Због двоструког негирања које је карактеристично за наш језик. Каже се "чекај ме док не дођем" (значи, чекај ме заувек, јер ти сам кажем да нећу ни доћи

) или "све је то моје сем ако није мога брата" (а у ствари и није мога брата оно што је моје

). Ако боље размислиш о овоме, логичнијим се намеће "чекај ме док дођем" (а кад дођем, можеш престати да ме чекаш) или "све је то моје сем ако је мога брата" (јер ако је мога брата, онда није моје), али уз "док" или "осим/сем ако..." иде глагол у одричном облику. Тако је то... по инерцији!
