Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2 Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2  Превод Вордпреса
Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
04.38 ч. 03.11.2024. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 3 [Све]
  Штампај  
Аутор Тема: Превод Вордпреса  (Прочитано 78688 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Милан Динић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 74


« у: 13.14 ч. 05.08.2007. »

Пошто Вордпрес одавно није превођен, решио сам да почнем да радим на преводу. Освежио сам превод који сам имао са последњим издањем .pot датотеке коју сам нашао на званичном месту програмом poEdit. Изменио сам већину ствари и сада је остало стотинак непреведених израза и стотинак нејасних. У оба случаја то су већином изрази из увозника са других платформи (Blogger, LiveJournal, Movable Type итд) и из датотеке widgets.php која је додата у последњем издању Вордпреса.

Хтео сам да питам овде да ли би могли у овој теми да се укључе људи да се утврде преводи неких израза који су специфични за Вордпрес (али и неких других израза) и да се разјасне евентуална питања у вези превода.

Мислим да би требало да ова апликација буде преведена на српски, јер је то данас најпопуларнија блог платформа.

Овде ћу навести изразе за које би требало да се стандардизује превод (за неке ћу дати објашњење а остали су добро познати па мислим да не треба):

trackback, pingback, permalink

tag – када се употребљава за кôд, а друго важније је употреба која почиње од следећег издања Вордпреса као кључне речи које описују текст (као што је у употреби на „веб 2.0“ местима (Technorati, Flickr итд)

taxonomy – исто везано за следеће издање и тагове

sidebar

widget – од последњег издања употребљава се у „sidebar“-у; поља која се додају као на пример последњи уноси, последњи коментари, неки РСС извор итд.

Excerpt

custom field

Author mapping

Slug – то је име чланка које ће се појављивати у УРЛу, нпр. чланак се зове „Превод Вордпреса“, али аутор хоће да му у УРЛу пише ASCII-јем па у пољу Post Slug унесе prevod-vordpresa. Може да се тако даје и за категорије.

Permalink structure – исто везано за структуру УРЛа, само се овде бира како ће она изгледати, нпр. да ли да садржи датум у себи па да буде као /2007/08/05/prevod-vordpresa/ или да има име категорије /prevodi/prevod-vordpresa/ и разне друге комбинације

Bookmarklet – мислим да већина зна шта је ово

Timestamp

Thumbnail – ово се појављује и на другим местима: да ли треба преводити као сличица или како?

У преводу који је постојао прихваћени су неки термини па сам је наставио да их користим у непреведеним изразима:

Post – чланак

Page – страна (разлика између стране и чланка је што су стране на неки начин статичне и не улазе у препознатљиву блог хијерархију као чланци)

Draft – нацрт

Template – шаблон

Theme – тема (спољашњи изглед блога)

Option – коришћено опција, можда треба „могућност“?

Такође, неке скраћенице су транскрибоване на ћирилицу, да ли их треба тако оставити или их писати у оригиналу или за њих постоји превод?

URL и URI (коришћено УРЛ и УРИ), ID (ИД), IP (ИП), RSS (РСС)

На крају, како писати имена других блог платформи: у оригиналу или транскрибовано?

Blogger, Blogware, DotClear, GreyMatter, Movable Type, TypePad, LiveJournal, Textpattern

Можда сам нешто заборавио, ако се сетим написаћу овде. Надам се да ћете се укључити, јер мислим да би требало коначно завршити овај превод.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #1 у: 13.59 ч. 05.08.2007. »

На крају, како писати имена других блог платформи: у оригиналу или транскрибовано?

Blogger, Blogware, DotClear, GreyMatter, Movable Type, TypePad, LiveJournal, Textpattern

Боље остави у оригиналу.
Сачувана
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #2 у: 16.06 ч. 06.08.2007. »

Цитирано: Милан Динић
Овде ћу навести изразе за које би требало да се стандардизује превод [...]

Стандардизација у преводу напросто не бива, ни у свету, а посебно не код нас. Највиши ниво организације је друштванце које дуже заједно ради на преводима, па је већ усвојило неке изразе између себе.

Уместо тога, сведе се на то, посебно ко ради мање-више сам, да сам размисли, размотри туђа мишљења која се по правилу не поклапају, и онда лично преломи (или се ужасне метежа, па одустане од посла :)

Можеш увек и да бациш поглед на речник „Миркокњиге“ (http://www.mk.co.yu/pub/rmk/) и кооперативни „Речник рачунарских израза“ (http://recnik.prevod.org/).

Цитат
trackback, pingback, permalink

permalink — трајна веза

За те појмове на -back или back-, свиђа ми се префикс контра-. Обично се и употребљава за ствари које долазе са „погрешне“ стране у односу на ону очекивану: контранапад, контрабавештајац, контрапредлог, итд. Примењено овде, рекао бих:

trackback — контравеза

pingback — контрапинг

За trackback Википедија вели да се најчешће неформално користи наместо linkback, које обухвата више сличних појмова, међу којима и trackback. Зато „контравеза“, а за уско значење, ако је потребно, употребио бих „контратраг“.

Цитат
tag – када се употребљава за кôд, а друго важније је употреба која почиње од следећег издања Вордпреса као кључне речи [...]

За кôд, користи се претежно „ознака“. Као кључна реч, ако је „ознака“ превише обично, могло би „етикета“, под условом да се негде у близини не мува label које и означава нешто друго. У ствари, најбоље би било ако се tag и label употребљавају наизменично за исте ствари (не разумем се много у блоговску технологију), што би потпуно одрешило руке за „етикету“.

Цитат
taxonomy – исто везано за следеће издање и тагове

Лично нисам гадљив на кованице античког порекла, па ми не би сметало „таксономија“. Мада, како ми се чини, „разврставање“ би такође сасвим легло.

Цитат
sidebar

Овде се користе разне ствари, највише волим „бочна трака“.

Цитат
widget [...] поља која се додају као на пример последњи уноси, последњи коментари, неки РСС извор итд.

