Технички, унутар самог текста заиста и улећу разне ознаке, попут [/tt], [/tt], <a>, итд. и преводилац мора да може да их помера около
Пардон. Мислио сам да се ово подразумева: све ознаке које производе видљиво форматирање, преводилац види као одговарајуће форматирање. Тако би текст уоквирен са
<h1> </h1> био форматиран као први наслов,
<emph>овакав</emph> текст преводилац би видео
овако, и слично. Мислио сам заправо на сакривање свих анотација које указују на начин превођења, а не на визуелно форматирање. Ово потоње је, као што си навео, чак и пожељно да се види. ИксМЛ едитори имају овакве могућности.
семантичке ознаке (попут Докбука) итекако могу да укажу преводиоцу на смисао реченице, и никако не би требало да буду сакривене.
Овакве ствари не би требало сакривати, и ту сам сагласан (сад ми се чини да претходну поруку нисам добро формулисао, јер није пренела ову важну поенту). Али треба да се обезбеди да преводилац не буде у недоумици да ли се та ознака преводи или не.
Замисли рецимо семантичку ознаку:
Open this file with <application>Emacs</application>
Ако се преводиоцу понуди да преведе цео овај текст, сасвим је логично да преводилац буде у недоумици да ли да текст преведе као:
Отворите ову датотеку помоћу <application>Емакса</application>
или
Отворите ову датотеку помоћу <апликација>Emacs</апликација>
а ствари се компликују када се унутар тагова нађу којекакви параметри.
Баш смо у КДЕу имали пример при извлачењу из неких ИксМЛ формата више семантичке природе, где су испрва спољашње ознаке изостављане, али су онда преводиоци изричито тражили да буду такође извучене и дате макар у коментарима ПО порука.
Управо је у овоме штос: да едитор обезбеди увид у сав текст, али да обезбеди да преводилац може да измени само текст који је намењен за превођење.
То може да се уради визуелно лепше или ружније, али је основна идеја та.
Напросто, преводиоци треба да познају ИксМЛ означавање као концепт, ту нема помоћи (још боље је ако знају значење ознака конкретног ИксМЛа, али то већ није неопходно).
Ово, по мом мишљењу је делимично тачно. Тачно је ако се узму у обзир ограничења преводилачких алата. Али није принципијелно тачно: пошто ИксМЛ подржава семантичко означавање, могуће је да се направи интерпретер за семантику који смисао ИксМЛ кода преводи на говорни језик, како би преводиоци могли да га разумеју. На пример, део текста бива означен другом бојом, а када преводилац намести курсор миша изнад текста, појави се балончић који каже: „овај текст ће бити исписан са означавањима намењеним за означавање имена програма“.
Тачно је да данас нема широко доступних алата који раде овако нешто, али није претерано компликовано такво шта направити. Тачно је да тражи знање и време, али није немогуће.
Што се уређивача тиче, он би у најбољем случају требало да фино истакне синтаксу
Управо то. С тим што је визуелно форматирање (ИМХО) пријемчивије за људе који се не баве рачунарима и формалним језицима. Као доказ томе у прилог — данас свако ко користи Микрософтоф Њорд уме да направи полуцрни текст притиском на Ctrl-B. Али би се велика већина ресетовала када би исто то морала да уради са
полуцрно. Из истих разлога мало посетилаца овог форума користи
означавање за текст.
Е сад, тачно је да и у Њорду буде неопходно да се погледа кроз наочаре које не сакривају означавање, али је концепт уноса направљен да неискусан корисник уради
отприлике исправну ствар која се касније, ако затреба, лакше промени. За разлику од текстуалних ознака, које људи нерадо користе.
Додатан проблем са не-ПО форматима је што обично немају никакве механизме одржавања превода како извор еволуира
То је проблем чисто зато што аутори локализација не налазе за сходно да имплементирају ту могућност. (могући разлог: и18н није у широкој јавности примамљиво поље за истицање умешности; за разлику рецимо од писања драјвера за кернел.) Не значи да принципијелно не може да постоји. Доказ томе је управо геттекстов
msgmerge.
ф
