Bojana Ristanović
|
|
« Одговор #60 у: 17.19 ч. 16.03.2006. » |
|
Evo, ja ću na "stub srama". Koristim isključivo latinicu (sem na ćiriličnim obrascima)! O odgovoru na pitanje koje sledi ("Zašto?!") nisam ni razmišljala, ali mi par stvari pada na pamet: - sa 2,5 godine sam tečno čitala i pisala latinicu (pokupila iz nekih novina, rekli su mi i kojih, ali se ne sećam više), dok sam ćirilicu savladala tek sa 3,5 - više od 12 sati dnevno provodim za računarom (što na poslu, što iz ličnog zadovoljstva), i iskreno mi s' vremena na vreme bode oči kad nabasam na sajt koji je rađen ćirilicom (mojim očima čak i ovde smeta mešanje ćirilice i latinice) - moja velika ljubav su jezici, i to oni latinični Ne smatram se manje Srpkinjom zbog toga, ali moram da priznam da u sebi ne gajim ni malo patriotskih osećanja (rekla bih da je to za one što žive na više od 1000 km odavde). Na forumima, "razgovorima" (da ne kažem chat-ovima, očekujući kamen u monitor) čak ne koristim ni "naša" slova, ali ne zbog toga što mi smetaju, već iz razloga što mi premeštaju druge simbole koje često koristim, pa moram da ih "jurim" (i ovi znaci navoda me trenutno baš nerviraju, svaki put otkucam Ć). Na ovom forumu ću koristiti slovenačku tastaturu isključivo iz poštovanja prema ostalim učesnicima.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Maduixa
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.014
|
|
« Одговор #61 у: 15.23 ч. 16.05.2006. » |
|
Ја ипак мислим да они који не користе ћирилицу угрожавају српско писмо - тиме што га не користе, да. Но, добро, ни сви Срби нису Срби... (:
{јаооо вероватно ћу сада бити изложена јавном линчу јер сам патриота!! (% :p а не мислим ништа лоше, само ми је мноооого жао јер је наше национално писмо угрожено.. А самим тим и наш национални идентитет! Хах, шта кажете, да се ја обратим комитету за људска права?! (-;}
Niti je samo naše, niti je ugroženo, koliko god ljudi poput tebe žarko želeli da jeste. Misliš da si patriota zato što koristiš ćirilicu? Kamo sreće da je tako lako biti patriota... Patriotizam se dokazuje na mnogo teži način... Ja bih to tvoje pre nazvala ksenofobijom (ups! Izvinjavam se, koristim stranu reč! Eto, vidiš, ja nisam NIKAKAV patriota!) Pogledaj malo ovaj link http://srpskalatinica.tripod.com/ksenofobija.htm, možda ti da ideju u kolikoj meri grešiš... Ljudi Božji, kakve veze ima kojim pismom ko piše? Treba da svi imamo PRAVO da koristimo pismo koje hoćemo i OBAVEZU da znamo oba pisma... Jer i ćirilica i latinica su podjednako srpska pisma. I da odmah preduhitrim one koji bi da mi skoče za vrat kako pred zakonom ova dva pisma nemaju ista prava... ZNAM šta piše u zakonu, i NE SLAŽEM se s onim šta tamo piše. Na kraju krajeva, zakoni su tu da se menjaju, ako nisu pravedni i ako ne valjaju. Umesto da se velikosrpski patriote brinu o tome da li se više koristi ćirilica ili latinica, bolje bi im bilo da povedu računa o tome da se srpski piše (kojim god pismom) i govori GRAMATIČKI PRAVILNO i sa PRAVILNOM DIKCIJOM. Šta je po vama bitnije, da sledeća rečenica bude napisana ĆIRILICOM, ili da bude napisana GRAMATIČKI TAČNO? Ja ni sam došao s ladu. Nemogu da se svadjam s tebe. Svidjaju mi se osvežavajući napitci, daju mi mnogi užitci. itd. Priznaćete, ove rečenice ni ćirilica ne može da spase! Kako god da okrenete, NEPRAVILNE SU!!! A nažalost, sve je više ljudi koji tako pišu i govore. TO je pravi problem današnjeg srpskog jezika, u tome leži njegovo osiromašenje i uništavanje, a ne u korišćenju latinice ili upotrebi nekih stranih reči... Pogledajte voditelje, novinare, pravnike, lekare, bilo koga sa visokom školskom spremom, većina njih NE BI SMELA da govori nepravilno, ALI IPAK govori. I da, nisu samo novinari i spikeri dužni da govore pravilno, dužan je svako ko sebe smatra obrazovanom osobom. A obrazovana osoba, pored toga što pravilno govori, ume da čita i piše podjednako oba pisma našeg jezika - ćirilicu i latinicu. Koje će da preovlada u svakodnevnoj upotrebi te osobe - to je stvar ličnog I SAMO ličnog izbora.
