Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
06.10 ч. 13.05.2021. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 3 [Све]
  Штампај  
Аутор Тема: Поздрав из Бугарске + неколико питања  (Прочитано 21918 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Ютюлюдисващъ
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 4


« у: 23.07 ч. 11.10.2007. »

Поздрав свима из Бугарске!  Smiley

Ево већ скоро три године учим српски језик потпуно сам, а дуго ме муче нека питанња о српском језику. Нисам могао да њима нађем одговоре у дебелој граматици "Хрватскога или српскога књижевнога језика" Тома Маретића, нити сам могао да питам било кога, док нисам случајно наишао на овај форум, и то са великом радошћу. Ево и моја питања :

1. Да ли је правилно да се каже "Књига од Иве Андрића" или једноставно "Књига Иве Андрића"? По мојој некој логици друга варијанта мора да је правилна, али и прву често чујем по радио и ТВ-станицама.

2. Постоје ли нека правила за датив и генитив што се тиће коришћења "-има,-оме/-им,-ом" или "-ог,-ога". Например, када се каже "... о српском језику" и када ".. о српскоме језику"? Негде сам прочитао чак "...брату твојему", а мислио сам да је правилно да се каже "твоме брату/брату твом".

3. Да ли се користе "овијех", "нијесу" и т.д. једнако као и "ових", "нису"?

4. Најзад, како пишете и зовете ове ознаке : " ... " ?

Унапред хвала на одвојеном времену. Осећајте се слободним да исправљате све моје погрешке - то ће мени бити од велике користи.
Сачувана
џафир
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 88


« Одговор #1 у: 23.40 ч. 11.10.2007. »

Поздрав и теби.

Правилно је једино "Књига Иве Андрића"

Правилно је и о српском и о спрпскоме језику. Облици су равнопрани и свеједно је када ћеш који употребити. Ако баш хоћеш најправилније, колико ја знам користе се наизменично да би се избегла монотоност, али то мало ко ради.

А за ове брату твојему верујем да су можда некада били правилни, или можда још јесу али се свеједно осећају јако архаично. Јако мало људи сам чуо да то користи.

"овијех" и "нијесу" нису књижевни изрази само су "ових" и "нису" исправни.

Које ознаке?

: две тачке
" " наводници
... три тачке
? упитник

Smiley


Што се тиче српског одлично ти иде. Само тако настави!
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #2 у: 01.41 ч. 12.10.2007. »

"овијех" и "нијесу" нису књижевни изрази само су "ових" и "нису" исправни.

Зашто не би били? Па сам Вук Караџић је тако говорио. Осим тога, колико ја знам, није само екавски правилан српски језик, а "нијесу" и овијех" би било ијекавски, зар не?

Што се осталих одговора тиче, мислим да се то додавање е као "српскомЕ језику" ради само у поезији и што да не, понекад из стилских разлога у неком књижевном тексту, али у обичном, свакодневном говору људи рађе кажу "српском" него "српскоме". Осим тога, облик са Е звучи малкице и архаично, па се ваљда зато и не користи у свакодневном говору, него кад га неко употреби увек га користи с одређеном намером - било из стилских разлога, било да да архаичност ономе што говори/пише, било да пише, ето, поезију.

Наводници у српском се пишу отварајући доле а затварајући горе, ал ја е могу то да напишем јер немам на мојој тастатури.


Српски ти, као што рече Џафир, одлично иде, с обзиром да га учиш само три године....Wink
Сачувана
Милан Динић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 74


« Одговор #3 у: 01.54 ч. 12.10.2007. »

Наводници у српском се пишу отварајући доле а затварајући горе, ал ја е могу то да напишем јер немам на мојој тастатури.