Ово је исто као и за графичка сучеља, шклопоција која додаје неку функционалност. Виђао сам или „контрола“, што ми се више допада, али налази се и само пресловљено, „виџет“.

Цитат
Excerpt

„Извод“? Или је нешто посебно овде, чему не приличи ово уобичајено значење?

Цитат
custom field

За custom има милион решења и полурешења :) Лично волим „посебно“ — „посебно поље“.

Цитат
Slug – то је име чланка које ће се појављивати у УРЛу [...]

Ово је енглеска реч која ми непрекидно уноси забуну — није ми јасно како исту ствар могу користити за пужа, тане (метак), или јединицу масе нешто мању од 15kg? :) И ко зна шта још.

Тако да овде, одустајем од поштовања првенства (обично најрадије гледам да у преводу успоставим аналогију какву је на енглеском наумио проналазач), већ идем гордо на „Да сам ја то измислио, како бих га назвао?“ Рецимо... „подлошка“? Оно што уметне испод правог наслова, да подржи додатну функцију повезивања.

Цитат
Author mapping

Овде је mapping у класичном значењу „пресликавања“: имена аутора сликају се у корисничка имена с разних страна (или обрнуто, нисам баш разумео :) Мада, шта сад, што да не и „мапирање“. Значи „пресликавање аутора“ или „мапирање аутора“.

Цитат
Permalink structure – исто везано за структуру УРЛа, само се овде бира како ће она изгледати [...]

„Састав трајних веза“?

Цитат
Bookmarklet – мислим да већина зна шта је ово

Незгодно. Нисам чуо раније, али по Википедији, по функцији комбинација bookmark и applet. Зависи и од тога како је преведено bookmark; можда би могло уз атрибут „живи“, нпр. „живи маркер“ или „живи обележивач“. Као „живи песак“ према оном баштенском, питомом.

Цитат
Timestamp

Виђам „временска ознака“ или „ознака времена“, али ми је то некако неупечатљиво, па радије користим „временски печат“.

Цитат
Thumbnail – ово се појављује и на другим местима: да ли треба преводити као сличица или како?

Да, „сличица“ је уобичајено. Мада се чула и могућност „палчица“, али се некако мало коме примила (ја обично волим ређе коришћене речи, али се ни мени из неког разлога не допаде...)

Цитат
Post – чланак

Стандарно загуљено. Кад не видим баш „пост“, најчешће видим „порука“, што је већ натегнуто за форуме, а баш не иде за блог. Слично томе, „чланак“ је обично нешто са извесном структуром, главом, разрадом и репом, док post може бити и једна реченица, једна реч уз везу ка нечему, или тако нешто збрзано :)

Какво год да је решење, свакако би требало да се природно може употребити као објекат за „написати“, попут „...написао сам један <бућ> о томе, погледај на мом блогу.“ (нпр. и порука и чланак задовољавају овај критеријум, мислим да су се зато и примили понегде).

Цитат
Page – страна [...]

Ма да, шта се има ту размишљати, страна је страна, једнако и на енглеском.

Цитат
Draft – нацрт [...] Template – шаблон [...] Theme – тема

Све уобичајено.

Цитат
Option – коришћено опција, можда треба „могућност“?

Ја више волим да ми је „могућност“ feature. „Опција“ је исто уобичајена овде.

Цитат
Такође, неке скраћенице су транскрибоване на ћирилицу, да ли их треба тако оставити или их писати у оригиналу или за њих постоји превод?

Опет проблематично :) Лично волим да их пребацујем у ћирилицу, да би се избегле недоумице („временска зона CET важи у...“ — СЕТ или ЦЕТ? :), а примећујем и да они који писано комуницирају ћирилицом, једнако најчешће склизну на ћириличне варијанте (кад погледаш, и ти си тако учинио горе :)

Чини ми се да ово решење и не би било толико спорно, док се не дође до скраћеница које садрже X, Y, W, Q :) Ја волим доследност, па тако нпр. XML пишем као ИксМЛ, или BMW као БМВ, али се људи често накостреше. У принципу, водим се за строго-латиничним језицима, где се баш тако и чини; нпр. КГБ је био KGB, ЦАГИ је TsAGI, итд.

Што се превођења скраћеница тиче, обично се преводе само оне од дуготрајног и врло широког значаја, нпр. ОЕБС уместо OSCE, што бих ја за мало коју устврдио у рачунарском свету. Редак изузетак би ми био, рецимо, ОЈЛ (Општа јавна лиценца) према GPL, јер гура већ две деценије и све више постаје окосница политичких размирица у информатичкој сфери.

Цитат
На крају, како писати имена других блог платформи: у оригиналу или транскрибовано?

Правопис је ту јасан, осим ако није у питању опскурно властито име, којем се не може тачно утврдити значај, онда мора бити пресловљено када се пише ћирилицом. То никако не може важити за блог-платформе, где је вероватно чак обичај да се на лицу места повежу са домаћом страном дотичног програма.

У пракси, наравно, ово се правило често изврдава. Вероватно стога и што Правопис дозвољава писање у оригиналу када се пише латиницом. Тако да ако оставиш у оригиналу, строго речено није у реду, али се тако ради, те се ради :) Лично бих ипак транскрибовао, тим пре што корисник увек може да кликне и обавести се ако га интересује.
Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.959



WWW
« Одговор #3 у: 16.31 ч. 06.08.2007. »

permalink, moze i stalna veza. Nekako mi deluej da bolje odgovara negotrajna veza, posto to niej veza koja traje nego veza koja se ne menja.

trackbak - povratna veza, mislim da je bolej nego kontraveza. "kontra" je ipak strana reci i obicno je u upotrebi u neknjizevnom jeziku

custom fiedl - korinicko polje. Ovde custom vise goori o tome d akorsinik moze d amu promeni znacenje nego da je to neko posebno polje.

slug - mozda: umetak (je naziv clanka koji se umece u URL)

permalink structure - struktura stalnih veza (strukturaje vise nego odomacena rec pa e ne moram prevoditi)

timestamp - pored vremenski pecat, moze da prodje i kao vremenski potpis

thumbnail - slicica, mada moze recimo da se usvoji sliculjak, da se napravi razlika izmedju male slike i male slike koja ukazuje na vecu.


post - na blogu svakako vise odgoara clanak


Сачувана

Страјдер
гост

Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Страхиња Радић
Струка:
Поруке: 9


Слобода и одговорност


« Одговор #4 у: 21.33 ч. 06.08.2007. »

Стандардизација у преводу напросто не бива, ни у свету, а посебно не код нас. Највиши ниво организације је друштванце које дуже заједно ради на преводима, па је већ усвојило неке изразе између себе.

