Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2 Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2  Kuvar koristi jedno RENDE a tri kuvarice koriste tri ______? ;)
Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
22.39 ч. 07.10.2024. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1]
  Штампај  
Аутор Тема: Kuvar koristi jedno RENDE a tri kuvarice koriste tri ______? ;)  (Прочитано 18203 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
JabeliX
гост

Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 5




« у: 12.41 ч. 24.03.2011. »

Molim za pomoć prilikom rešavanja glavolomke oko množine reči ''rende''  :o
Ako se ne varam:
Rende
Rendeta
Rendetu
Rende
Rende
Rendetom
Rendetu. 
A množina. . .  :)
Сачувана

Сусрети чине свет!
И пад је некакав лет!
lavandablue
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:
Home
Име и презиме:
Ina
Струка: profesor informatike
Поруке: 155



« Одговор #1 у: 15.53 ч. 12.04.2011. »

Molim za pomoć prilikom rešavanja glavolomke oko množine reči ''rende''  Shocked
Ako se ne varam:
Rende
Rendeta
Rendetu
Rende
Rende
Rendetom
Rendetu. 
A množina. . .  Smiley


rendeta, rendea?

ja bih rekla rendeta.
Сачувана
Jezičara
гост

Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
Srpska obitelj
Име и презиме:

Струка:
Поруке: 9


« Одговор #2 у: 23.56 ч. 07.09.2011. »

Ne bih prěporučio srpsku množinu ove rěči.  Kao ni augmentativ.  :)

Možda tursku množinu:
Bir rende.  (Jedna trenica. )
Beş Rende.  (Pet trenica. )

Srpska imenica trenica je odlična.  Takođe glagol(i): treniti, natreniti, istreniti.

Сачувана
Дарко М
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Darko M
Струка: Student
Поруке: 42


« Одговор #3 у: 00.34 ч. 10.09.2011. »

РМС каже:

ренде, -ета (ово је наставак за г. јд. и н. мн.)
с тур. 1. дрводељски алат за стругање,
струг, стругача, блања. — За деду спрема
тестеру, чекиће . . . рендета (пример
употребе речи у акуз. мн.). Макс.
2. кухињска справа за стру-
гање поврћа и теста, треница, рибеж. —
Има руке . . . храпаве као ренде. Вучо.

(морфолошки аналогно речима дрво (у значењу стабло, не огрев), дугме итд)

Лепа реч: треница, и словенског је порекла.
« Задњи пут промењено: 00.38 ч. 10.09.2011. од Дарко М » Сачувана
VPF
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Vladimir Filipović
Поруке: 194


« Одговор #4 у: 23.06 ч. 16.09.2011. »

Samo pazi, Jabelixe, u "tri __" ti nije ono "__" u množini nego u paukalu. (Tri čoveka, pet ljudi; tri oka, pet očiju.)

Dakle prema onom što Darko prenese: ova rendèta, tri rèndeta, pet rȅndētā.
(Nek me ispravi neko ako grešim, jer su u mojim rukama ovi naši akcenatski simboli najveća fabrika lapsusa.)
Сачувана
Ena
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка: filolog
Поруке: 1.114


« Одговор #5 у: 08.10 ч. 12.03.2014. »

Imenica rende se menja po drugoj imeničkoj vrsti.

194. Po drugoj imeničkoj vrsti menjaju se imenice srednjeg roda čiji se osnovni oblik (nominativ jednine) završava vokalom e, a čiju osnovu u zavisnim padežima, osim u akuzativu i vokativu jednine, čini taj oblik proširen suglasnicima n, t. Obrazac njihove promene je:

jednina                         množina

1. ime                         1. imena
2. imena                      2. imena
3. imenu                      3. imenima
4. ime                         4. imena
5. ime                         5. imena
6. imenom                    6. imenima
7. imenu                      7. imenima

1. kube                        1. kubeta
2. kubeta                     2. kubeta
3. kubetu                     3. kubetima
4. kube                        4. kubeta
5. kube                        5. kubeta
6. kubetom                   6. kubetima
7. kubetu                     7. kubetima
.........................................................................
(морфолошки аналогно речима дрво (у значењу стабло, не огрев), дугме итд)

Pitam se da li bi imenica drvo (u značenju stablo) bila jedina koja se u nominativu završava na -o (ili pravilnije, na suglasnik: drv-o), a da u jednini ima promenu imenica druge vrste. U nominativu se ne završava na e, a (ipak) ima u jednini promenu: drvo (N), drveta (G), drvetu (D), drvo (A), drvo (V), drvetom (I), drvetu (L).