Ако користиш Виндоуз:
за „ држиш притиснут леви тастер Alt и на бројчаној тастатури откуцаш 0132 (Alt+0132)
за “ Alt+0147
можда хоћеш и црту — ? Alt+0151

http://en.wikipedia .org/wiki/Windows_Alt_keycodes
http://www.usefulshortcuts.com/alt-codes/index.php
http://www.coloryourprofyle.com/phade/alt.html
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #4 у: 10.31 ч. 12.10.2007. »

Puno ti hvala, Milane. Kao da si mi pročitao misli. Smiley
Сачувана
karloružni
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 164


« Одговор #5 у: 11.15 ч. 12.10.2007. »

"овијех" и "нијесу" нису књижевни изрази само су "ових" и "нису" исправни.

Зашто не би били? Па сам Вук Караџић је тако говорио. Осим тога, колико ја знам, није само екавски правилан српски језик, а "нијесу" и овијех" би било ијекавски, зар не?

Колико ја знам, "овијех" се ни у Босни ни у Црној Гори (подручја ијекавског наречја српског језика) не говори више, док је "нијесу" у Црној Гори стандардно.
Сачувана
џафир
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 88


« Одговор #6 у: 13.42 ч. 12.10.2007. »

"овијех" и "нијесу" нису књижевни изрази само су "ових" и "нису" исправни.

Зашто не би били? Па сам Вук Караџић је тако говорио. Осим тога, колико ја знам, није само екавски правилан српски језик, а "нијесу" и овијех" би било ијекавски, зар не?


У српској ијекавици „нијесу“ и „овијех“ нису стандардни можда ће „нијесу“ бити у стандарду црногорског језика, када настане, али у српском „нијесу“ је стандардно колико и „несу“! (да не ствара забуну за Ютюлюдисващъ-а ниједан од ова два облика не ваља)

Дакле није екавско наречје једино правилно, али нити су то екавски облици него икавски и користе се и у екавици и у ијекавици, вероватно и у икавици... Smiley А Вук је тако говорио па се предомислио... Као што је његова ђевојка постала дјевојка. Smiley

Колико ја знам, "овијех" се ни у Босни ни у Црној Гори (подручја ијекавског наречја српског језика) не говори више, док је "нијесу" у Црној Гори стандардно.

„овијех“ се у Босни сигурно користи, мада није стандард ни српског, ни хрватског, ни бошњачког.

„нијесам“ знам да се говори у ЦГ али нисам сигуран да је део стандарда, као што рекох горе, можда ће бити, али не српског.
« Задњи пут промењено: 13.55 ч. 12.10.2007. од џафир » Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #7 у: 13.57 ч. 12.10.2007. »

„нијесам“ знам да се говори у ЦГ али нисам сигуран да је део стандарда, као што рекох горе, можда ће бити, али не српског.
Dobro je što nisi siguran, pošto jeste deo standarda, lepo stoji u Pravopisu. Smiley
Сачувана
џафир
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 88


« Одговор #8 у: 14.00 ч. 12.10.2007. »

Зато сам и ставио да нисам сигуран за то Smiley Хвала у сваком случају.
Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #9 у: 14.07 ч. 12.10.2007. »

Нема на чему. Smiley
Заборавих да пожелим добродошлицу нашем новом члану из Бугарске. Smiley
(Не знам како да те ословљавам пошто немам представу шта пише тамо на месту имена Cheesy ).
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #10 у: 15.37 ч. 12.10.2007. »

Братко, желим ти добродошлицу на форум и молим те да нам кажеш како да те ословљавамо. Оно Ютюлюдисващъ је неизговорљиво, а не знам како би се мењало по падежима.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #11 у: 15.46 ч. 12.10.2007. »

1. Може и "књига од Иве Андрића" и "књига Иве Андрића", али ово друго је уобичајеније, јер није неопходно ставити предлог кад је сам падежни облик довољан, но у овом случају није ни погрешно. ("Све књиге (од) тог писца су ми јако драге.")

