Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
21.25 ч. 18.04.2024. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1] 2  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Предавати српски језик у школи  (Прочитано 13897 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Дејан 25
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1


« у: 10.23 ч. 12.08.2007. »

Има ли вас који радите у школи као професори српског? Каква су ваша искуства? Шта мислите о уџбеницима? О семинарима? О програмима? О намерама оних који програме порописују?
Ваљало би нешто мењати!
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #1 у: 15.11 ч. 17.08.2007. »

Хехе, изгледа да нема, јер досад нико не одговори. Cheesy

Неки језичари се жале да у средњој школи нема довољно часова језика. Требало би или повећати фонд часова или раздвојити наставу српског од наставе књижевности, веле они. Заиста је градиво у средњој школи пренатрпано књижевношћу а мало има часова језичке културе...
Сачувана
Крстан
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Крстан Ђ. Ковјенић
Поруке: 6


« Одговор #2 у: 12.21 ч. 18.08.2007. »

Помаже Бог !

Молим добронамерног постављача ове теме да коригује сам наслов теме.

Разлог - у српском књижевном језику се напросто избегава инфинитив као некакво ненаписано правило. Овакав какав је сада (Предавати српски језик у школи) сам наслов готово иритира свакога онога ко бар понешно зна о свом матерњем језику

Предлажем, добронамерно апелујем и молим, да постављач теме сам наслов теме промени у нпр: Да ли сте професор српског језика ?, Да ли предајете (и где) српски језик ?, или Како се предаје српски језик у српским школама гледано кроз Ваше просветитељско  искуство (на чему се посебно акцентује и сл.) !?

С` поштовањем !

——————————
Крстан Ђ. Ковјенић

<мод: уклоњен неприхватљив садржај поруке и непотребно бојење текста>
« Задњи пут промењено: 09.15 ч. 20.08.2007. од pedja » Сачувана
kontra
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка: građevinarstvo
Поруке: 521



« Одговор #3 у: 13.57 ч. 18.08.2007. »

Infinitiv nije zabranjen u srpskom jeziku i svaka rasprava o tome i preporuke drugima da menjaju zbog infinitiva svoje pisanje je izlišna.

A nije zgoreg znati ni da se iza s ne stavlja apostrof, kad smo već kod predloga i ispravljanja!
Сачувана
Lolita
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 500


« Одговор #4 у: 14.53 ч. 18.08.2007. »

Krstane, a kako vam se sviđa naslov „Nastava srpskog jezika u školama“? Smiley
Сачувана
Дејан 25
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1


« Одговор #5 у: 11.50 ч. 19.08.2007. »

Бог помогао свима који носе тешки КРСТ чувара Српства!

Тражим, ето, на интернету да ли постоји нека страница од које би имали користи они који се баве српским језиком или они који га у школама предају. Нађем неколико, па не будем баш задовољан. Приметим и Вокабулар. Помислих (после летимичног прегледања) да бих могао НАЋИ нешто што би било у вези са поменутим темама. Без нарочитог искуства са форумима, а очекујући да овде има мојих колега професора, поставио сам питање-тему "Предавати српски језик у школи". Мислим да је значајна. Између осталог, и због националне културе.

Изненађује ме што одговора нема више. Изненадило ме и надахнуће овог једног одговора.
Ваљда први утисци не показују право стање ствари, али ако показују, онда "залуд је орање, залуд је летина" (речи једног Јеврејина који је написао најлепшу песму о Србији).

А кад смо већ код орања, земље и КОРЕЊА, некако ме РАДИКАЛНО много, брате, иритира. Више волим КОРЕНИТО! И знање и промене!
С поштовањем

Умало да заборавим.
Стоји, наравно, све што рече "Контра". Још нешто: размак се никада не ставља између речи и знака интерпункције (зареза, упитника, узвичника, тачке). Само после њих!
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364



« Одговор #6 у: 14.03 ч. 19.08.2007. »

Цитат
Још нешто: размак се никада не ставља између речи и знака интерпункције (зареза, упитника, узвичника, тачке). Само после њих!

А зашто још увек зарез, а не запета?
« Задњи пут промењено: 14.05 ч. 19.08.2007. од Зоран Ђорђевић » Сачувана
Крстан
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Крстан Ђ. Ковјенић
Поруке: 6


« Одговор #7 у: 16.13 ч. 19.08.2007. »

Krstane, a kako vam se sviđa naslov „Nastava srpskog jezika u školama“? Smiley
Одлично ! Поздрав !
Сачувана
Крстан
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Крстан Ђ. Ковјенић
Поруке: 6


« Одговор #8 у: 16.17 ч. 19.08.2007. »

Infinitiv nije zabranjen u srpskom jeziku i svaka rasprava o tome i preporuke drugima da menjaju zbog infinitiva svoje pisanje je izlišna.

