Vučenoviću, naravno da možeš reći "žao mi je nje", ali to je paralela sa "žao mi je njega". Paralela s prvim oblikom ne postoji.
Nije problem ako postorji paralele jer to znaci da postoji nacin da se misao izrazi. Problem je kada se tvrdi da ne postoji nikakav nacin da se misao izrazi jer jezik ima "rupu".
Peđa, deli mi opomene koliko god hoćeš, a u krajnjoj liniji, ako misliš da si kompetentan da ukidaš/negiraš pojam "rupe u jeziku"
Zamenjujes teze. Nisi opomenut zbog pojma "rupe u jeziku", već zbog podmetanja reci, stavova i misljenja koji nisu izreceni niti zastupani i to na uvredljiv i ponizavajuci nacin. Vrlo sam jasno citirao ovoju izjavu zbog koje si opomenut. Ti si opet uradio isto, opet si izvrnuo rečeno i okrenuo to da izgleda kao da je rečeno nešto što uopšte nije rečeno niti je pomišljeno. Na taj način je sa tobom vrlo teško diskutovati jer se vreme i energije gube na objašnjavanje da to što ti tvrdiš da je rečeno nije rečeno niti da ima veze s bilo čime što je rečeno. Stil koji koristiš je karakterističan za diskutante koji nemaju argumenata da odbrane svoje teze.
Peđa, lako bismo za imenice sneško i smeško, da je samo do njih stvar. Međutim, rupa je ovde sistemska; domaće imenice m. r. na -o jednostavno sistemski nemaju množinu — ako tvrdiš suprotno, navedi bar jedan primer. Evo ti još malo imenica za vežbu: uspavanko, odrpanko, naduvenko, uobraženko i čitava serija sličnih — nijedna od njih nema množinu, jer je sistem jednostavno takav. Jedini način da se to reguliše upravo je da se smisli neka množina dekretom (jer se spontano neće pojaviti, kao što se nije pojavila decenijama), a baš si ti taj koji redovno iznosiš stav protiv ovakvog načina.
smešci, smešci, udrpanci, uspavanci, naduvenci, uobraženci... očigledno da postoji način da se to izrazi. Možda ga nema u formalnim pravilima, ali mogućnost da se pojam izrazi postoji. Da li će ili kako to biti formalizovano stvar je vremena i ustaljene procedure. Ja sam samo reagovao na ideju da ako nečega nema u rečniku, pravopisu ili gramatici a tamo ne postoji ni objašnjenje kao misao drugačije izraziti, onda se ne može reći da je izraz nepravilan.
Ne vidim kakve veze ima uvođenje dekretom. Jezik se valjda menja i unapređuje sam do sebe, a ne dekretima. Jednog dana će, možda, neko od jezičkih stručnjaka uspeti da uvidi pravilo i predložiti da se ono i formalizuje.
Dok toga ne bude, mi ćemo imati dilemu da li treba snešci, sneški, sneškovi, snešaci ili nekako drugačije, i upotrebićemo neki od njih jer imamo potrebu da rečju označimo pojam. Svakako nećemo odustati od pojma zato što nemamo formalizovani oblik reči koji se za taj pojam koristi, zar ne?
Slično je i s promenom brojeva većih od četiri. Ne znam da li je iko ikad (ne među lingvistima, nego i među narodom) upotrebio oblik petoma drugaricama.
Ja to nisam naveo kao jezicko pravilo nego kao primer da se može naći odgovarajući izraz koji odgovara pojmu, a koji, ma kako neuobičajeno zvučao, prenosi suštinu tog pojma i bez potrebe da se značenje tumači rečnikom.
Kada neko želi da kaže nešto slično, onda izgovori „Pet drugarica je dobilo cveće od mene“ ili „Poslao sam cveće drugaricama, bilo ih je pet“ itd.
Primer je bio nešto zaguljeniji, Neskafica ga je dobro odabrao: "Poslao sam razglednice, (pet) drugarica". Tešpko ga je preoblikovati, a da se od toga ne napravi nešto sasvim drugo.
a petina je upravo i jedino to =1/5
Kontrapitanje: šta označave stotina? Zavisno od konteksta, može da označava stoti deo, ali i sto nečega.
Još jednom da ponovim, nisam naveo te primere kao tvrdnju da tako treba, već kao ilustraciej da se može na licu mesta po potrebi izgraditi izraz koji će da popuni "rupu", jer je nemoguće da postoji misao a da se ne može izraziti jezikom.
Zapravo, niko ne tvrdi da ne postoji način, tvrdi se da postoji rupa u jeziku, a to znači da nema utvrđenog pravila, a ne da ti je zabranjeno da sam formiraš reč ili način na koji se gradi množina.
Naprotiv, Kada Neskafica kaže da nešto ne može jer toga nema u rečnicima, Pravopisu i Gramatici, on to bukvalno i misli. Obrati pažnju, recimo, kako Bojan reaguje u sličnim situacijama, on takođe navede da to nešto nije regulisano, ali nije kategoričan da zbog toga izraz ne treba koristiti.