2. Ни "твојему брату" није неправилно, поред "твом", "твоме" и "твојем". Сва четири облика (све четири могућности) су равноправна. Облик "српскоме језику" спрам "српском језику" може имати извесну дозу веће одређености ("У мом граду нема нечистоће, а ни у твоме (граду)."), али то су стилске нијансе. Исправно је и равноправно (свеједно) и једно и друго.

3. "Овијех" је дијалекатски облик који није исправан у књижевном језику (исправно је једино "ових" у оба изговора; "овијех" у Вуковом језику је архаизам). У екавском наречју књижевног језика каже се "нисам", а у ијекавском "нисам" и "нијесам", с тим што је "нијесам" карактеристично за Црну Гору. ("Несам" је такође дијалектизам у неким екавским подручјима.)

Добро дошао на форум Вокабулара. Wink
Сачувана
Соња
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:
/
Име и презиме:
Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404




« Одговор #12 у: 17.02 ч. 12.10.2007. »

   Брунхилда, кад отвориш Word, „спустиш палету“ Insert, па спустиш на Symbol. У доњем делу прозорчића ти пише која је „тастатурна пречица“ за жељени симбол. Нема их за све, чини ми се, али за уобичајене су ту  Smiley Ја се стварно трудим да те наводнике пишем онако како су ме научили, и јако ме нервира кад их многи свуда пишу некако наопако.   
« Задњи пут промењено: 17.06 ч. 12.10.2007. од Сошке » Сачувана
Соња
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:
/
Име и презиме:
Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404




« Одговор #13 у: 17.21 ч. 12.10.2007. »

   Прво да се извиним новом другару, и да му добродошлицу пожелим са малим закашњењем Smiley.
   Да, и да ти, о човече са јако компликованим форумским надимком, честитам на познавању српског! Ово што си до сада написао сасвим је у реду, чини ми се да нисам наишла ни на једну грешку, а питања ти се тичу ствари о којима ни многи од „писмених“ Срба не размишљају баш претерано Smiley. Ситна илустрација: на једном месту, за које је било задужено једно од наших министарстава, писало је ОРГАНСКИ ОТПАТЦИ. С (?) тешком муком сам успела да угушим потребу да дохватим први маркер и прежврљам им оно Т  Angry!


   „У мом граду нема нечистоће, а ни у твоме (граду).“

   Ђорђе, свиђа ми се пример. Кад се напише овако, са „ТВОМЕ“, јасно је да се ради о напред поменутоме, тј. о граду. Кад би стајало само У ТВОМ, не би, чини ми се, било баш сасвим јасно на шта се мисли, тј. некако би звучало недовршено. Изгледа да постоји нека сићушна разлика у смислу.
Сачувана
Ютюлюдисващъ
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 4


« Одговор #14 у: 20.39 ч. 12.10.2007. »

Хвала на добродошлици свима, и хвала вам на одговорима који су ми пуно помогли да нешто научим. Што се тиче такозваних наводника, изгледа да се они на српском пишу готово на исти начин као и на Бугарском („“ – последњи је обрнут), док у неким Хрватским књигама сам приметио да их пишу » «.

Иначе, што се мог надимка тиче, то је у нашем језику архаична реч турског порекла која се више не користи (или можда само у најзабаченијим селима Тракије). Не знам како да је преведем на српски, али „ютюлюдисване” означава глачање одећа користећи онај метални предмет (не знам како се каже на српском, код нас је „ютия“ – читајте јутија). Стога, „ютюлюдисващ” је онај што извршава „ютюлюдисване”. Та рећ се не мења но падежима јер буграски нема падеже, а на српском би се изговарала „јутјуљудисвашт“. Последње Ъ се после реформе 1947. године не пише.
Сачувана
Соња
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:
/
Име и презиме:
Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404




« Одговор #15 у: 21.32 ч. 12.10.2007. »

     Слободно, брате, питај, због тога смо сви овде, то једни другима стално радимо  Cheesy!