Promena u množini bi bila: drva, drva, drvima, drva, drva, drvima, drvima, što bi (međutim) odgovaralo promeni imenica I vrste, srednjeg roda.
Сачувана

These our actors, as I foretold you, were all spirits, and are melted into air, into thin air ...
lavandablue
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:
Home
Име и презиме:
Ina
Струка: profesor informatike
Поруке: 155



« Одговор #6 у: 13.25 ч. 17.03.2014. »

Šta je 'kube'?
Сачувана
lavandablue
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:
Home
Име и презиме:
Ina
Струка: profesor informatike
Поруке: 155



« Одговор #7 у: 13.37 ч. 17.03.2014. »

Imenica rende se menja po drugoj imeničkoj vrsti.

194. Po drugoj imeničkoj vrsti menjaju se imenice srednjeg roda čiji se osnovni oblik (nominativ jednine) završava vokalom e, a čiju osnovu u zavisnim padežima, osim u akuzativu i vokativu jednine, čini taj oblik proširen suglasnicima n, t. Obrazac njihove promene je:

jednina                         množina

1. ime                         1. imena
2. imena                      2. imena
3. imenu                      3. imenima
4. ime                         4. imena
5. ime                         5. imena
6. imenom                    6. imenima
7. imenu                      7. imenima

1. kube                        1. kubeta
2. kubeta                     2. kubeta
3. kubetu                     3. kubetima
4. kube                        4. kubeta
5. kube                        5. kubeta
6. kubetom                   6. kubetima
7. kubetu                     7. kubetima
.........................................................................
(морфолошки аналогно речима дрво (у значењу стабло, не огрев), дугме итд)
Pitam se da li bi imenica drvo (u značenju stablo) bila jedina koja se u nominativu završava na -o (ili pravilnije, na suglasnik: drv-o), a da u jednini ima promenu imenica druge vrste. U nominativu se ne završava na e, a (ipak) ima u jednini promenu: drvo (N), drveta (G), drvetu (D), drvo (A), drvo (V), drvetom (I), drvetu (L).
Promena u množini bi bila: drva, drva, drvima, drva, drva, drvima, drvima, što bi (međutim) odgovaralo promeni imenica I vrste, srednjeg roda.


To će objasniti oni koji su stručni iz ove oblasti, i nadajmo se da će se brzo javiti.

A meni je palo na pamet koliko je naš jezik zapravo težak, upravo zbog gramatike, padeža...

Ja trenutno obnavljam nemački jezik, i imam problem da zapamtim koje su imenice muškog, koje srednjeg, a koje ženskog roda, jer to nije isto kao u našem jeziku (a uz to i oni imaju padeže, iako samo 4). Jer ako ne znam tačan rod imenice, pogrešno ću izgovoriti neke stvari...

A kako li je tek onima koji prvi put uče naš jezik, a nisu se susretali sa slovenskim jezicima?
I zato, svaka im čast kada ga nauče, i još kada nauče ispravno da koriste gramatiku i promenu imenica po padežima, treba im čestitati na uspehu, ili priznati da su jako, jako inteligentni.

Moj mali nećak trenutno ima 2 godinice, i često gleda 'Baby Chanel' sa crtaćima, pa je tako naučio dosta engleskih reči. A mi ga u porodici učimo i mađarski, jer njegov deda govori mađarski, a onda učimo ga i nemački (neke pojedinačne reči - iste one koje zna i na engleskom). I zna da broji do 20 na engleskom, nemačkom, srpskom i italijanskom.

