Jeste li baš sasvim slučajno odabrali ovu reč? Neodoljivo me asocira na Bodrijara (Monalizin natpogon), a po vašim postovima i načinu razmišljanja ne bi se reklo da su vam teme kojima se bavi baš sasvim strane ;)
Одиста ми је у тренутку одабира пао на памет
наслов „Монализин натпогон“, али то је све — нисам чак ни прочитао Гибсонову трилогију, некако ми је тешка атмосфера таквог света, само су ми наслови из неког разлога врло привлачног призвука. Додуше, можда би требало да се навратим, давно је било кад сам покушао да читам „Неуромансера“. А што се Бодријара тиче, о тој „вези“ појма нисам имао, те ме је ваш кратак коментар бацио у не тако краткотрајан вихор гуглања :)
Него, да преподесим нишанске справе назад на тему...
[...] ali ne dopuštaš da on tebi spočita tvoju jezičku neukost — u ovom slučaju, prevodnu anglizaciju srpskog [...]
Не, него не допуштам да увођење нове, промена или додавање значења постојећој речи, спада у језичку неукост. Може бити другостепени ефекат језичке неукости у извесном смилу (нпр. већина људи не зна каква се аналогија крије иза многих енглеских рачунарских израза, па се онда саблажњавају на преводе који одражавају истоветну аналогију), али сматрам да је само по себи питање личног укуса.
Посебно, када се размишља о преводима у појединим ужим областима, језички стручњак који није упућен у ту област не би требало чак ни да помисли да предложи превод, јер нити познаје позадину изворног израза (који је такође изабрао незнани пионир-прашинар те области, а не језички стручњак!), нити може знати с којим се другим појмовима који се често користе у истом контексту произвољан превод може сукобити (нпр. одакле потиче
cluster у
computing cluster, за које енглески речник даје многа значења, и може ли се произвољно изабрати једно од тих значења?)
Што се „алата“ и „алатке“ тиче, признајем,
у оно време ја лично се не бих усудио да, пошто ми је указано да је „алат“ збирна именица, направим преметачину у обичну. Међутим,
неко се усудио, и пошто ми се чини да формализација језика функционише по принципу преседана, попут англо-саксонског права, онда је ми избор
сада равноправан. Штавише...
I pri tome to zaista nisu alati nego alatke - svaka stavka u meniju obavlja po jednu suštinsku funkciju s varijacijama.
Е, ово је већ занимљиво. То је оно што смо пропустили до сада — не бих могао одговорно да тврдим да „алат“ и „алатка“
нису синоними, али ова твоја употреба као да баш на то указује. У том случају, већ је много оправданије укинути збирни статус „алата“, да би се имале две равноправне једнине и множине (уместо незграпнијег „део алата“ или „комад алата“). Заправо...
I napomena u vezi s lekturama: Negde si pomenuo da su lektori MOGLI da intervenišu [...] Wishful thinking.
Сада ћу да мало да изигравам Шерлока :)
Као што рекох, те су књиге писане у неко друго време, и, иако је могуће да су се и тада потписивале тетке као лектори, некако не верујем да је то било широког маха. И Хрвати су тада били „у видокругу“ (онај један уџбеник одозго — Техничка књига, Загреб, 1972.), а они су вазда у много чему били педантнији од нас.
Даље, Звездан је поставио почетно питање на основу кратке размене на једном техничком форуму (не, није двоструки налог, ал' ме свакако голица његов избор форумских надимака ;), где сам ја поменуо пример производног машинства у коме се раздвајају „машине-алатке“ и „алати“ који се на њих монтирају.
Претпостављам, дакле, да лектори
јесу указивали на проблематичну употребу речи „алат“, али да су аутори истрајали на таквој одлуци, баш јер им је била неопходна једнако функционална именица које се разликује, али не драстично, од „алатке“.
Преузевши ову машинску аналогију, могао би се програм у целини сматрати за „алатку“, а неки његови делови (који се, баш као и на металообрађивачкој машини, често могу монтирати и демонтирати из програма) за „алате“.