     Они наводници немају везе са хрватским књигама - ја сам у нашим уџбеницима наилазила на много веће глупости. Људи свашта пишу - или зато што не знају за правило којег се неки сећамо из основне школе, или зато што користе оно што компјутер „сам даје“, или зато што су тако видели у страним књигама, где углавном наводници изгледају другачије од оног чему су мене учили, или из ко зна ког четвртог разлога. Наишла сам и на “.....” и тако неке скроз изврнуте ствари.

     А оно од чега си саставио надимак мож' бит' да је пегла. Глачање се код нас каже пеглање (инф. пеглати) (осим у сленгу, где се под пеглањем, из мени за сада још увек потпуно непознатог разлога, подразумева бљување). А пегла јесте некад била скроз метална.
« Задњи пут промењено: 21.35 ч. 12.10.2007. од Сошке » Сачувана
Милан Динић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 74


« Одговор #16 у: 21.52 ч. 12.10.2007. »

Најјаче ствари са наводницима је кад негде можете видети и "" и „” и “” а најређе оне правилне „“ све у једном тексту или издању. Такав пример ја рецимо имам у једном факултетском уџбенику: људи само лепили текст преузет са свих страна и онда шаренило. Ови “” су из енглеског и некако могу да разумем да се ту и тамо појаве (рецимо, Ворд 2003 препознаје тастатуру која је тренутно активна и онда куца правилне наводнике; слично раде и неке веб алатке), али ми никако није јасна појава „” који се могу видети у новинама, на телевизији, Интернету. Ево табеле где се који користе: http://en.wikipedia .org/wiki/Quotation_mark%2C_non-English_usage

Цитат
буграски нема падеже

Како нема падеже?  Shocked
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #17 у: 22.10 ч. 12.10.2007. »

Цитат
Та рећ се не мења но падежима јер буграски нема падеже

Благо вама!
Сачувана
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #18 у: 22.17 ч. 12.10.2007. »

Pardon, Pravopis (vrlo izričito) dozvoljava sve tri vrste navodnika: „...“, „...” i »...« (uz, naravno, napomenu da se ne mogu mešati u jednom tekstu). Istina, ovi prvi se najviše forsiraju, ali nema baš nikakvih smetnji ni za druga dva para.
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #19 у: 22.26 ч. 12.10.2007. »

   И код нас се некада давно користила реч  „утија“. То је она велика, тешка, абаџиска пегла. Данас се може наћи само у етнографским збиркама.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #20 у: 22.27 ч. 12.10.2007. »

Цитат
буграски нема падеже

Како нема падеже?  Shocked

Аха, и ја сам се забезекнула кад сам то сазнала пре једно годину дана... А има члан! Wink


Ја знам само за ове: „...” Ови „...“ ми делују наопачке... Smiley

Бојане, што се ови први форсирају кад су нелогични? Много су логичнији (за писање руком) ови други...


Сачувана
Милан Динић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 74


« Одговор #21 у: 23.21 ч. 12.10.2007. »

Ја сам учио да су правилни „“ зато што се може наћи ’ пре затварања, па би овако требало да се разликују. Да ли је то у правопису одувек било или је мењано?
Сачувана
Соња
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:
/
Име и презиме:
Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404




« Одговор #22 у: 01.03 ч. 13.10.2007. »

   Кад поменусмо писменос': малопре, у емисији „Евронет“ (ваљда се тако некако зове) жена рече да међу становницима околних земаља најмање неписмених има у Албанији. Помињала је и силне неке проценте до разних ступњева (не)писмених у Србији, али то нисам могла да памтим.
Сачувана
Нескафица
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 731


« Одговор #23 у: 07.04 ч. 13.10.2007. »

Ne znam kad je i kako bugarski izgubio padeže i dobio član (bilo bi zgodno da čujemo nešto o tome, ako je moguće), ali sam siguran da je te osobine makedonski dobio upravo iz bugarskog.
Сачувана
Ютюлюдисващъ
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 4


« Одговор #24 у: 21.52 ч. 16.10.2007. »

Ne znam kad je i kako bugarski izgubio padeže i dobio član (bilo bi zgodno da čujemo nešto o tome, ako je moguće), ali sam siguran da je te osobine makedonski dobio upravo iz bugarskog.