Није баш тако. Руски преводи су прилично стандардизовани. Тачно се зна како се шта преводи.

Цитат
Уместо тога, сведе се на то, посебно ко ради мање-више сам, да сам размисли, размотри туђа мишљења која се по правилу не поклапају, и онда лично преломи (или се ужасне метежа, па одустане од посла Smiley

Ово је ситуација са српским језиком, прецизније са Србима из Србије који се руководе оном народном: „два Србина, три партије“.

Цитат
Цитат
trackback, pingback, permalink

permalink — трајна веза

Или „фиксна веза“, што користим на мом вебнику („вебник“ је моја варијанта онога што се на енглеском каже „blog“).

Цитат
За те појмове на -back или back-, свиђа ми се префикс контра-. Обично се и употребљава за ствари које долазе са „погрешне“ стране у односу на ону очекивану: контранапад, контрабавештајац, контрапредлог, итд. Примењено овде, рекао бих:

Мислим да је Пеђа овај пут дао бољи предлог: „повратно ...“.

Цитат
Ово је исто као и за графичка сучеља, шклопоција која додаје неку функционалност. Виђао сам или „контрола“, што ми се више допада, али налази се и само пресловљено, „виџет“.

Или „(графички) објекат“.

Цитат
Цитат
Excerpt

„Извод“? Или је нешто посебно овде, чему не приличи ово уобичајено значење?

Колико ја знам, „excerpt“ је „одломак“ или „цитат“ из неког текста.

Цитат
Цитат
custom field

За custom има милион решења и полурешења Smiley Лично волим „посебно“ — „посебно поље“.

Основно значење у рачунарском смислу је  „прилагођено“, а може бити и „произвољно“.

Цитат
Цитат
Slug – то је име чланка које ће се појављивати у УРЛу [...]

Ово је енглеска реч која ми непрекидно уноси забуну — није ми јасно како исту ствар могу користити за пужа, тане (метак), или јединицу масе нешто мању од 15kg? Smiley И ко зна шта још.

„Парче“? Wink

Цитат
Цитат
Author mapping

Овде је mapping у класичном значењу „пресликавања“: имена аутора сликају се у корисничка имена с разних страна (или обрнуто, нисам баш разумео Smiley Мада, шта сад, што да не и „мапирање“. Значи „пресликавање аутора“ или „мапирање аутора“.

Још једна варијанта коју вреди размотрити би била и „доделе аутора“.

Цитат
Цитат
Permalink structure – исто везано за структуру УРЛа, само се овде бира како ће она изгледати [...]

„Састав трајних веза“?

Или „структура“. Нема потребе на силу изостављати латински израз који је дуже време одомаћен.

Цитат
Цитат
Thumbnail – ово се појављује и на другим местима: да ли треба преводити као сличица или како?

Да, „сличица“ је уобичајено. Мада се чула и могућност „палчица“, али се некако мало коме примила (ја обично волим ређе коришћене речи, али се ни мени из неког разлога не допаде...)

Овде нема потребе дословно преводити са енглеског. Смисао је „слика која служи као представа веће слике“. Могуће варијанте су „умањена слика“ или „сличица“, мада је ово последње ускраћено за један смисаони ниво.

Цитат
Цитат
Page – страна [...]

Ма да, шта се има ту размишљати, страна је страна, једнако и на енглеском.

Или: „страница“.

Цитат
Цитат
Option – коришћено опција, можда треба „могућност“?

Ја више волим да ми је „могућност“ feature. „Опција“ је исто уобичајена овде.

Ја ово преводим као „избор“.

Цитат
Цитат
Такође, неке скраћенице су транскрибоване на ћирилицу, да ли их треба тако оставити или их писати у оригиналу или за њих постоји превод?

Опет проблематично Smiley Лично волим да их пребацујем у ћирилицу, да би се избегле недоумице („временска зона CET важи у...“ — СЕТ или ЦЕТ? Smiley, а примећујем и да они који писано комуницирају ћирилицом, једнако најчешће склизну на ћириличне варијанте (кад погледаш, и ти си тако учинио горе Smiley

Чини ми се да ово решење и не би било толико спорно, док се не дође до скраћеница које садрже X, Y, W, Q Smiley Ја волим доследност, па тако нпр. XML пишем као ИксМЛ, или BMW као БМВ, али се људи често накостреше. У принципу, водим се за строго-латиничним језицима, где се баш тако и чини; нпр. КГБ је био KGB, ЦАГИ је TsAGI, итд.

Моје виђење преноса скраћеница је да се прво покуша са преводом на српски, па онда са записивањем читања латиничних слова на српском, па тек онда са дословним преносом. Дакле, најбоље је превести, нпр. „General Public License — GPL“ на српски: „Општа јавна лиценца — ОЈЛ“, следеће на списку би било „гепеел“, а последње „GPL“. Највише користим прву варијанту.

Цитат
Редак изузетак би ми био, рецимо, ОЈЛ (Општа јавна лиценца) према GPL, јер гура већ две деценије и све више постаје окосница политичких размирица у информатичкој сфери.

Можеш ли мало да прецизираш шта си овим мислио?

Цитат
На крају, како писати имена других блог платформи: у оригиналу или транскрибовано?

Ја увек пишем прилагођено српском правопису, дакле: „Блогер“, „Мувабл Тајп“, „Вордпрес“, итд.
Сачувана

Ако не цените вашу слободу, изгубићете је!
Ричард Метју Сталман
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #5 у: 01.01 ч. 07.08.2007. »

Цитирано: Страјдер
Цитирано: Часлав Илић
Редак изузетак би ми био, рецимо, ОЈЛ (Општа јавна лиценца) према GPL, јер гура већ две деценије и све више постаје окосница политичких размирица у информатичкој сфери.