|
|
« Задњи пут промењено: 15.24 ч. 16.05.2006. од natasha2000 »
|
Сачувана
|
Ni najtemeljnije planiranje ne može da zameni čistu sreću. Murphy /Danov zakon/
|
|
|
ognjenmi
језикословац
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Поруке: 76
|
|
« Одговор #62 у: 17.26 ч. 30.07.2006. » |
|
Жао ми је што сам се касно укључио у ову тему, али морам да изнесем свој став.
Лично више волим да користим ћирилцу јер је њена српска варијанта у потпуности у односу 1 на 1 са гласовима у нашем језику. Као што знамо српска латиница има три гласа који се представлјају са два знака Њ - NJ, Љ - LJ i Џ - DŽ. Ово, у додуше јако ретким случајевима, може довести до забуне како се нека реч чита. Ово је случај код речи: конјугација и конјукција. Написане латиницом konjugacija и konjukcija ако се читају по Вуковом геслу, читају се неправилно као коњугација и коњукција.
Сам сукоб око тога да ли користити једно или друго писмо потиче од вишевековне супротстављености римокатоличкој цркви која је прописивала коришћење латинице, па се стога то повезује са патриотизмом. Сам латински у варијанти у којој се говорио у старом Риму, као и старогрчки били су врло близу Вукових правила читања. Од тог правила су се удаљили народи којима су ова писма наметана као готово решење јер једноставно за велики број њихових гласова нису постојали знакови. Стога се, на неки начин, може рећи да је српска варијанта латинице много више наша него што је латиница енглеског језика енглеска, зато што поседује већи проценат гласова нашег језика него што је то са енглеском варијантом случај.
Огњен
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Miloš Stanić
|
|
« Одговор #63 у: 20.00 ч. 13.08.2006. » |
|
ognjenmi: konjunkcija
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
ognjenmi
језикословац
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Поруке: 76
|
|
« Одговор #64 у: 21.51 ч. 13.08.2006. » |
|
Jeste konjunkcija izvinjavam se.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Miloš Stanić
|
|
« Одговор #65 у: 12.41 ч. 14.08.2006. » |
|
Тема недеље: Одумирање ћирилице ИВАН КЛАЈН
Расправе о ћирилици и латиници трају већ деценијама и не види им се крај. При том већина чињеница није спорна. Мислим да би се мање-више сви читаоци сложили да смо једини у Европи, можда и у свету, који истовремено употребљавају два писма за свој језик; да нам таква двоазбучност није потребна; да је ћирилица изворно српско писмо; да је латиница данас у знатно широј употреби од ћирилице. Ко је за то крив, и да ли уопште треба говорити о кривици, сада није битно: стање је такво какво јесте.
Ма колико да су мишљења разноврсна а расправе бучне, имам утисак да нико није за екстремна решења. Нисам видео да ико од „латиничара” предлаже да усвојимо латиницу као једино писмо (како је то некада предлагао Јован Скерлић, у време док је таква идеја још била изводљива). Ни највећег „патриоту” нисам чуо да тражи законску забрану латинице у српском језику. Тако нешто не само што би се косило с људским правима, него би било и неизводљиво. (При данашњем стању наше полиције и правосуђа, можете ли замислити полицајца како пише пријаву против гостионичара зато што му је јеловник на латиници? И ко би сносио трошкове за израду односно штампање хиљада нових натписа, табли, реклама, путоказа, упутстава, брошура, формулара, каталога, проспеката, налепница, тикета... да књиге и не помињем?)
Законска формулација о „равноправности ћирилице и латинице”, знамо, није нова. Имали смо је током пола века и видели смо да она у пракси значи повлачење ћирилице пред латиницом. Не због комуниста, мондијалиста или некакве „ватиканско-коминтерновске завере”, него зато што латиница и ћирилица напросто нису у истом положају, нису симетричне. Латиница вам је неопходна за енглески, за латински, за већину страних језика који се уче код нас, за формуле у математици, физици, хемији, за апотекарске рецепте, за аутомобилске регистрације, за дописивање са иностранством, за адресе на Интернету и и-мејлу, за СМС поруке и тако даље. Ћирилица не служи ни за једну од тих функција. Њоме може само да се пише српски, и треба да се пише. Али српски се може писати И ЛАТИНИЦОМ, па многи (већина) тако и чине. У томе је чвор. Ако бисмо хтели по сваку цену да укинемо двоазбучност, да задржимо само једно писмо – то би морала да буде латиница.