Потрудићу се да објасним. Данашњи стручњаци сматрају да су се први трагови постојања члана у народном говору појавили још током 11. века. Иста је ситуација и са првим траговима губитка падежа. То је нажалост само хипотеза, јер све до краја 18. века све су књиге биле писане на старословенском језику познат и као „старобугарски“ језик. Ја лично мислим да је бугарски највероватније изгубио падеже под грчким утицајем, јер у нашој земљи, византијска (касније грчка) култура је одувек имала велики утицај. Међутим, ја сам приметио нешто веома занимљиво, али ви сигурно боље од мене знате о томе - у неким источносрпским говорима постоје истовремено неке падеже и члан. Ево например „Идем у гору“ би звучило „Идем у горуту“ у Сурдулици, док се на бугарском каже „Отивам в гората“. Узгред, изгледа да је члан средњег и женског рода настао из старословенских показних заменица „то“ и „та“ које се и до дана данашњег користе на Српском а које је Бугарски изгубио (по том приницпу, „Идем у ту гору“ => „Идем у гору ту“).

Што се македонског тиче – то је дугачка прича. Већина светских лингвиста сматра да је македонски, бугарски дијалекат. Кодификација македонског језика као засебан језик датира од 1945. године, а пре тога ситуација је била иста као је данас између Српског и тзв. „Црногорског“ – они који су се осећали бугарима су претендирали да говоре македонски бугарски дијалекат, док они који су осећали македонцима су га сматрали засебним македонским језиком. То је више политички него лингвистички проблем...
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #25 у: 15.55 ч. 17.10.2007. »

Већина светских лингвиста сматра да је македонски, бугарски дијалекат.
Но, докле год има свој оделит стандард, институције које стоје иза њега и известан број говорника који га зову њиховим матерњим језиком, македонски је свакако језик као и сваки други, без обзира на сличност, сродност и историјске прилике.

Исто тако и бошњачки (босански) у односу на српски или хрватски. Данас је бошњачки језик признат, јасно одређен (има свој оделит стандард) и подржан од стране матерњих говорника. Ништа више није ни потребно за један језик у социолингвистичком погледу. То је оно што све језике, и македонски и бошњачки и бугарски и српски, јасно одређује спрам других језика.
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #26 у: 21.49 ч. 17.10.2007. »



Цитат
које се и до дана данашњег користе на Српском а које је Бугарски изгубио

Братко, сјајан си. Да не знам да си Бугарин могао бих се, по твом писању, заклети да си Србин. Правиш само једну грешку. Код нас се придеви пишу малим словом – српски, бугарски, руски, кинески... А Бугарин, Македонац... великим.

Још нешто, овде постоји и презиме Бугарски, па може да дође до забуне, као у твојој реченици  ''...а које је Бугарски изгубио...''
Сачувана
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #27 у: 23.04 ч. 17.10.2007. »

Ја сам учио да су правилни „“ зато што се може наћи ’ пре затварања, па би овако требало да се разликују. Да ли је то у правопису одувек било или је мењано?

Iako prethodni Pravopis u tekstu koristi varijantu „...“, nigde se nije izjašnjavao o ispravnosti ili neispravnosti ostalih mogućnosti.

Бојане, што се ови први форсирају кад су нелогични? Много су логичнији (за писање руком) ови други...

Ne znam jesmo li se razumeli, ne forsiraju se Pravopisom (upravo suprotno, on baš napominje da su ravnopravni), već preko drugih izvora — recimo, ovdašnje izdavačke kuće gotovo po pravilu tako pišu.