Можеш ли мало да прецизираш шта си овим мислио?

Само сам хтео да појачам утисак присутности и важности, јер кад нешто и дуго постоји и све је више тема медија који нису изворно информатички (а што обично бива услед политичких разлога — овај град изабрао ово, на оном суду пресуђено онако...), онда мислим да његову скраћеницу свакако вреди превести. Односно, наравно, превести појам, па користити скраћеницу превода.

Никакво изражавање личног мишљења у вези конкретног примера, ОЈЛа, није ми била намера.
Сачувана
Страјдер
гост

Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Страхиња Радић
Струка:
Поруке: 9


Слобода и одговорност


« Одговор #6 у: 20.40 ч. 08.08.2007. »

Само сам хтео да појачам утисак присутности и важности, јер кад нешто и дуго постоји и све је више тема медија који нису изворно информатички (а што обично бива услед политичких разлога — овај град изабрао ово, на оном суду пресуђено онако...), онда мислим да његову скраћеницу свакако вреди превести. Односно, наравно, превести појам, па користити скраћеницу превода.

Никакво изражавање личног мишљења у вези конкретног примера, ОЈЛа, није ми била намера.

Да, али, колико ја знам, скраћеница ОЈЛ се у српском језику (односно оној његовој варијанти коју је користила већина чланова некадашњег „Нашег писма“) употребљава тек негде око 5-6 година, а не двадесетак.
Сачувана

Ако не цените вашу слободу, изгубићете је!
Ричард Метју Сталман
Милан Динић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 74


« Одговор #7 у: 22.38 ч. 11.08.2007. »

Захваљујем се свима на одговорима. Нисам се раније укључивао јер сам хтео да сачекам да више људи изнесе свој коментар.
Желим да напоменем да ми ови изрази нису били у потпуности непознати, ја сам и имао идеје како би их требало превести, али сам желео да чујем и друге коментаре јер овај превод не радим само због себе; ја увек могу да изменим оно што ми се не свиђа када га користим за сопствене потребе. Ту долазимо и до оне стандардизације: пре свега сам мислио на стандардизацију превода Вордпреса, знам да би немогуће било стандардизовати превођење код Срба.

Што се тиче конкретних превода, за већину отприлике сада знам како бих оставио, али они који су ми били најпроблематичнији и даље су остали нерешени.

Цитат
Цитат
Цитат
tag – када се употребљава за кôд, а друго важније је употреба која почиње од следећег издања Вордпреса као кључне речи [...]

За кôд, користи се претежно „ознака“. Као кључна реч, ако је „ознака“ превише обично, могло би „етикета“, под условом да се негде у близини не мува label које и означава нешто друго. У ствари, најбоље би било ако се tag и label употребљавају наизменично за исте ствари (не разумем се много у блоговску технологију), што би потпуно одрешило руке за „етикету“.
Пошто се овде ради о Вордпресу, користи се само tag, label се користи на Блогеру. Моја ранија идеја је била да се користи реч „ознака“. Tag у коду се користи на врло мало места у преводу (можда чак и на једном, код уписивања коментара, а то чак корисник и може да искључи), док је ова друга употреба распрострањенија. Да ли би било у реду да се користи „таг“ за код а „ознака“ за ово друго или да се користи предложена „етикета“, или „кључне речи“ (или можда да се „таг“ остави за ово друго, пошто видим да су неки то усвојили)?

Скраћенице — Као што сам горе написао, ја сам их транскрибовао зато што су већ тако коришћене у старом преводу, па сам ја тако наставио да би их касније лакше евентуално изменио. Уколико би остале у оригиналу, да ли све да остану, пошто сам видео да се сада на званичном документу за ID користи ИД?

Цитат
Ово је исто као и за графичка сучеља, шклопоција која додаје неку функционалност. Виђао сам или „контрола“, што ми се више допада, али налази се и само пресловљено, „виџет“.
Цитат
Или „(графички) објекат“.

„Графички објекат“ не иде, чини ми се, овде, јер не мора да буде графички, тачније у већини случајева је текстуални. Само „објекат“ би могло. Овај израз се сада све више појављује код ових „2.0“ услуга па би га требало некако прилагодити.

И на крају, једна реч коју сам заборавио у првој поруци: spam. Видим да се све више користи само као „спам“; да ли тако оставити или треба користити „нежељени коментари/повратни пингови“ или направити неку другу кованицу?
Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.959



WWW
« Одговор #8 у: 08.49 ч. 12.08.2007. »

Za tag mozda moze da odradi posao beleg ili žig?

Sa spamom je nezgodna situacija jer reč spam u originalu nema nikakve veze sa neželjenom poštom već je taj naziv nastao u žargonu. U originalu spam je konzervirano meso, kao naš mesni narezak tak da prevoditi to bukvalno nema smisla. Ja obično prevodim kao neželjena pošta.
Сачувана

Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #9 у: 17.32 ч. 13.08.2007. »

Управо ми паде на памет једно опште за post: „напис“.
Сачувана
Милан Динић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 74


« Одговор #10 у: 23.19 ч. 06.09.2007. »

Ево, превод је такорећи готов. Таман да се заврши када крајем овог месеца изађе ново издање Вордпреса, тада да видим да ли нешто има ново. Све линије су преведене, али неке ствари би могле да се измене. Рецимо, widget сам ставио само виџет, а мислим да би требало некако другачије да се преведе, а не транскрибује. Да ли би било неправилно ставити „објекат“, знајући чему служи widget у Вордпресу? Гледао сам и ове странице, и чини ми се да објекат једини остаје. Молио бих за друга мишљења.

Такође једно правописно питање: да ли треба стављати велико В у речима као што су Ваш, Вама, Вас и сл. и у ком случају да а када не? Читао сам ову тему и по њој не би требало али опет да питам. (наравно, ово питање је у вези са преводом, за поруке које се појављују кориснику)
Сачувана
Милан Динић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 74


« Одговор #11 у: 20.22 ч. 11.10.2007. »

Није ме било неко време, видим да су се отворили нови подфоруми/теме око ћирилице и превођења за рачунаре, нешто се ради...

