плагетон
посетилац
 Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 11
|
 |
« у: 02.03 ч. 23.06.2012. » |
|
Измиче свеопштој пажњи да презимена женских особа изговарамо на недоследан начин. Наиме, када презиме недвосмислено препознајемо као презиме, што је случај увек када се завршава на -ић, или на пример -ац, или -ек, ако говоримо о женској особи, кроз падеже ћемо мењати само име (нпр у дативу Весни Богавац, Сањи Грахек). Такоже, исто поступамо ако презиме доживљавамо као страно (нпр Милени Павловић-Барили). Тиме изговор женских имена и презимена разликујемо од мушких где и име и презиме мењамо кроз падеже.
Међутим, ако презиме осећамо ка заједничку именицу, онда то презиме мењамо кроз падеже иако је реч о женској особи. Па дакле кажемо Гордани Суши (а не Суша), Бранки Прпи (а не Прпа), Гордани Мугоши (а не Мугоша), Мири Ступици (а не Ступица) и тако даље. То је чак неугодно у случајевима где су презимена настала од аугментатива или су настала од именице која је имала подсмешљиво или увредљиво значење - нпр. Гузина, Будалина, Накарада.
Исто се дешава и са релативно честим презименима на -ета, иако се за њих не може рећи да их осећамо као заједнчку именицу - Мичета, Радета, Дражета итд.
Ако неко каже Улица Чарли Чаплина или филм са Тони Кертисом, исправићемо га, јер мушка имена моорају бити промењена у падежу. Због чега смо онда толерантни ако се презимена женских особа не мењају, а требало би?
Требало стандардом утврдити да се у српском језику презимена не мењају кроз падеже ако су у питању женске особе.
|