Mogu samo nagađati zašto, a jedan od razloga može biti i ovo s apostrofom što Milan pominje.

Uzgred, ne vidim zašto ti se čini da su nelogičniji za pisanje rukom: jedni liče na dve šestice, drugi na dve devetke, po meni je to sasvim jednako logično.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #28 у: 23.33 ч. 17.10.2007. »

Zatvarajuci su mi nelogicni i nezgodni za pisanje rukom. Mnogo je lakse zavrnuti zarez na suprotnu stranu od pravca u kom pises. Osim toga, ovi navodnici su sastavljeni iz dva zareza, a ovi koji se "forsiraju" su naopacke! I ne lice ni na devetke ni na sestice. Mozda na devetke ali u ogledalu... Grin
Сачувана
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #29 у: 23.39 ч. 17.10.2007. »

Ne treba da liče na devetke u ogledalu, već baš na šestice (drugo je pitanje kako je to tehnički odrađeno u raznim fontovima, ali bar kad pišeš rukom nisi tehnički ograničena). Probaj tako, pa vidi je li lakše. Smiley
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #30 у: 09.20 ч. 18.10.2007. »

„...“

Pogledaj ove druge... Za mene je to devetka u ogledalu. Zato mi i izgledaju cudno. Trbuh gore a rep na dole i zavijen ka desno. Devetka u ogledalu. Da su sestice, ne bi bilo problema. Za te koji lice na sestice sam vec cula i videla i nisu mi nista neobicni.

Jos nesto. Pokusala sam da povecam ove navodnike, i dobila sam samo ravne linije a ne "zareze". Evo, isto ono od malopre, samo duplo vece:

„...“
Сачувана
Соња
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:
/
Име и презиме:
Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404




« Одговор #31 у: 10.49 ч. 18.10.2007. »

   Брунхилда, проблем је са фонтом: у овој „Вердани“ или како год се већ зове - и у многим другим фонтовима - не виде се ни „деветке“ (на почетку, доле) ни „шестице“ (на крају, горе, д’ извинеш).
   Прикачих ти страницу у Word-у, надам се да ће се отворити Smiley
   Е, да: ’ел си успела да видиш страну на коју сам ти „залепила“ пречице?
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #32 у: 10.55 ч. 18.10.2007. »

   Брунхилда, проблем је са фонтом: у овој „Вердани“ или како год се већ зове - и у многим другим фонтовима - не виде се ни „деветке“ (на почетку, доле) ни „шестице“ (на крају, горе, д’ извинеш).
   Прикачих ти страницу у Word-у, надам се да ће се отворити Smiley
   Е, да: ’ел си успела да видиш страну на коју сам ти „залепила“ пречице?

Da, sad vidim da su "sestice" a ne devetke. Ali to u Tajmsu, u drugim fontovima ne mora da bude tako, kao sto se da videti iz prilozenog...Smiley

Jesam, hvala ti, i izvini sto sam tako nekulturno cutala, ni hvala nisam rekla...Smiley
Сачувана
Соња
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:
/
Име и презиме:
Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404




« Одговор #33 у: 11.15 ч. 18.10.2007. »

   Не види се да су „деветке“ и „шестице“, али се види разлика између апострофа - ’ - и „излазних“ наводника: ’“. А кад текст пребациш у други фонт, наводници остају коректно „кодирани“, одн. компјутер зна који су, и преноси их тако коректне. И у сваком фонту између њих може да се види разлика.
   Драго ми је. Значи да и то ради. Што отвара многе нове могућности за дружење  Cheesy.
Сачувана
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #34 у: 13.16 ч. 18.10.2007. »

Nema potrebe za kačenjem stranica u vordu, može se i ovde prikazati. Evo kako bi izgledala sva tri tipa:
„...“
„...”
»...«


Dakle (da ponovim još jednom), onaj „trbuh gore a rep dole i zavijen ka desno“, tj. „devetka u ogledalu“ samo je adaptacija u fontu koji je „difolt“ na Vokabularu (i to, štaviše, nije baš ni tako — sama si primetila da su to zapravo ravne linije kad se uveća, da nema nikakvog trbuha). Prilikom pisanja rukom treba se držati jednog od gornjih triju načina, baš kako izgleda i u fontovima koji posvećuju pažnju detaljima.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #35 у: 13.46 ч. 18.10.2007. »

Meni se i dalje vise svidjaju oni drugi. I logicniji su mi. Lepo zatvaraju recenicu. Ove sestice su nezgodne za pisanje. Barem meni.