Елем, коначно заврших овај превод! Чекао сам да изађе ново издање Вордпреса 2.3 и за њега освежио по датотеку. Званично складиште српског превода се налази на адреси http://svn.automattic.com/wordpress-i18n/sr_RS/ . Једино што ми је остало непреведено је напредни уређивач текста tinyMCE, а он се не преводи преко Геттекста, него морају ручно све датотеке да се преводе, па зато касни (али то је и овако издвојени део, није сам Вордпрес, ко користи зна то).

Сигурно је да има грешака, па уколико будете користили овај превод молим вас да их јавите овде и да ми не замерите на њима. Код мене на блогу сам писао нешто више о начину локализације Вордпреса, инсталирању превода, структури превода.

Да напоменем да су овим преводом обухваћене две теме које долазе уз сам Вордпрес, док  друге које корисници сами преузимају врло вероватно неће приказивати преведен садржај, мораће нешто да се додатно уради са сваком појединачно да би радиле. Исто важи и за додатке. О томе ћу ускоро написати детаљне чланке.

Као што рекох, слободно изнесите ваше критике, предлоге, коментаре.
Сачувана
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #12 у: 12.01 ч. 13.04.2008. »

Нема латиничког превода? Имаш бар једног корисника који би га довољно желео да сам петља око пресловљавања и осталог. Ред би био да запатиш sr_RS@latin (видим да је био sr_CS@Latn за старије верзије)...
Сачувана
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #13 у: 12.13 ч. 13.04.2008. »

Тек сад видим да си на свом блогу објашњавао људима како сами да праве латинички превод, уместо да се ти бавиш тиме. Шта знам, мени инат не би дозволио да га лично не спремим ;) Да ли то значи да горепоменутог треба упутити, ако има воље, да се јави Вордпресовцима ради одржавања латиничког превода у централи?
Сачувана
Милан Динић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 74


« Одговор #14 у: 15.29 ч. 13.04.2008. »

Тај превод сам почео да прво радим за своје потребе, а онда решио и да га поделим. У почетку сам се уходавао око самог превода, и то да постоји латинично издање ми није било много битно. Ствар је што се не преводи све преко геттекста него је било и десетак других датотека (са последњим издањем тај број је смањен) које су морале ручно да се мењају са сваким новим издањем (требало је да за ово издање и то пребаце преко геттекста, али није ушло у завршно издање, остаје за следеће 2.6, негде у августу, тада ће све ићи преко две геттекст датотеке). Зато нисам хтео да све дупло радим, да је била само једна ПО датотека, много лакше би било за објављивање и латинице, па ми можда то и урадио. Даље, нисам мислио да је онима који желе латиницу ово много битно, јер се овиме преводи само административни део (који се, логично, не види посетиоцима) и две теме које стижу уз пакет (а које нико не користи) и оне накнадне теме свеједно мора да се преводе (написао сам упутство за лакше превођење тих тема, још га нисам објавио, још мало да га дотерам), а људи су обично тражили латиницу за тај видљиви део.
Овако сам то време трошио на побољшавање квалитета превода и мислим да нисам погрешио (не жале се људи на сам превод, што ваљда нешто значи Smiley). Онај коментар што си ти видео сам изменио пре неколико дана, пошто су почели сада да траже људи латиницу, раније је било само написано да нема латинице тренутно.

Пошто постоји (велико) интересовање за латиничним издањем (веће него што је било за сам превод или ћирилицу), онда ћу почети да сада радим да постоји и оно, боље да имамо једно централно место и један превод, него да имамо различито превођење. Него прво да видимо како би то могло да се лакше да се уради, нисам разумео из овог Даниловог коментара да ли то на кућним рачунарима се покреће или на серверу ради (чини ми се да си ти негде писао да се за КДЕ (ваљда) „у лету“ пресловљава), је л’ можеш да помогнеш око тога или да контактирам Данила, па да онда видим и са Вордпресовцима како би то ишло са њихове стране?
Сачувана
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #15 у: 17.42 ч. 13.04.2008. »

Цитирано: Милан Динић
Него прво да видимо како би то могло да се лакше да се уради [...] нисам разумео из овог Даниловог коментара да ли то на кућним рачунарима се покреће или на серверу ради [...]

recode-sr-latin, коју Данило помиње, алаткица је за пресловљавање у латиницу на нивоу обичног текста, али згодна по томе што долази уз све новије дистрибуције Линукса и што се понаша као филтер у шкољци. Тако да се ради о статичком пресловљавању, једном командном линијом која садржи ову наредбу можеш да претвориш цео директоријум sr_RS Вордпреса у sr_RS@latin.

Али могу бити потребне накнадне интервенције над тако добијеним директоријумом sr_RS@latin. У свим датотекама где се помиње ко̑д језика sr, треба да се замени са sr@latin (потпроблем: може бити и sr-Latn, где се ради о ко̑ду намењеном нпр. идентификацији прегледача...). Затим, ако нека датотека у самом имену садржи sr, мора да се промени у sr@latin. Тако да је обично потребна једна допунска скриптица, која ће што преименовати што провући шта треба кроз sed.

Цитат
(чини ми се да си ти негде писао да се за КДЕ (ваљда) „у лету“ пресловљава), је л’ можеш да помогнеш око тога или да контактирам Данила, па да онда видим и са Вордпресовцима како би то ишло са њихове стране?