A nije zgoreg znati ni da se iza s ne stavlja apostrof, kad smo već kod predloga i ispravljanja!

Да ли сте икада чули бар за појам ПРИДИХ - у конкретном случају аспер ленис ?

НИЈЕ ЗНАЊЕ ЗНАЊЕ ЗНАТИ, ВЕЋ ЈЕ ЗНАЊЕ ЗНАЊЕ ДРУГОМ ДАТИ !

——————————
Крстан Ђ. Ковјенић


<мод: уклоњен неприхватљив садржај поруке и непотребно бојење текста>
« Задњи пут промењено: 09.16 ч. 20.08.2007. од pedja » Сачувана
Крстан
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Крстан Ђ. Ковјенић
Поруке: 6


« Одговор #9 у: 16.26 ч. 19.08.2007. »

А зашто још увек зарез, а не запета?

Вероватно зато што они који су у Кумровецу "учили школе" више воле да зарежу, него да им је неко за петама !

Поздрав !

——————————
Крстан Ђ. Ковјенић

<мод: уклоњен неприхватљив садржај поруке и непотребно бојење текста>
« Задњи пут промењено: 09.16 ч. 20.08.2007. од pedja » Сачувана
Дејан 25
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1


« Одговор #10 у: 16.30 ч. 19.08.2007. »

О, људи добри, зар се овде само хватају "грешке"? Је ли једини допринос нашем језику да српски филолози снимају тзв. кроатизме? Па нећемо онда баш далеко!

Зарез - из истог разлога што и "ПРЕДАВАТИ српски језик";
зарез - зато што тако стоји у Правопису (уз запету, наравно);
зарез - јер је из нашег језика, а запета из руског (Ваљда ћемо пре користити нешто наше, зар не? Или оно чиме говоре мрски Латини није наш језик);
зарез - јер је привлачан за ловце!

ДА БУДЕМ ИЛ` ДА НЕ БУДЕМ - питање је сад!

Живи били!
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364



« Одговор #11 у: 19.14 ч. 19.08.2007. »

Преносим, од речи до речи, чланак из данашње ''Политике''. Мени се допао, вероватно ће и вама.

Цитат
Деца и млади говоре „по Вуку” – управо онако како чују и читају. Тешко да више постоји сленг, било каква разлика између свакодневног говора и онога што се у временима када је култура била „ин” разликовало од тзв. високог стила. Арго припада ризници прошлости. Данашње опште стандарде одређују „Хари Потер”, филмови мас-продукције, као и преводи нових остварења који су често криминалнији од садржаја. Основне карактеристике говора младих, рекла бих, јесу: да се све мање говори, фонд речи се своди на оне најнужније како се не би споразумевали рукама (песницама), а стрмоглави пад речника логично прати и „дијета знања” – деца су све више лишена појмова, појава, општег увида и свега онога за шта им је сугерисано да је „вишак”.

Није реч о енглеском, нити о било ком признатом језику. У питању је, жаргонски речено, банту варијанта најједноставнијег америчког говора, а у гастајбајтерском преводу. Често чујемо да „идемо на дринк” или „да искулирамо”. Ако неко некога „има у фајлу”, реч је о необичној блискости двају компјутерских корисника. Оне са којима нису тако интимни клинци „држе на стенд бају”.

Само „опуштено” – нека врста мантре урбане омладине – јесте превод „на прву лопту” узречице таке ит еасy. Нико више не каже „То!” или, што би био још већи блам, „Јупиии!”. Кад се одушевите треба да викнете Yес!

Пошто су међу ионако све непопуларнијим књигама речници убедљиво најомраженија литература у свету младога света, пре сваког часа енглеског језика (који још подразумева и српски, мада има наговештаја да неће још дуго) издвојим непознате речи, одштампам их како би, „сервиране на готово”, имале некакву шансу да буду и упамћене. Па се тако догодило да се међу новим речима нашла и идленесс, односно доколица. „Шта то значи?”, пита ме дете на српском, искрено зблануто први пут чувши реч. Покушам да објасним, али видим да ученик не препознаје појам. На крају, млади мозак ипак укапира, пита ме: „А, је л’ то оно кад кулираш, блејиш, је.. ти се за све, док су ови око тебе у фрци због неке ситуације?” (На описаном енглеском „имати ситуацију” значи „имати проблем”.)

Девојчице можда никада неће сазнати шта значи реч конкубина, али се зато од обданишта „чашћавају” називом спонзоруша. Дечаци спорије одрастају и дуго понављају „брате, брате”, перпетуирају псовке и у узрасту када још нису обавештени о конкретној физичкој радњи обухваћеној глаголом. Само су нека „чудна” деца, од још чуднијих родитеља, посвећена у тајну порекла речи „бре”. Ко су, бре, ти ликови, сефарди или тако нешто, који су нам увалили реч хомбре, што ће рећи човек?! И шта ће нам то кад Амери лепо кажу ман и ти скапираш да је то „човече”?

