Академик и професор на Филозофском факултету и директор Византолошког института у Београду, Божидар Ферјанчић (1929—1998), рекао је да "тезе о Србима као најстаријем народу на свету и српском језику као прајезику других, немају никаквог научног основа и на њих се, иако им се у медијима даје доста простора, не треба обазирати.
Vidite, taj isti Božidar Ferjančić, u svom članku
Dolazak Hrvata i Srba na Balkansko poluostrvo (Zbornik radova Vizantološkog instituta 1996, br. 35, str. 117-154str. ), krajnje nekorektno je optužio uvaženog srpskog arheologa Đorđa Jankovića (str. 130):
Још чуднија тумачења царевих вести изнео је Ђ. Јанковић, предлажући да се то првобитно боравиште Срба, односно крај око Сервије, пребаци на сасвим другу страну Балканског полуострва. Према његовој комбинацији, нечувеној у било каквом озбиљном научном раду, цар писац није мислио да је у питању град у области Солуна већ Салоне (Солина), а онда би Сервија била добро познато место Срб у околини Книна...
A evo šta je tačno Janković rekao, pa nek čitaoci sami procene da li je Ferjančić gore bio zlonameran ili ne (Ђ. Јанковић, Етнички простор Срба на Балкану у средњем веку у светлу археолошких и писаних извора, Етнички простор Срба И, Београд 1993.):
Установљена је археолошка веза у VII столећу између Дунава у околини Брзе Паланке и области Пљевља. То може значити да су Срби из данашње североисточне Србије прешли у области ондашње провинције Далмације. То даље указује да би податак о преласку Срба из околине Солуна на Дунав могао бити тачан. Међутим, нема других вести о Србима у околини Солуна, па се податак о Србима, Солуну и Сервији може другачије тумачити. Наиме, Солун (Θεσσαλουικη) сличан је називом античком Солину код Сплита (Σαλυνα, Салона). Сервија, која се налази око 135 км далеко од Солуна, суштински је истог назива као и Срб код Книна, удаљен око 150 км од Солина. Дакле, могло би се помислити да се предање односи на Срб и Солин, да су Срби најпре дошли у западну Далмацију, а не у Сервију и Солун. Ова домишљања показују да се проблем тачности податка о насељавању Срба не може решити без археолошких ископавања.
Dakle, Janković tu nedvosmixleno kaže "ova domišljanja", što Ferjančić maliciozno prevodi rečju "predlaganje"; tj. Đ. Janković tu, navodno
predlaže(!!)
da se to prvobitno boravište Srba, odnosno kraj oko Servije, prebaci na sasvim drugu stranu Balkanskog poluostrva. Zanimljivo je da u fusnoti istog Ferjančićevog članka stoji navedena baš ta poslednja Jankovićeva rečenica, u kojoj Janković kaže da se tu radi o "domišljanjima". Ali to Ferjančiću nije smetalo da stvari sasvim izokrene.
A više o sudbini Đorđa Jankovića, koga su sledbenici Božidara Ferjančića, čini se, najurili s Filozofskog fakulteta, možete naći i pročitati
ovde
