5) Dalje, tu su uvek i kvazipleonazmi. Zasto baba ne moze da bude stara?! Postoje i mlade babe (samo nemojte reci da je to inkompatibilnost!). To je jednostavno gradacija, stepenovanje... I zasto ne moze da se sedne dole?
Dovoljno je reći
sedi, normalno je da će taj kome se obraćaš sesti nadole a ne na plafon. Međutim, ako se rečima želi dodati neko "pojačanje",
sedi dole svakako zvuči "snažnije" i strože nego
sedi. Dakle, u biti to jeste pleonazam, ali pleonazam koji možda ne treba proganjati u prilikama u kojima taj pleonazam
ima svrhu.
Pre nekog vremena raspravljao sam sa Nenadom Veličkovićem, književnikom, o njegovoj pokudi pesme "Otadžbina" Đure Jakšića zbog pleonazama koji se u njoj nalaze. Tu je, između ostalih, bio stih "obrijane glave teme ćelavo". "Može li obrijane glave teme biti kosmato", pita Veličković, ali ja mislim da se pesnik ovde okoristio tautologijom, naočigled pleonazmima, kojima je želeo da poda jači utisak svojim stihovima. Teme neprijatelja koji udara na Jakšićevu otadžbinu ne samo da je obrijano, nego je i ćelavo, znači ružnije i strašnije od ružnog i strašnog... Tako i u narodnoj pesmi: "zato plačem i suze prolevam". (Ne nego plačeš bez suza, je li... Doduše, i to se može!
)
Pleonazmi, dakle, ponekad mogu imati svrhu u govoru i književnom delu, najčešće radi pojačavanja utiska koji reči treba da ostave. Da li su u drugim nekim prilikama pogodni ili ne, to je već stvar stila, koji ne mora uvek biti isti i tačno određen ("bez pleonazama po svaku cenu"). Negde pleonazmi mogu i da zasmetaju isto kao što negde drugde koriste.