Ali kada treba da sklopi rečenicu na srpskom, kada ga npr. pitamo: ''Da li hoćeš burek?'', on ako hoće kaže: ''Hoćeš'', a kada neće kaže: ''Nećeš''  Smiley 
Mislim da će proći bar još godinu dana dok ne nauči gramatički ispravan govor.
« Задњи пут промењено: 13.41 ч. 17.03.2014. од lavandablue » Сачувана
Ena
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка: filolog
Поруке: 1.114


« Одговор #8 у: 19.14 ч. 17.03.2014. »

Цитат
Ali kada treba da sklopi rečenicu na srpskom, kada ga npr. pitamo: ''Da li hoćeš burek?'', on ako hoće kaže: ''Hoćeš'', a kada neće kaže: ''Nećeš''  Smiley 

Videćeš dobro je sve dok on hoćeš da jede ponuđenu hranu ma kako to izgovarao. Kad bude ušao u fazu negacije šta god da ga pitaš znaće samo za nećeš. Wink   Naravno, ne mora da znači da će biti ovako sa tvojim nećakom, svako je dete za sebe...

Сачувана

These our actors, as I foretold you, were all spirits, and are melted into air, into thin air ...
М@рк0379
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 4


« Одговор #9 у: 10.14 ч. 25.02.2015. »

Цитирано: Ena link=topic=6728. msg69260#msg69260 date=1394608248
Imenica rende se menja po drugoj imeničkoj vrsti.

194. Po drugoj imeničkoj vrsti menjaju se imenice srednjeg roda čiji se osnovni oblik (nominativ jednine) završava vokalom e, a čiju osnovu u zavisnim padežima, osim u akuzativu i vokativu jednine, čini taj oblik proširen suglasnicima n, t.  Obrazac njihove promene je:

jednina                         množina

1.  ime                         1.  imena
2.  imena                      2.  imena
3.  imenu                      3.  imenima
4.  ime                         4.  imena
5.  ime                         5.  imena
6.  imenom                    6.  imenima
7.  imenu                      7.  imenima

1.  kube                        1.  kubeta
2.  kubeta                     2.  kubeta
3.  kubetu                     3.  kubetima
4.  kube                        4.  kubeta
5.  kube                        5.  kubeta
6.  kubetom                   6.  kubetima
7.  kubetu                     7.  kubetima
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Цитирано: Дарко М link=topic=6728. msg63940#msg63940 date=1315607658
(морфолошки аналогно речима дрво (у значењу стабло, не огрев), дугме итд)

Pitam se da li bi imenica drvo (u značenju stablo) bila jedina koja se u nominativu završava na -o (ili pravilnije, na suglasnik: drv-o), a da u jednini ima promenu imenica druge vrste.  U nominativu se ne završava na e, a (ipak) ima u jednini promenu: drvo (N), drveta (G), drvetu (D), drvo (A), drvo (V), drvetom (I), drvetu (L). 

Promena u množini bi bila: drva, drva, drvima, drva, drva, drvima, drvima, što bi (međutim) odgovaralo promeni imenica I vrste, srednjeg roda.


У старословенском језику је у именицама средњег рода које завршавају на самогласник е у деклинацији (наравно не у свакој на примјер поље се мјењало без додавања сугласника на коријен) додавани сугласници н, т (име и кубе су добар примјер), а када се завршава на самогласник о додаван сугласник с на коријен.  Тако је дрво (у старословенском дрѣво) мјењано у једнини као: дрѣво, дрѣвеса, дрѣвесу, дрѣво, дрѣво, дрѣвесом, дрѣвесѣ, у двојини као: дрѣвеси, дрѣвесу, дрѣвесама, дрѣвеси, дрѣвеси, дрѣвесама, дрѣвесу и множини као: дрѣвеса дрѣвесъ дрѣвесамъ дрѣвеса дрѣвеса дрѣвесими дрѣвесѣхъ.

А у српском сада би промјена дрвета требала овако изгледати:
једнина: дрво, дрвета, дрвету, дрво, дрво, дрветом, дрвету
множина: дрвета, дрвета (са дугим а), дрветима, дрвета, дрвета, дрветима, дрветима

Множина: дрва, дрва (са дугим а), дрвима, дрва, дрва, дрвима, дрвима се користи ако се мисли на дрва за огрев.
Сачувана
Ena
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка: filolog
Поруке: 1.114


« Одговор #10 у: 22.34 ч. 26.02.2015. »

Цитат
Множина: дрва, дрва (са дугим а), дрвима, дрва, дрва, дрвима, дрвима се користи ако се мисли на дрва за огрев.

