".  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #12 у: 18.48 ч. 10.06.2007. » |
|
Они јесу презенти, а с друге стране, хајде није императив, него се само употребљава као императив. Ah, ono što je praslovensko i prarusko može, a ono što je tursko ne može... Pa dokle bre više objašnjavanje srpskog jezika "malčice 'arhaičnijim'" (kakav eufemizam - prezenti na -ju nisu aktuelni već koju stotinu godina), prastarim i odavno umrlim mehanizmima, da ne kažem dejstvujuščimi silami cerkvenoslavjanskogo jazika? Alo, Đorđe, živiš u 21. veku, trgni se... Ako su "hoću" i "mogu" prezenti, onda je i "hajde" imperativ. Nemaš apsolutno nikakvu osnovu da nešto što je "milo nam em drago praslovensko i 'malčice "arhaičnije"'" prihvataš, a nešto što je turskog porekla odbacuješ samo zato što ti se ne sviđa taj završetak -e. Nađi mi "glagolsku dopunu" (kažeš da je "hajde" uvek nesamostalno) u rečenici "Ma hajde!" (u smislu "Ma šta mi napriča!"). Upravo zbog toga što si rekao - da imamo "de", ali ne i "demo" i "dete" - rečca "de" nikako ne može biti imperativ, a "hajde" jeste imperativ jer ima sve morfološke, sintaktičke i semantičke osobine imperativa. Ne bih se upuštao u priču o užičkom govoru - prvo, ne poznajem ga dobro, a drugo, više me zanima književna norma, u koju užički govor ne spada. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 18.52 ч. 10.06.2007. од Нескафица »
|
Сачувана
|
|
|
|
Бојан Башић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
|
« Одговор #13 у: 20.24 ч. 10.06.2007. » |
|
...imperativ na -oj. Broj! (i još čitava gomila, ovo nije ni po čemu specifičan primer). Не могу да смислим реченицу у којој би хајде било самостално, у којој би било једини "глагол"; Hajdemo na put. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #14 у: 20.29 ч. 10.06.2007. » |
|
E, kod "broj!" se osnova završava na -j (brojim, tako i stojim, dojim itd.). Dakle, tu ću se ispraviti i reći da u tim slučajevima imamo nulti sufiks u imperativu. Ali nepostojanje osnove na -o- i dalje nije opovrgnuto.
Baška što je i sa stanovišta glagolskih negacija "nemoj" takođe sasvim defektno: "nisam" je sažimanje od "nijesam", "neću" je i Vuk pisao odvojeno, "nemam" imamo i u varijanti "ne imam", još češće modalno "ne imao", a "nemoj" je potpuni morfološki ćorsokak.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 20.35 ч. 10.06.2007. од Нескафица »
|
Сачувана
|
|
|
|
|