Ипак, упркос злодусима времена, млади су паметни, духовити, проваљују они суштину и нађу „српску варијанту” од које се ми, хронично намрштени, тресемо од смеха. Само намћори неће да признају да се моментално „конектују” кад им деца реферишу како су у кафићу налетели на „неке ролингстонсе” (неотесане дођоше, оне који су однекуд „сишли” тако што су се скотрљали попут камења, па се сходно томе понашају), како им тако и треба кад иду у „силиконску долину” (Улица Страхињића Бана чувена по кафићима у којима ноћу преовлађују помињане спонзоруше).

Када се недавно у заиста мукотрпној емисији типа ријалити-шоу певач који се ћирилицом потписује као Пеђа Д’Бој у неком нападу очаја обнажио, тачније скинуо гаће пред камерама (нама), деца су га колико сутрадан прекрстила (по мени заувек) у Пеђа Д’Мој. Оно што старије „смара” млађе засмејава зато што се „не примају”. И то је сјајно.

„Ћаос!”, јавља ми се око подне ученица која треба да дође на час у пет. „Значи, нема шансе да се данас видимо! Немој да се љутиш, плиз. Нема шта ми се није догодило, знаш оно кад те опколе са свих страна. Нећу да те смарам причом, али, чуј само брифинг: кеву каширали с посла, још пре два дана, него нисам хтела да ти причам. Пије оне кокице за смирење, само кунта и како отвори очи, тако их брише – плаче. Таман ја то ставим „на игнор”, кад ћале пук’о, комир’о се са неким пајтосима на сплаву, довела га мурија јутрос рано. Пре тога упада сестра, сва зарољана, шутн’о је дечко због неке рибе која има ону исељеничку визу за Канаду. Пази ту љигу! Значи, не да нисам у возном стању, него морам да се ресетујем! Идем да се онесвестим, па ти се јављам.”

Марија Кнежевић
[објављено: 19.08.2007.]

Шта професори могу да ураде?

<mod: sredjen tekst radi bolje citkosti>
« Задњи пут промењено: 09.18 ч. 20.08.2007. од pedja » Сачувана
Tamara Letić
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:
-
Име и презиме:

Поруке: 76



« Одговор #12 у: 21.29 ч. 19.08.2007. »

Članak je odličan.

Što se pitanja tiče, ono je složeno i sami profesori ne mogu mnogo toga da urade ukoliko nemaju podršku roditelja.
Profesorski deo posla:
Na profesorima je da korektno i dostojanstveno odrade svoj deo posla:
-Da ne zabušavaju jer su „male plate” (ja sam se toga naslušala kroz školovanje),
-da ne otaljavaju Plan i program nastave srpskog jezika (i za druge predmete to isto važi), pa posle da đake prebace svojoj koleginici/kolegi na privatne časove.
-Da deci daju negativnu ocenu na polugodištu, (da dete malko uhvati prpa da li će položiti ili ne, pa da shvati važnost i tog predmeta),a ne da dobiju poklonjene dvojke jer nastavnika/profesora MRZI da dolazi na popravni ispit zbog JEDNOG učenika koji mu kvari pun godišni odmor.
-Da se profesori edukuju redovno i da donose dodatno štivo koje će biti zanimljivo za učenike, a ne samo suvoparno bubanje i deklamovanje napamet naučenih rečenica bez razumevanja.
-Da profesori na svakom času traže za pojedine reči njihove sinonime - da razvijaju jezik i fond reči kod đaka.
-Da traže od đaka da umesto anglosrpskih reči upotrebljavaju domaće reči. Mislim da se za većinu anglicizama može naći adekvatna reč, a ako ne, neka uposle profesori mlade mozgove da naprave reč. Ta reč neće biti pravopisna norma, ali će naterati đake da ramišljaju. Naravno, ove stvari treba nagrađivati.

Ima tu još štošta da se doda. Ovo je ispisano na „prvu loptu”.