Ћирилицу свакако треба да сачувамо, али из културних и историјских разлога, не из утилитарних. Ја сам годинама подржавао апеле новосадског удружења „Ћирилица”, јер верујем да су им побуде племените. Оно у чему се не слажем с њима, то је кад латиницу хоће да поклоне Хрватима, називајући је „гајевицом”, тврдећи да су Срби једини народ који „пише писмом другог народа”. По њима, српска латиница уопште не постоји. Ја и већина мојих колега сматрамо да постоји, још од дубровачке књижевности па до наших дана. Саме забрињавајуће статистике које „Ћирилица” износи – преко 80 одсто латиничких натписа у Београду, рекламе искључиво на латиници и тако даље – доказ су да Срби осећају и латиницу као своју: нису је сигурно „узајмили” из љубави према Хрватима. Двоазбучност је, дакле, наша судбина, а закони треба да нађу начина да ћирилицу заштите од одумирања.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Miloš Stanić
|
|
« Одговор #66 у: 12.48 ч. 14.08.2006. » |
|
Тема недеље: Одумирање ћирилице ПЕТАР ЛАЗИЋ
Бавећи се, пре седамдесетак година, суштином бића Срба, Хрвата и осталих Југословенаца, Владимир Дворниковић је устврдио да је „претерани регионализам смртни непријатељ сваког ширег стваралачког замаха”. Био је опрезан и када је у питању друга крајност: „Космополитска униформа цивилизације не сме да убије духовну индивидуалност – ту једину праву стваралачку снагу”. Како пронаћи златну средину између те две крајности, како бити интегрални део света а остати свој, вероватно је једно од озбиљнијих захтева које епоха глобализације ставља пред сваки народ. За разлику од многих, ми смо пред тим захтевом ветерани. Бавимо се њиме последњих десетак векова. Махом, неуспешно.
На тему наших несналажења између Истока и Запада, као и себе самих, Владета Јеротић се већ запитао: „Да ли су две круне Стевана Првовенчаног (једна добијена од римског папе, друга од Светог Саве) остале трајно (и трагично) знамење српског живљења и опредељивања до дана данашњег? Ако смо већ морали (или хтели) да разроко гледамо и у Исток (Византија, Турска, Русија) и у Запад (Угарска, Аустрија, Француска, Немачка и Америка), зашто тај положај нисмо окренули у своју корист? Није ли то могло бити изазов и шанса за православан народ да постане златан мост између Истока и Запада, који би скупљао сва добра и с једне и с друге стране, стваралачки их у себи прерађивао и онда оваква прерађена добра одашиљао на обе стране?”
Очигледно да нисмо постали златан мост. Више личимо на оронулу ћуприју која се не прелази без велике нужде.
Једно од наших несналажења јесте и наше писмо, према коме јавно мнење исказује знатну количину идолопоклонства. Ћирилица се све мање користи али се зато све више воли. Нарочито у кафанским расправама. Исти они који свакодневно воде битке прса у прса са правописом, осећају се позванима да бране ћирилицу од латинице. Јер, латиница је у њиховим главама симбол западњаштва који се дели на хрватску и осталу латиницу, а ћирилица је симбол српске чистоте и графички приказ српске духовности. Ћирилица се при томе и не дели. Она се само множи. Но, да ли је баш сасвим тако?
Ћирилица је најраспрострањеније словенско писмо настало из грчког унцијалног писма IX века. Из грчког писма узета су 23 слова и њима додато 14 слова из глагољице, за оне гласове којих нема у грчком. Не зна се да ли је творац ћирилице Ћирило (како мисле руски слависта Григорије Иљински и бугарски историчар Васил Златарски), да ли његов брат Методије, да ли Ћирилов ученик Св. Климент Охридски (како мисли Шафарик). А можда су прсте упетљала сва тројица. Не зна се ни колико је првобитна ћирилица имала слова. Већ сам поменуо тумачење по коме је имала 37 слова и које би било општеприхваћено да Црноризац Храбар у свом делу „О писменах” с почетка X века, није тврдио да је ћирилица имала 38 слова. А како је нарасла до 43 слова, с којима се борио Вук Караџић, то сам Бог свети зна.
