DorianaGray
посетилац

Ван мреже
Организација: fizicko lice
Име и презиме: Tatjana Vojnovic
Поруке: 31
|
 |
« Одговор #20 у: 01.32 ч. 25.07.2007. » |
|
Ах, хвала, коначно да неко испише редове које бих ја исписала... И ову тему сам некако поставила због тога, да заједно дођемо до констатације коју сви иначе прихватамо као чињеницу, а то је управо спознаја да је језик, језик наш насушни, оно што нам помаже да остајемо једни уз друге или да једни од других далеко отпливамо, тај језик, који је потреба и навика, који је показатељ да све што живи, мора да расте и развија се, да не можемо да откидамо од себе делић свести о промени, само зато што смо свесни тога да је промена дошла од "споља", али, дошла од споља као савршено легла и савршено применљива на оно што је затекла... Елем, волим све -изме, који се тичу позитивних промена у језику. Волим све оно што ми помаже да се још прецизније изразим, да што ближе докотрљам саучеснику своје откровење... Па, ако је стигло споља и оберучке је прихваћено, свесна сам, само ми помаже, меша своју плаву и белу са мојом црвеном и жутом, даје пуноћу, израз и моћ... Да, тако ја доживљавам госте, који, са толико добрих особина и намера, не могу да оду из моје куће другачије, него само као домаћи... Да. Волим све дијалекте. Све стране изразе. Све домаће. Све непроверено стране/домаће. Све оно што ми помаже да заволим спознају да сам човек. И да је моје основно средство не/разумевања међу људима управо језик. Поздрав ДГ
|