Uloga roditelja:
Naravno, u obrazovanje dece treba da budu uključeni i roditelji i to aktivno. Pri tom mislim da roditelji treba, PRE SVEGA, da poštuju i podržavaju AUTORITET nastavnika/profesora. Stara je izreka „roditelj vaspitava kod kuće, a nastavnik u školi”. Znači, ne bi smelo da se desi da roditelji (posebno ne pred decom) osporavaju i nipodaštavaju profesora ni kao ličnost, ni kao stručnjaka, ni kao pedagoga (a o patološkim slučajevima profesora o kojima možemo da čitamo po novinama nećemo sada).
Potom, trebalo bi da se aktivno nagažuju oko toga šta im deca uče u školama. Da pregledaju udžbenike, da izaberu i pročitaju poneku celinu iz udžbenika, pa ako su nezadovoljni temom i sadržajem, zna se gde (i kome) treba da pišu žalbe i predloge. A ako ne znaju - neka se raspitaju.  Wink


Deca:
Mislim da su deca prezaštićena i razmažena. Svako dete zna svoja prava (svaka čast, konačno i kod nas pomak po tom pitanju), ali nijedno ne zna svoje obaveze! Ako nastavnik/profesor želi da da kontrolni (koji se pre davao „na blic” dva puta u toku polugodišta da bi nastavnik imao uvid u znanje i stvarno stanje stvari), on je sada onemogućen jer svaki kontrolni, test i pismeni/pisani zadatak mora da se najavi. Kao da ne stresiramo decu, šta li?!
Deca su nevaspitana - što se odražava na ponašanje na času (o ulici da ne pričam), atmosferu na času, koncentraciju, izbor leksema ... Sve se iz kuće donosi na čas.


Elem, znam da je tema samo aktivna uloga profesora u nastavi, ali oni nisu usamljeni, tj. jedini činilac problema.
Da ne pricam o društvu, pa da širim krug sve do države.  Shocked

Ja baš nešto i nemam iskustva u nastavi, radila sam na određeno oko 6 meseci u o.š. i pošto sam bila zamena, nisam mogla mnogo da uradim u odeljenjima, jer su grupe već bile formirane, a ja sam upadala pri kraju godine. Uvek je bilo fine i pametne dece i bezobrazne i lenje, pa sam morala da vagam. Naravno, dobijala sam instrukcije, pardon, naredbe od stalnozaposlene koje ocene kome da delim (verovali ili ne) i da ne sme biti kečeva na kraju. Tako da su meni odmah bila skresana krila. Ali, uvek sam se dobro i temeljno spremala za časove, pa sam imala dobar odnos s decom i videla sam napredak. Najviše me je radovalo kad mi deca na nekom tekstu primene ono što su naučila, npr. da mi na nekom književnom tekstu pronađu u rečenici glagol, subjekat, ... Najviše su ih mučile priloške odredbe Smiley
Imam i sestru 14g. stariju od mene koja je takođe prof. srp. j. i, naravno, pratim šta ona radi i s kakvim se problemima susreće. Sve mi se čini da je to jedno „vrzino kolo”.

Ah, da! Zaboravila sam da pomenem i naše cenjene naučnike koji se bave planiranjem jezika. Mislim da kaskaju za razvojem jezika, te da treba da budu brži i veštiji. 

Ima o ovome šta da se priča.

Pozdrav,
T
« Задњи пут промењено: 21.32 ч. 19.08.2007. од Tamara Letić » Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #13 у: 15.26 ч. 20.08.2007. »

Разлог - у српском књижевном језику се напросто избегава инфинитив као некакво ненаписано правило. Овакав какав је сада (Предавати српски језик у школи) сам наслов готово иритира свакога онога ко бар понешно зна о свом матерњем језику
Не могу да верујем. Ти си, човече, <cenzurisano>, а ви сте, Лолита, још <cenzurisano> што му повлађујете. Wink Немам речи за то колико Крстан ништа не зна о свом матерњем језику кад овако говори...

Претпостављам да би једном "великоисточносрбијанском" осећају за језик (без увреде онима који су заиста оданде, ја указујем само на оне који су толико ограничени) погоднији наслов био: "Да се предаје српски у школе"...

<mod: uklonjen neprihvatljiv sadrzaj>
« Задњи пут промењено: 15.30 ч. 20.08.2007. од pedja » Сачувана
Lolita
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 500


« Одговор #14 у: 16.01 ч. 20.08.2007. »

Šta sam ja to, Đorđe? Nešto lepo, nadam se? Wink

Ne znam kako to do sada niste primetili, dragi Đorđe, ali ja nikada nikome ne povlađujem. Samo sam pokušala da pomognem čoveku da se seti boljeg rešenja od onih koje je predlagao Wink Je li to zabranjeno? Grešno? Bogohulno?
Inače da znate, meni se ovaj moj predlog više sviđa od svih navedenih, pa i od samog naslova - ako već hoćete da znate. Ne zato što je infinitiv zabranjen, jer naravno nije.

Ako sam nečim uvredila, nadam se da ćete smoći snage da mi oprostite. Ili još bolje, da mi objasnite šta vas se to u mojoj poruci toliko negativno dojmilo?
Сачувана
Тагови:
Странице: [1] 2  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!