Da, to je jasno kao peć na drva, naložiti peć drvima itd.

Ali ako su drveta posečena i naslagana vodoravno jedno preko drugog, na čemu onda sediš na drvima ili na drvetima? A ne moraju se koristiti za ogrev, mogu da idu na dalju obradu i da se koriste za gradnju itd. Moje pitanje je zapravo da li drveta postaju drva kad se poseku ili ........ to nema veze sa njihovom smrću već samo sa namenom ("ako su za ogrev onda su drva")?
Сачувана

These our actors, as I foretold you, were all spirits, and are melted into air, into thin air ...
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900



« Одговор #11 у: 01.28 ч. 27.02.2015. »

Ако је реч о непосеченим стаблима, седиш на дрвећу - волим да се пењем на она два дрвета -,  а ако је реч о посеченим, то јест, о грађи/огрреву, онда седиш на дрвима. Кажеш да су стабла посечена и наслагана водоравно, што значи да су од дрвећа постала дрва - грађа, огрев, материјал а не живе биљке.

'Дрвета' је множина, 'дрвеће' и 'дрвље' су збирне именице, а 'дрва' су грађа или огрев добијен сечењем - то је сасвим друга реч.

Он је на дрвету; Живе на два дрвета (мн.); Живе на дрвећу (зб.); Седи на дрвима (грађа/огрев).

У одговору на твоје питање, зависи и од намене, промене стања, као и времена и тачке гледишта, а у одређеном моменту нешто може бити и дрвеће и дрва, или искључиво једно од то двоје. Посечена (донекле необрађена) стабла су дрвеће, али исто тако и дрва, ако имамо на уму њихову будућу намену - посматрамо из у светлу њихове зацртане намене. Исцепана дрва никако не могу бити дрвеће, јер су претворена у материјал - промена стања -, а исто тако, поваљена стабла која нису обрађена и неће бити коришћена као грађа или огрев, никако нису дрва, јер ту нема ни намене ни промене стања. Дрвеће јесте посечено/оборено и мртво, што значи да стање јесте промењено, али промена о којој говорим искључиво се односи на губљење интегритета биљака као биљака и њихово претварање у материјал. Иако се дрва обично секу да би се користила, неко може да их посече а да их не користи као грађу или огрев. У том случају, опет се ради о дрвима, иако она немају намену. Због тога и помињем промену стања, јер намена и животно стање нису сами довољни.

Промена дрвећа у дрва увек подразумева учешће човека, али само учешће човека није једино пресудно, што се види из примера посечених необрађених стабала без намене.
« Задњи пут промењено: 02.27 ч. 27.02.2015. од s.z. » Сачувана

자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
Ena
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка: filolog
Поруке: 1.114


« Одговор #12 у: 19.00 ч. 27.02.2015. »

Ok, hvala na odgovoru.

A da li se ikad koristi dativ, instrumental i lokativ množine reči drvo, znači oblik drvetima? On je nekako nezgodan za upotrebu, ne znam u kojim prilikama bismo ga upotrebili.

U ovim drvetima žive bube. - mogla bih tako da kažem ako mislim na nekoliko drveta u dvorištu, zar ne? Ili je uobičajenije da se koristi zbirna imenica (U ovom drveću žive bube.) čak i ako se misli na mali broj drveta/drveća?
Сачувана

These our actors, as I foretold you, were all spirits, and are melted into air, into thin air ...
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900



« Одговор #13 у: 20.25 ч. 27.02.2015. »

Ја стварно не знам.. Мени је облик 'дрвета' увек звучао необично, скоро накарадно, и не мислим да сам га икада употребио у говору. Та реч је стран говорном језику коме сам ја био изложен, па нисам имао шансу да развијем осећај за ту реч. Мој језички осећај не покрива најбоље ни 'дрвље'. Те два облика ми никада не би била први избор при одабиру речи.Усудио бих се једино употребити датив или локатив 'дрвљу', али не више од тога.

Обе речи су поприлично.. књишке и помало архаичне, зар не? Не срећу се често у говору и савременом  писаном језику.
« Задњи пут промењено: 20.27 ч. 27.02.2015. од s.z. » Сачувана

자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
Тагови:
Странице: [1]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!