То кад иде у лету, онда је неопходно чврсто везано за некакву подлогу, у случају КДЕ-а за ко̑д који се налази у његовим основним библиотекама. Нисам се бавио тиме за Веб; Данило чини ми се јесте, па је свакако боља адреса за такво, назовимо га динамичким пресловљавањем. У односу на статичко, динамичко пресловљавање је општије, али засигурно теже за техничку изведбу. Ту треба вагати :)
Сачувана
Avram
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
Webinsane d.o.o.
Име и презиме:
Nemanja Avramović
Поруке: 48




WWW
« Одговор #16 у: 02.27 ч. 16.04.2008. »

Zdravo,
evo i mene, "autora" latinične verzije prevoda WP-a.  Ovo autora sam stavio pod navodnike jer ništa tu novo ja nisam kreirao, samo sam preslovio postojeći prevod.  Kao i ti Milane, i ja sam ovo prvo odradio za svoje potrebe, i zato je preveden samo . mo fajl, jer sam ostatak bloga uglavnom ručno preveo.  A opet, mislim da se najviše stringova za prevod nalazi u tom . mo fajlu tako da je i ono što sam ja uradio dovoljno, barem za neki početak preslovljavanja celog ćiriličnog prevoda.

E sad, što se automatskog preslovljavanja tiče, kao što napisah ovde, svojevremeno sam napravio jednostavnu PHP klasu za preslovljavanje sa ćirilice na latinicu, koja, onako opšte gledano - radi.  Verovatno uz malo dorađivanja (dopisivanja dodatne skripte) može da se reši automatsko preslovljavanje kompletnog prevoda.  Sama PHP klasa može da zaobilazi HTML kodove u stringu koji se preslovljava, tako da i HTML (PHP) fajlovi mogu biti preslovljeni.  Mada za zaobilaženjem HTML kodova često i nema potrebe jer se ćirilica retko kad pojavljuje u samom HTML kodu.  Jedino ako postoji neki ćirilični link (kao npr.  naša Wikipedija što ima), onda je potrebno koristiti zaobilaženje HTML-a.  Takođe, treba imati u vidu da zaobilaženje pored HTML tagova zaobilazi i atribute tagova, što znači da svaki ALT, TITLE i slični atributi koji imaju vrednosti napisane ćirilicom - neće biti preslovljeni.  Kada se ne koristi zaobilaženje prilikom preslovljavanja - sve će biti preslovljeno.

Sad je kasno pa idem da spavam, a sutra ću se malo poigrati sa klasom da vidim da li može da koristi.

Pozdrav,
Nemanja
Сачувана
Avram
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
Webinsane d.o.o.
Име и презиме:
Nemanja Avramović
Поруке: 48




WWW
« Одговор #17 у: 02.31 ч. 16.04.2008. »

Hm, ne znam zašto, ali izbačeni su linkovi iz mog posta.   
"kao što napisah ovde" treba da linkuje na blog.  avramovic.  info/2008/04/12/wordpress-25-srpski-latinicni-prevod/#comment-2141
.  .  .  a "PHP klasu za preslovljavanje sa ćirilice na latinicu" treba da linkuje ovde: phpclasses.  org/translit-sr

Nemanja
Сачувана
Avram
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
Webinsane d.o.o.
Име и презиме:
Nemanja Avramović
Поруке: 48




WWW
« Одговор #18 у: 15.37 ч. 16.04.2008. »

Evo malene skriptice koja u letu preslovljava ćirilični po fajl (koji pre toga dovlači sa wordpress-ovog SVN-a).   Još kad bih uspeo iz PHP-a da napravim .  mo fajl, to bi bilo super. 

Код:
<?php
header
('Content-Type: text/html; charset=utf-8');
include 
"Translit.class.php";

$fajl 'http://svn.automattic.com/wordpress-i18n/sr_RS/tags/2.5/messages/sr_RS.po';

$samofajl basename($fajl);
$samofajl str_replace('sr_RS','sr_RS@latin'$samofajl);

$cir '';

$fp fopen($fajl'r');
while (!
feof($fp)) {
$cir .= fread($fp1024);
}


$cir str_replace('sr_RS','sr_RS@latin'$cir);

$translit = new Translit();
$lat $translit->Transliterate($cir);

header('Content-type: text/plain');
header('Content-Disposition: attachment; filename="'.$samofajl.'"');

echo 
$lat;
?>


Testirajte skriptu ovde:
hxxp: www.  avramovic.  info/razno/wp-latin/test.  php
Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.959



WWW
« Одговор #19 у: 20.04 ч. 16.04.2008. »

Svojevremeno je neko upotrebio moju biblioteku ULT (http://ult.datavoyage.com), kojujeugradio u WordPress i tako dobio automatsko preslovljavanje iz cirilice u latinicu. Koliko sam razumeo, ugradnja je bila veoma jednostavna. Probajte to.

Сачувана

Avram
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
Webinsane d.o.o.
Име и презиме:
Nemanja Avramović
Поруке: 48




WWW
« Одговор #20 у: 20.41 ч. 16.04.2008. »

E, ni to nije loša ideja, mogao bi da se napravi neki plugin, ili tako nešto nešto, koji bi to radio.
Сачувана
Филип Милетић
хардвераш
уредник форума
одомаћен члан
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Филип Милетић
Струка: електротехничар
Поруке: 230




WWW
« Одговор #21 у: 23.59 ч. 16.04.2008. »

Svojevremeno je neko upotrebio moju biblioteku ULT (http://ult.datavoyage.com), kojujeugradio u WordPress i tako dobio automatsko preslovljavanje iz cirilice u latinicu.

То је Золтан Чала урадио, али његов блог више не постоји. 

ф
Сачувана
Avram
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
Webinsane d.o.o.
Име и презиме:
Nemanja Avramović
Поруке: 48




WWW
« Одговор #22 у: 00.07 ч. 17.04.2008. »

Ja bih ostao pri odvojenoj latiničnoj verziji, a naravno, može i tako nešto da se uradi kao što Peđa reče, uz PHP-ove ob_ funkcije to nije teško uraditi.  Poigraću se malo s tim ovih dana.
Сачувана
Милан Динић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 74


« Одговор #23 у: 01.20 ч. 18.04.2008. »

Чекао сам да видим шта ће о овоме да кажу ови из Вордпреса, па се не јавих раније.


