Članak je odličan.
Što se pitanja tiče, ono je složeno i sami profesori ne mogu mnogo toga da urade ukoliko nemaju podršku roditelja.
Profesorski deo posla:
Na profesorima je da korektno i dostojanstveno odrade svoj deo posla:
-Da ne zabušavaju jer su „male plate” (ja sam se toga naslušala kroz školovanje),
-da ne otaljavaju Plan i program nastave srpskog jezika (i za druge predmete to isto važi), pa posle da đake prebace svojoj koleginici/kolegi na privatne časove.
-Da deci daju negativnu ocenu na polugodištu, (da dete malko uhvati prpa da li će položiti ili ne, pa da shvati važnost i tog predmeta),a ne da dobiju poklonjene dvojke jer nastavnika/profesora MRZI da dolazi na popravni ispit zbog JEDNOG učenika koji mu kvari pun godišni odmor.
-Da se profesori edukuju redovno i da donose dodatno štivo koje će biti zanimljivo za učenike, a ne samo suvoparno bubanje i deklamovanje napamet naučenih rečenica bez razumevanja.
-Da profesori na svakom času traže za pojedine reči njihove sinonime - da razvijaju jezik i fond reči kod đaka.
-Da traže od đaka da umesto anglosrpskih reči upotrebljavaju domaće reči. Mislim da se za većinu anglicizama može naći adekvatna reč, a ako ne, neka uposle profesori mlade mozgove da naprave reč. Ta reč neće biti pravopisna norma, ali će naterati đake da ramišljaju. Naravno, ove stvari treba nagrađivati.
Ima tu još štošta da se doda. Ovo je ispisano na „prvu loptu”.
Uloga roditelja:
Naravno, u obrazovanje dece treba da budu uključeni i roditelji i to aktivno. Pri tom mislim da roditelji treba, PRE SVEGA, da poštuju i podržavaju AUTORITET nastavnika/profesora. Stara je izreka „roditelj vaspitava kod kuće, a nastavnik u školi”. Znači, ne bi smelo da se desi da roditelji (posebno ne pred decom) osporavaju i nipodaštavaju profesora ni kao ličnost, ni kao stručnjaka, ni kao pedagoga (a o patološkim slučajevima profesora o kojima možemo da čitamo po novinama nećemo sada).
Potom, trebalo bi da se aktivno nagažuju oko toga šta im deca uče u školama. Da pregledaju udžbenike, da izaberu i pročitaju poneku celinu iz udžbenika, pa ako su nezadovoljni temom i sadržajem, zna se gde (i kome) treba da pišu žalbe i predloge. A ako ne znaju - neka se raspitaju.
Deca:
Mislim da su deca prezaštićena i razmažena. Svako dete zna svoja prava (svaka čast, konačno i kod nas pomak po tom pitanju), ali nijedno ne zna svoje obaveze! Ako nastavnik/profesor želi da da kontrolni (koji se pre davao „na blic” dva puta u toku polugodišta da bi nastavnik imao uvid u znanje i stvarno stanje stvari), on je sada onemogućen jer svaki kontrolni, test i pismeni/pisani zadatak mora da se najavi. Kao da ne stresiramo decu, šta li?!
Deca su nevaspitana - što se odražava na ponašanje na času (o ulici da ne pričam), atmosferu na času, koncentraciju, izbor leksema ... Sve se iz kuće donosi na čas.
Elem, znam da je tema samo aktivna uloga profesora u nastavi, ali oni nisu usamljeni, tj. jedini činilac problema.
Da ne pricam o društvu, pa da širim krug sve do države.
Ja baš nešto i nemam iskustva u nastavi, radila sam na određeno oko 6 meseci u o.š. i pošto sam bila zamena, nisam mogla mnogo da uradim u odeljenjima, jer su grupe već bile formirane, a ja sam upadala pri kraju godine. Uvek je bilo fine i pametne dece i bezobrazne i lenje, pa sam morala da vagam. Naravno, dobijala sam instrukcije, pardon, naredbe od stalnozaposlene koje ocene kome da delim (verovali ili ne) i da ne sme biti kečeva na kraju. Tako da su meni odmah bila skresana krila. Ali, uvek sam se dobro i temeljno spremala za časove, pa sam imala dobar odnos s decom i videla sam napredak. Najviše me je radovalo kad mi deca na nekom tekstu primene ono što su naučila, npr. da mi na nekom književnom tekstu pronađu u rečenici glagol, subjekat, ... Najviše su ih mučile priloške odredbe
Imam i sestru 14g. stariju od mene koja je takođe prof. srp. j. i, naravno, pratim šta ona radi i s kakvim se problemima susreće. Sve mi se čini da je to jedno „vrzino kolo”.
Ah, da! Zaboravila sam da pomenem i naše cenjene naučnike koji se bave planiranjem jezika. Mislim da kaskaju za razvojem jezika, te da treba da budu brži i veštiji.
Ima o ovome šta da se priča.
Pozdrav,
T