Ali... Da budem iskrena, ne secam se kad sam zadnji put napisala rukom veci tekst od dve i po prosto-prosirene recenice, tako da mozda to sto je meni nezgodno i nije toliko vazno Smiley...

Kompjuteri su nam potpuno osvojili zivote....
Сачувана
Соња
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:
/
Име и презиме:
Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404




« Одговор #36 у: 15.08 ч. 18.10.2007. »

   Ма, претпостављала сам ја да могу и овде „нормално“ да се користе други фонтови, само нешто нисам на брзину открила како се то ради (кад кликнем на „име фонта“ у „заглављу“ на страни за одговор, појави ми се Вердана, и онда одустанем од даљих покушаја), те учиних оно што знам како Smiley
   И даље ми се највише свиђају „први“ наводници:
   „...“
« Задњи пут промењено: 15.10 ч. 18.10.2007. од Сошке » Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #37 у: 20.15 ч. 21.10.2007. »

Узгред, изгледа да је члан средњег и женског рода настао из старословенских показних заменица „то“ и „та“ које се и до дана данашњег користе на Српском а које је Бугарски изгубио (по том приницпу, „Идем у ту гору“ => „Идем у гору ту“).

Јутјуљудисвашт је у праву: Smiley

Цитат
В своето развитие българският език е претърпял коренна промяна на граматичния си строеж и от синтетичен преминава към аналитичния тип езици, където синтактичните отношения на имената към други думи в изречението се изразяват не посредством падежни окончания, а чрез предлози + една обща форма на думата. Аналитизмът на съвременния български език се изразява в загуба на старото именно склонение и вместо седемте падежни форми в старобългарския днес се употребява по една форма за единствено и множествено число в съчетание с различни предлози; при местоименията са запазени някои падежни форми, което показва връзката с предходното състояние; старият инфинитив се изразява чрез частицата да + лична глаголна форма за сегашно време; старите синтетични форми за сравнение на прилагателните и наречията са заменени с аналитични форми посредством частицата по- (по-голям); бъдеще време не се изразява чрез свършен вид на глаголите от сегашно време, а с морфологизуваната частица ще (по произход трето лице единствено число от стария глагол хотЬти в значение ‘искам’) + формите за сегашно време. За разлика от другите славянски езици са активни формите за простите минали времена като аорист и имперфект. Съществуват специални глаголни форми за предаване на несвидетелски текст. Спрежението на глаголите се отличава с някои иновации, както и образуването на множествено число на едносрични съществителни имена – черта, която е обща за българския и сръбския език.

Една от най-важните характеристики на българския език, по която се отличава от вички други славянски езици и се доближава до балканските езици и до други неславянски езици е задпоставеният определителен член, по произход от старо показателно местоимение ТЪ, ТА, ТО. Членът е формален показател за категорията определеност при имената. Лексиката на българския език се отличава с наличието на няколко хронологично обособени пласта – общославянска, южнославянска, определен брой турцизми и гърцизми като последица от историческите обстоятелства, интернационализми. Високата степен на близост между български и сръбски в областта на лексиката се изразява както в наследен общ лексикален инвентар, така и в специфично развита междуезикова омонимичност и полисемантичност като израз на оттласкването на двата езикови стандарта един от друг в периода на формирането им през ХІХ век и след това.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #38 у: 20.44 ч. 21.10.2007. »


Јутјуљудисвашт је у праву: Smiley



Шта ово значи? Бај д веј, тебало ми је пет минута да успем да прочитам SmileySmileySmiley
Сачувана
Ютюлюдисващъ
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 4


« Одговор #39 у: 19.42 ч. 23.10.2007. »

Но, докле год има свој оделит стандард, институције које стоје иза њега и известан број говорника који га зову њиховим матерњим језиком, македонски је свакако језик као и сваки други, без обзира на сличност, сродност и историјске прилике.