Да замешатељство буде веће, ћирилица је у прво време била у употреби код Хрвата, особито у Босни, а у Пољичкој републици, близу Сплита, употребљавана је све до укидања те републике на почетку XIX века. Латиница је код Хрвата усвојена као национално писмо тек у другој половини XV века. И дан-данас у свим озбиљним белосветским књигама када се набрајају словенски језици чије је писмо латиница, наводи се и српски. Логично, јер је делу српске популације преко Дрине матично писмо латинично. Или, можда нећемо да признамо да су и тамо живели Срби. На сличан начин смо се одрекли Срба католичке вере, коју је Хрватска веома брзо асимиловала. Сви до једног су преко ноћи постали Хрвати.
Сам назив ћирилица настао је тек у XV веку, у Кијевској школи. Све до XI века глагољица је називана куриловицом. Дакле, у почетку се није са сигурношћу знало које писмо се зове по Константиновом калуђерском имену – Ћирило.
Стање са ћирилицом неодољиво подсећа на тренутно стање државе коју, однедавно опет зовемо Србијом. Срби су своју државу добили из нехата. Не зна се ко је највише заслужан за њено стварање, зна се само да Срби нису. (Вала Црногорци, да јебе оца!) Не зна се где су јој границе, нити ко је на власти. Химна, застава и грб не служе Србима као симболи државности јер још нису усаглашени ставови... али зато служе за подизање морала. И не само морала. И док се свакодневно повећава број оних који воле Србију бусањем у груди, Србија се смањује.
Што је више оних који својим врућим патриотизмом „уз десет с луком и кило/кило” бране ћирилицу – ћирилица је све мање у употреби. Живимо у доба визуелне културе у коме су сличице замениле све, па и писмо. Неколико „смајлија” је довољно да искаже сву шароликост осећања савременог човека, а већина припадника српског човечанства може своју целокупну духовност да смести у СМС поруку. И још да остане места за осећања.
Није ћирилици крива латиница – криви смо ми. Сам Ћирило (Константин) заговарао је свакојаку разноликост: „Чак и бездушне ствари које дају глас, било свирала, било гусле, ако не покажу разлике у звуку, како ће се разумети шта се свира или гуди”.
Признајем, и ја сам један од оних који стално мешају ћирилицу и латиницу, да не загоре.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Katarina Djordjevic
посетилац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Поруке: 12
|
|
« Одговор #67 у: 23.58 ч. 16.08.2006. » |
|
Ja koristim oba pisma po potrebi. Ni manje, ni vise. Posto zivim i radim daleko od matice a u svetu latinice, nju i koristim vise. Medjutim pitanje kvantiteta ovde ne govori nista od znacaja. Da napomenem, ja se uvek potpisujem cirilicom. Potpis mi je izgleda sublimacija refleksne, emotivne i estetske potrebe. Neko je napisao da mu je je lakse (ili lepse?) da to ucini upravo suprotno - latinicom. Tako bi i trebalo da bude i tu su sve diskusije neumesne.
Sasvim spontano ja pisem cirilicom u svakoj prilici koja me stimulise i daje mogucnost za to. Stvar je licne prirode. Ja to na nacionalni kantar ne bih stavljala. Iz vise razloga koje ovde nije potrebno elaborirati. Ja ne bih ni krstom ni svetom vodicom one koji koriste latinicu. Zato bih, pak, uvek drage volje uputila "patriote" da savladaju maternji jezik i istinski ga integrisu u sopstveni identitet. Prvo se skoci pa se kaze "hop". Poziv na linc latinicnih nevernika i ekspresivni poklici sa varijacijama (postapalice, tautologija, pleonazmi i slicno) su manifestacija domaceg i pecalbarskog kvazipatriotizma. Ovime je, pre svega, ugrozen nas kulturoloski razvoj (ako se vec o ugrozenosti govori).
Kriterijumi o lepoti pisma su naravno subjektivne prirode. Moja iskustva govore da (mnogi) stranci zaista vide cirilicu kao lepo pismo. Imam priliku da to cujem vec dugi niz godina od ljudi koje srecem. JA mislim da je (pre)lepo svako pismo mojom rukom ispisano. Verovali ili ne, ja to jos uvek radim...