Дискусија на дописном друштву тече овако (мало упрошћено): ја напишем о проблему, наведем нека од могућих решења и питам како би то са њихове стране могло да се изведе; први се јавља лик који одржава фински превод и каже да је направио додатак (plugin) на основу неког његовог ранијег додатка, који би радио пресловљавање „у лету“ — значи не мора да се пресловљава ПО датотека па на основу ње да се прави МО датотека, него ради са постојећим ћириличним преводом и само пресловљава слова на излазу; беше нека грешка ту око UTF-8 и малих и великих слова и ја то јавим; јавља се и човек који је задужен за интернационализацију у Вордпресу који ме пита „да ли ми је баш потребна нова локализација, да ли би одговарало да овај додатак буде укључен у локализовано издање или да ја упућујем људе на њега“; ја кажем да би могли да то размотримо ако се додатак поправи и коректно ради и ако он да дозволу да то буде укључено у званично издање (пошто у званична издања не улазе неке спољашњи пројекти (чак ни сви унутрашњи), само она два додатка и две теме); каже он да може и да онда хоће и он да помогне око побољшавања додатка; Финац исправља грешке и качи измењен додатак.

Овај нови додатак сам испробао на пробној инсталацији и добро ради. Све поруке из превода се пресловљавају, укључујући и поруке од теме коју сам ја накнадно преводио (значи не једна од оне две основне). Претпостављам да би се пресловљавале и поруке из превода неког додатка али немам такво нешто код себе. Оно што остаје непресловљено су неке почетне вредноси из инсталације: називи почетних категорија, први чланак, коментар, страна. Ово би можда могло да се допуни накнадним изменама додатка.
(једна напомена: да не дође до забуне, не пресловљавају се текстови који су унети (чланци, коментари, стране), барем није тако код мене)

Е сад, ако би прихватили предлог, то би радило овако: са званичне странице се преузима готова локализована инсталација, на ћирилици (као што сада ради), и у њој се налази и додатак који ради пресловљавање превода на латиницу; подразумевано писмо је ћирилица; ако неко жели да користи латинични превод, укључује овај додатак (ја пре тога ставим објашњење у упутствима и сличним текстовима да ко хоће латиницу уради то и то); нема дуплираних превода — предност код рецимо превођење других тема и додатака што се ради само једно издање превода (на ћирилици), а одмах је доступно на оба писма.

Да ли би ово било прихватљиво решење или не? (горњу дискусију сам навео да би се стекао увид у стање са Вордпресовцима; као што раније рекох, није само моја кривица што и сада нема и латиничног издања) Ако да, да се онда пријављују проблеми и грешке са овим додатком да би се он унапредио и добро вршио улогу. (додатак се може скинути одавде, а ако аутор није у међувремену допунио списак са малим словима, скините ову зип архиву коју сам окачио)


(Ван теме: нисам користио ове латиничне преводе у Вордпресу, тако да сам тек сада видео како изгледа ново издање на латиници, и није ми јасно како неко може да користи ово ружније и нечитко писмо, поред лепшег и читког писма.)
Сачувана
Милан Динић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 74


« Одговор #24 у: 13.25 ч. 19.04.2008. »

Овај додатак је сада допуњен и сада пресловљава и поруке које су облици множине. Не знам сад где да питам домаће кориснике да ли би ово било прихватљиво решење...

У међувремену, написао сам неко упутство како пронаћи и преводити теме за Вордпрес које користе геттекст, можда није баш добро, ал’ се надам да ће бар неко да га разуме и да ће му користити.
Сачувана
Avram
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
Webinsane d.o.o.
Име и презиме:
Nemanja Avramović
Поруке: 48




WWW
« Одговор #25 у: 19.21 ч. 28.04.2008. »

Evo da se javim i ja, pošto me je Milan malo podsetio na mom blogu da me nema. . . 

Ovo je odlično.  U početku sam bio malo skeptičan, ne znam ni sam zašto, ali sada vidim da uopšte nema razloga da se ažuriraju lokalizacije na oba pisma kad ovaj plugin u letu preslovljava sve stringove koji se nalaze u gettext datotekama.  To znači da ne preslovljava same unose na blogu, ali dobro, to se i ne očekuje od same lokalizacije, i to bi moglo da se realizuje kroz neki drugi projekat (videću sa Urketom da otvori kod onog njegovog "preslovljavača").  Sve u svemu: veoma mi se sviđa kako radi ovaj dodatak.
Сачувана
Милан Динић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 74


« Одговор #26 у: 15.40 ч. 01.05.2008. »

(нешто ово e-mail обавештавање не ради како треба, не стижу ми поруке, па не видим на време)

Од сада се уз свако ново издање испоручује и овај додатак.

Него нешто сам сада приметио: за ове административне странице и подразумеване теме, у заглављу се шаље и језик странице па тамо стоји lang="sr-RS". Да ли је битно да се за латиничне странице појављује sr-RS@latn (беше овако иде овде, без i ?), да питам да ли би могло да се то одради?

Још нешто: постоји могућност да се направи српски огранак званичног Вордпресовог форума, који би био на адреси sr.forums.wordpress.org, тамо се иначе користи исто корисничко као и на оригиналном форуму и служио би за све теме везане за Вордпрес, не само за превод. (већ постоје неки локални форуми, нпр. немачки, бугарски, холандски итд) Да ли да правим ово, не знам да ли би било заинтересованих?

