Ako ko hoće da utroši malo svog vremena, verujem da će oblik koji sam navela kao srpsku reč pronaći u literaturi 19. veka, kao i u delima Dositeja Obradovića i njegovih savremenika, po onovekovnim standardima.
Sigurno, pored i drugih sličnih "iskvarenih" narodnih oblika ove reči — kod Sterije, recimo, za Ružičića Fema govori da je
vilozov.
(Samo, tada još uvek i nije bilo standarda. Pisali su bilo narodnim bilo crkvenim jezikom, bilo slavenosrpskom mešavinom tih dvaju. "Viloslovija" bi bio iskvareni narodni, pa tako i pogrešan oblik.)
