Овде ћу навести изразе за које би требало да се стандардизује превод [...]
Стандардизација у преводу напросто не бива, ни у свету, а посебно не код нас. Највиши ниво организације је друштванце које дуже заједно ради на преводима, па је већ усвојило неке изразе између себе.
Уместо тога, сведе се на то, посебно ко ради мање-више сам, да сам размисли, размотри туђа мишљења која се по правилу не поклапају, и онда лично преломи (или се ужасне метежа, па одустане од посла :)
Можеш увек и да бациш поглед на речник „Миркокњиге“ (
http://www.mk.co.yu/pub/rmk/) и кооперативни „Речник рачунарских израза“ (
http://recnik.prevod.org/).
trackback, pingback, permalink
permalink — трајна веза
За те појмове на
-back или
back-, свиђа ми се префикс контра-. Обично се и употребљава за ствари које долазе са „погрешне“ стране у односу на ону очекивану: контранапад, контрабавештајац, контрапредлог, итд. Примењено овде, рекао бих:
trackback — контравеза
pingback — контрапинг
За
trackback Википедија вели да се најчешће неформално користи наместо
linkback, које обухвата више сличних појмова, међу којима и
trackback. Зато „контравеза“, а за уско значење, ако је потребно, употребио бих „контратраг“.
tag – када се употребљава за кôд, а друго важније је употреба која почиње од следећег издања Вордпреса као кључне речи [...]
За кôд, користи се претежно „ознака“. Као кључна реч, ако је „ознака“ превише обично, могло би „етикета“, под условом да се негде у близини не мува
label које и означава нешто друго. У ствари, најбоље би било ако се
tag и
label употребљавају наизменично за исте ствари (не разумем се много у блоговску технологију), што би потпуно одрешило руке за „етикету“.
taxonomy – исто везано за следеће издање и тагове
Лично нисам гадљив на кованице античког порекла, па ми не би сметало „таксономија“. Мада, како ми се чини, „разврставање“ би такође сасвим легло.
sidebar
Овде се користе разне ствари, највише волим „бочна трака“.
widget [...] поља која се додају као на пример последњи уноси, последњи коментари, неки РСС извор итд.
Ово је исто као и за графичка сучеља, шклопоција која додаје неку функционалност. Виђао сам или „контрола“, што ми се више допада, али налази се и само пресловљено, „виџет“.
Excerpt
„Извод“? Или је нешто посебно овде, чему не приличи ово уобичајено значење?
custom field
За
custom има милион решења и полурешења :) Лично волим „посебно“ — „посебно поље“.
Slug – то је име чланка које ће се појављивати у УРЛу [...]
Ово је енглеска реч која ми непрекидно уноси забуну — није ми јасно како исту ствар могу користити за пужа, тане (метак), или јединицу масе нешто мању од 15kg? :) И ко зна шта још.
Тако да овде, одустајем од поштовања првенства (обично најрадије гледам да у преводу успоставим аналогију какву је на енглеском наумио проналазач), већ идем гордо на „Да сам ја то измислио, како бих га назвао?“ Рецимо... „подлошка“? Оно што уметне испод правог наслова, да подржи додатну функцију повезивања.
Author mapping
Овде је
mapping у класичном значењу „пресликавања“: имена аутора сликају се у корисничка имена с разних страна (или обрнуто, нисам баш разумео :) Мада, шта сад, што да не и „мапирање“. Значи „пресликавање аутора“ или „мапирање аутора“.
Permalink structure – исто везано за структуру УРЛа, само се овде бира како ће она изгледати [...]
„Састав трајних веза“?
Bookmarklet – мислим да већина зна шта је ово
Незгодно. Нисам чуо раније, али по Википедији, по функцији комбинација
bookmark и
applet. Зависи и од тога како је преведено
bookmark; можда би могло уз атрибут „живи“, нпр. „живи маркер“ или „живи обележивач“. Као „живи песак“ према оном баштенском, питомом.
Timestamp
Виђам „временска ознака“ или „ознака времена“, али ми је то некако неупечатљиво, па радије користим „временски печат“.
Thumbnail – ово се појављује и на другим местима: да ли треба преводити као сличица или како?
Да, „сличица“ је уобичајено. Мада се чула и могућност „палчица“, али се некако мало коме примила (ја обично волим ређе коришћене речи, али се ни мени из неког разлога не допаде...)
Post – чланак
Стандарно загуљено. Кад не видим баш „пост“, најчешће видим „порука“, што је већ натегнуто за форуме, а баш не иде за блог. Слично томе, „чланак“ је обично нешто са извесном структуром, главом, разрадом и репом, док
post може бити и једна реченица, једна реч уз везу ка нечему, или тако нешто збрзано :)
Какво год да је решење, свакако би требало да се природно може употребити као објекат за „написати“, попут „...написао сам један
<бућ> о томе, погледај на мом блогу.“ (нпр. и порука и чланак задовољавају овај критеријум, мислим да су се зато и примили понегде).
Page – страна [...]
Ма да, шта се има ту размишљати, страна је страна, једнако и на енглеском.
Draft – нацрт [...] Template – шаблон [...] Theme – тема
Све уобичајено.
Option – коришћено опција, можда треба „могућност“?
Ја више волим да ми је „могућност“
feature. „Опција“ је исто уобичајена овде.
Такође, неке скраћенице су транскрибоване на ћирилицу, да ли их треба тако оставити или их писати у оригиналу или за њих постоји превод?
Опет проблематично :) Лично волим да их пребацујем у ћирилицу, да би се избегле недоумице („временска зона CET важи у...“ — СЕТ или ЦЕТ? :), а примећујем и да они који писано комуницирају ћирилицом, једнако најчешће склизну на ћириличне варијанте (кад погледаш, и ти си тако учинио горе :)
Чини ми се да ово решење и не би било толико спорно, док се не дође до скраћеница које садрже X, Y, W, Q :) Ја волим доследност, па тако нпр.
XML пишем као ИксМЛ, или
BMW као БМВ, али се људи често накостреше. У принципу, водим се за строго-латиничним језицима, где се баш тако и чини; нпр.
КГБ је био
KGB,
ЦАГИ је
TsAGI, итд.
Што се превођења скраћеница тиче, обично се преводе само оне од дуготрајног и врло широког значаја, нпр. ОЕБС уместо
OSCE, што бих ја за мало коју устврдио у рачунарском свету. Редак изузетак би ми био, рецимо, ОЈЛ (Општа јавна лиценца) према
GPL, јер гура већ две деценије и све више постаје окосница политичких размирица у информатичкој сфери.
На крају, како писати имена других блог платформи: у оригиналу или транскрибовано?
Правопис је ту јасан, осим ако није у питању опскурно властито име, којем се не може тачно утврдити значај, онда мора бити пресловљено када се пише ћирилицом. То никако не може важити за блог-платформе, где је вероватно чак обичај да се на лицу места повежу са домаћом страном дотичног програма.
У пракси, наравно, ово се правило често изврдава. Вероватно стога и што Правопис дозвољава писање у оригиналу када се пише латиницом. Тако да ако оставиш у оригиналу, строго речено није у реду, али се тако ради, те се ради :) Лично бих ипак транскрибовао, тим пре што корисник увек може да кликне и обавести се ако га интересује.