Цитат
To znači da ne preslovljava same unose na blogu, ali dobro, to se i ne očekuje od same lokalizacije, i to bi moglo da se realizuje kroz neki drugi projekat

Па да, не би ни требало да пресловљава уносе, ово је само за превод, а и боље је да постоји одвојен алат за пресловљавање текстова (баш је предност Вордпреса што може лако да се унапређује и прилагођава са додацима).
Сачувана
Avram
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
Webinsane d.o.o.
Име и презиме:
Nemanja Avramović
Поруке: 48




WWW
« Одговор #27 у: 23.57 ч. 01.05.2008. »

Iskreno, ne znam.  Moguće je da to nešto znači za pretraživače ali i ne mora da znači. . .  ja to ne stavljam u svoje stranice i radi sve bez problema :)
Što se foruma tiče, ne znam tačno koliko bi bilo zainteresovanih ljudi na njemu, ali je u svakom slučaju bolje da se centralizuje podrška za "naš" Wodrpress nego da se jurimo po blogovima/forumima/. . .  u svakom slučaju neće da se baci :)
Сачувана
Милан Динић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 74


« Одговор #28 у: 00.05 ч. 03.05.2008. »

За ово прво видећу са Вордпресовцима. А за форум морам прво да одрадим локализацију, па онда да се отвори и тада јављам. Ако се пусти на ове домаће блог агрегаторе видеће заинтересовани људи да и тај форум постоји, па можда и сврате; само да има неко ко ће и да одговара после на питања Smiley
Сачувана
Avram
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
Webinsane d.o.o.
Име и презиме:
Nemanja Avramović
Поруке: 48




WWW
« Одговор #29 у: 09.46 ч. 03.05.2008. »

Ja ću svakako zablogovati nešto o tome kad/ako se to pojavi, a rado bih ponekad (u zavisnosti koliko vremena (a i znanja) budem imao) odgovarao na teme u tom forumu.
Сачувана
leonl
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1


« Одговор #30 у: 20.48 ч. 05.06.2008. »

То је одлична идеја за српски форум на вп и наравно да сам заинтересован за то.  Мислим и да ће бити људи који ће да одговарају на питања јер како ја видим на многим форумима се дискутује о вордпрес.
Сачувана
Александар Урошевић
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
OpenMind design
Име и презиме:
Александар Урошевић
Поруке: 15


« Одговор #31 у: 13.53 ч. 16.06.2008. »

Обавештавам све кориснике Вордпреса да сам пре пар тренутака објавио проширење WP Translit које омогућава брзо пресловљавање чланака и страна у WordPress блоговима из ћириличног у латинично писмо (са или без квачица).

WP Translit сам објавио под GNU GPLv3.

Молим све који примете неке недостатке или имају савете за унапређење да исте проследе на страницу проширења http://blog.urosevic.net/wp-translit/ одакле се исто може и преузети, као и прочитати начин инсталације и употребе.

Додатак: WP Translit у WP регистру проширења - http://wordpress.org/extend/plugins/wp-translit/

Поздрав,
« Задњи пут промењено: 08.00 ч. 17.06.2008. од Александар Урошевић » Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.959



WWW
« Одговор #32 у: 23.03 ч. 14.09.2008. »

Evo jos jednog resenja koje omogucava da se na Wordpress-u korsite oba pisma. Posto sam poceo da korsitim Wordpress za svoj sajt, bilo mi je neophodno da imam podrsku za oba pisma ali postojeca resenja su to radila delimicno, pa sam malo zasukao rukave i napravio nesto sto mislim da u velikoj meri zadovoljava sve potrebe.

http://pedja.supurovic.net/srbtranslatin

Dodatak je još uvek u beta verziji ali je poptuno funkcionalan. Beta je jer ću verovatno da ubacim još neke opcije.
Ako koristite Wordpress isprobajte dodatak, pa mi javite ako imate kakvih primedbi ili ideja.

——-

SrbTransLatin je zaokružen dodatak za Vordpres koji obezbeđuje, čini mi se, potpunu podršku za ravnopravno korišćenje latinice i ćirilice. To znači da možete pisati svoj blog i prikazati ga posetiocima potpuno istovetnog sa mogućnošću da oni biraju da li žele da čitaju ćirilicu ili latinicu.

Naravno, preduslov da bi sve funkcionisalo je da imate instaliran Vordpres preveden na srpski (ćiriličnu verziju) i da unosite sadržaj ćirilicom. Posetilac jednim klikom može da pređe na pregled potpune latinične verzije takvog bloga.

Preslovljavanje se vrši uvek sa ćiriličnog na latinično pismo, ne i obratno. Ako na blog unesete nešto latinicom, to će ostati napisano latinicom i u ćiriličnoj verziji.

Evo ukratko funkcionalnosti SrbTransLatin dodatka za Vordpres:

- po izboru posetioca (priloženim vidžetima) vrši preslovljavanje ćiriličnog sadržaja na latinicu;
preslovljavanje se odnosi i na pregled članaka preko RSS i drugih fidova;

- podatak o izabranom pismu za prikaz se prenosi između internih strana na blogu preko samih linkova do tih strana, tako da korisnik dolaskom na blog izabere pismo i nadalje ceo sajt pregleda u tom pismu;

- ako iskopirate link određenog dokumenta sa bloga i stavite ga negde drugde, taj link će sadržavati i informaciju o pismu kojim treba prikazati sadržaj, tako da, ako želite da linkuejte verziju u određenom pismo, to vam je omogućeno. Ovo takođe i značajno pospešuje optimizaciju za internet pretraživače, jer omogućava indeksiranje članka u oba pisma;

- administrator bloga može da podesi da li želi da podrazumevano pismo bude ćirilica ili latinica (početno podešavanje je da latinica bude podrazumevana);

- prilikom unosa članka, možete da deo dokumenta označite tako da ostane ćiriličan čak i ako posetilac izabere prikaz sajta latinicom, tako da ako je u vačem članku važno da deo teksta bude ćiriličan, on će ostati ćiriličan u svakom slučaju;
linkovi (permalink) članaka na blogu se automatski preslovljavaju u latinicu, tako da su čitljiviji i lakši za upotrebu, ali ako to ne želite, ovu opciju možete isključiti;

- izbor pisma se prikazuje umetanjem vidžeta u prikaz strane. Može se podesiti da li vidžet prikazuje izbor kao linkove ili kao padajući meni. Podrazumevano, izbor se prikazuje u obliku linkova. Pored toga, može se podesiti da li se prikazuje naslov vidžeta ili ne Podrazumevano, ne prikazuje se naslov vidžeta, ali ako to želite, možete uključiti tu opciju. Takođe možete promeniti naslov vidžeta.
Сачувана

charmed94
Гост
« Одговор #33 у: 16.10 ч. 06.06.2010. »

Да ли ико има идеју за превод bookmarklet-а?
Можда маркерчићи?
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 2 3 [Све]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!