Исто тако и бошњачки (босански) у односу на српски или хрватски. Данас је бошњачки језик признат, јасно одређен (има свој оделит стандард) и подржан од стране матерњих говорника. Ништа више није ни потребно за један језик у социолингвистичком погледу. То је оно што све језике, и македонски и бошњачки и бугарски и српски, јасно одређује спрам других језика.

Потпуно си у праву, али то на мења чињеницу да је нпр. македонски толико сличан бугарскоме и црногорски толико сличан српскоме, да би се, из тачке гледишта лингвистике, спокојно могло рећи да су ти језици у ствари дијалекти бугарског и српсокг језика. Ја лично сматрам да се на Балкану говоре 4 језика - чакавски, кајкавски, штокавски и "какв"-авски и да су разлике између кајкавског и штокавског наречја у Хрватској много веће него између стандардног хрватског и српског, који су оба штокавског изговора. Како ће један човек назвати језик којим говори је ствар особног укуса и избора.


Братко, сјајан си. Да не знам да си Бугарин могао бих се, по твом писању, заклети да си Србин. Правиш само једну грешку. Код нас се придеви пишу малим словом – српски, бугарски, руски, кинески... А Бугарин, Македонац... великим.
 

Хвала на добрим рећима и на исправци – припазићу на то.


Још нешто, овде постоји и презиме Бугарски, па може да дође до забуне, као у твојој реченици  ''...а које је Бугарски изгубио...''

Тако је – веома сам се изненадио кад сам по први пут приметио то име на једној стакленци меда у Србији.  Tongue


Јутјуљудисвашт је у праву: Smiley

Свака част што си разумео текст. Узгред, да ли се Срби сналазе с бугарском? Мислим, да ли успевају да га разуме без да су га икад учили?
Сачувана
Lolita
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 500


« Одговор #40 у: 21.21 ч. 23.10.2007. »

Razumemo ponešto. Mogu se Srbin i Bugarin međusobno razumeti, ako se malo potrude. Verovatno ne bismo mogli baš da diskutujemo o filozofskim temama svaki na svom jeziku, ali osnovno sporazumevanje, uz uobičajeni arsenal međunarodnih izraza, sasvim je moguće Smiley
Сачувана
Lolita
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 500


« Одговор #41 у: 21.26 ч. 23.10.2007. »

Takođe, mislim da je tzv. „pasivno razumevanje“ pisanog teksta sasvim zadovoljavajuće. Nećemo svakako razumeti svaku reč, ali ćemo sigurno shvatiti „o čemu se radi“ Smiley

Često, kad se sretnu Srbi i Bugari u nekoj petoj zemlji, čini im se da su naleteli na „svoje“. Prosto, jezici su tako slični da naročito u poređenju s nekim trećim jezikom (grčkim, nemačkim, francuskim, arapskim...) deluju kao isti jezik Wink
Сачувана
Милош
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
Саобраћајна школа
Име и презиме:
Милош Бањац
Поруке: 16


« Одговор #42 у: 20.10 ч. 10.11.2007. »


ПРАВОПИС СРПСКОГА ЈЕЗИКА

Приредили:
Митар Пешикан
Јован Јерковић
Мато Пижурица

Матица српска, 1993
« Задњи пут промењено: 20.20 ч. 10.11.2007. од Милош » Сачувана
Тагови:
Странице: 1 2 3 [Све]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!