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Maja
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 90
|
|
« Одговор #68 у: 01.29 ч. 25.09.2006. » |
|
Ово, у додуше јако ретким случајевима, може довести до забуне како се нека реч чита. Ово је случај код речи: конјугација и конјукција. Написане латиницом konjugacija и konjukcija ако се читају по Вуковом геслу, читају се неправилно као коњугација и коњукција. Као и инјекција! Неки кажу инекција, неки ињекција...na kineskoj radnji sam videla natpis : NERADI MO NEDELJOM! Ха, ха, ха... А ја: "NE SKIDAJA! Loka 92". Што би вероватно требало да значи "Не скидај! Локал 92".
|
|
« Задњи пут промењено: 01.40 ч. 25.09.2006. од Maja »
|
Сачувана
|
Cogito ergo sum
|
|
|
Maja
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 90
|
|
« Одговор #69 у: 02.03 ч. 25.09.2006. » |
|
Ја одувек користим само ћирилицу. Њоме се потписујем (и у иностранству), пишем честитке, разгледнице итд. Увек ми је био проблем у основној школи када смо морали сваки други писмени из српског да пишемо латиницом. Једноставно ми је требало више времена за то јер смо морали да користимо писану форму. На студијама енглеског, другарице су ми се увек чудиле како преводе и објашњења пишем ћирилицом кад већ саме енглеске изразе пишем латиницом и како се тако брзо "пребацујем". Али мени то никада није био проблем јер ми је, као што сам рекла, ћирилица примарно писмо. На моју срамоту, писану латиницу слабо и знам. Мислим да би ми требало мало времена да се присетим како се тачно пишу одређена слова. И када пишем енглески, користим углавном штампана слова! Мислим да од основне нисам написала рецимо латинично писано Л или Т. Додуше, и у писаној ћирилици имам доста штампаних слова. Рачунар ми је подешен на латиницу, и њоме пишем мејлове и остало. Мислим да имам само пар ћириличних вордових фајлова.
Зашто - једноставно ми ћирилица више одговара. Али ништа мање не ценим ни латинично писмо!
|
|
|
Сачувана
|
Cogito ergo sum
|
|
|
Мирна
језикословац
члан
Ван мреже
Организација:
Поруке: 159
|
|
« Одговор #70 у: 10.59 ч. 19.10.2006. » |
|
Волим ћирилицу и користим је кад год могу. Баш као и Маја, студирала сам страни језик и с лакоћом сам се пребацивала с једног на друго писмо. Пошто сам то тада увежбала, ни сад ми не представља проблем, чак ни кад куцам. Ако хоћу да убацим у текст неки латински израз, типа „ad hoc“, зачас се пребацим на латиницу, па се потом вратим на ћирилицу. Не дозвољавам себи да ме „мрзи да се пребацујем“ (често оправдање). Има много ствари на овом свету око којих се треба потрудити (да опстану), јер ако идемо линијом мањег отпора, оне ће нестати, а то ће бити штета.
|
|
|
Сачувана
|
Језик је дом бића. (Хајдегер)
|
|
|
Дарко Новаковић
сарадник
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Дарко Новаковић
Струка: dipl. el. inž.
Поруке: 1.049
|
|
« Одговор #71 у: 10.32 ч. 25.10.2006. » |
|
Углавном се само потписујем ћирилицом. Ах да, и на овом форуму пишем ћирилицом. Иначе ми је ћирилично писмо лепше од латиничног, али навика или шта већ чине своје па углавном пишем латиницом.
|
|
|
Сачувана
|
Nevolja s ovim svetom je ta što su glupi tako sigurni, a pametni puni sumnje. Bertrand Russell
|
|
|
Вуксан Пеовић
посетилац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Вуксан Пеовић
Струка:
Поруке: 10
|
|
« Одговор #72 у: 17.35 ч. 03.08.2009. » |
|
Иа наравно користим само ћирилицу. Латиницу користим колико и друга страна писма, попут кинескога, арапскога и древноегипатских хиероглифа. Ако то некима ние нормално, нека то прво кажу западњацима. И они се служе иедним и само иедним писмом. Своим, а не туђим.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #73 у: 18.51 ч. 03.08.2009. » |
|
Vuksane, izgleda ti ne radi slovo J na tastaturi....
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Вуксан Пеовић
посетилац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Вуксан Пеовић
Струка:
Поруке: 10
|
|
« Одговор #74 у: 18.58 ч. 03.08.2009. » |
|
Иесте, понекада имам проблема са тим латиничним словом.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|