Соња
језикословац
староседелац
 Ван мреже
Пол: 
Организација: /
Име и презиме: Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404
|
 |
« Одговор #15 у: 21.32 ч. 12.10.2007. » |
|
Слободно, брате, питај, због тога смо сви овде, то једни другима стално радимо  ! Они наводници немају везе са хрватским књигама - ја сам у нашим уџбеницима наилазила на много веће глупости. Људи свашта пишу - или зато што не знају за правило којег се неки сећамо из основне школе, или зато што користе оно што компјутер „сам даје“, или зато што су тако видели у страним књигама, где углавном наводници изгледају другачије од оног чему су мене учили, или из ко зна ког четвртог разлога. Наишла сам и на “.....” и тако неке скроз изврнуте ствари. А оно од чега си саставио надимак мож' бит' да је пегла. Глачање се код нас каже пеглање (инф. пеглати) (осим у сленгу, где се под пеглањем, из мени за сада још увек потпуно непознатог разлога, подразумева бљување). А пегла јесте некад била скроз метална. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 21.35 ч. 12.10.2007. од Сошке »
|
Сачувана
|
|
|
|
Милан Динић
члан
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 74
|
|
« Одговор #16 у: 21.52 ч. 12.10.2007. » |
|
Најјаче ствари са наводницима је кад негде можете видети и "" и „” и “” а најређе оне правилне „“ све у једном тексту или издању. Такав пример ја рецимо имам у једном факултетском уџбенику: људи само лепили текст преузет са свих страна и онда шаренило. Ови “” су из енглеског и некако могу да разумем да се ту и тамо појаве (рецимо, Ворд 2003 препознаје тастатуру која је тренутно активна и онда куца правилне наводнике; слично раде и неке веб алатке), али ми никако није јасна појава „” који се могу видети у новинама, на телевизији, Интернету. Ево табеле где се који користе: http://en.wikipedia .org/wiki/Quotation_mark%2C_non-English_usage буграски нема падеже Како нема падеже?  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #17 у: 22.10 ч. 12.10.2007. » |
|
Та рећ се не мења но падежима јер буграски нема падеже Благо вама! |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
|
« Одговор #18 у: 22.17 ч. 12.10.2007. » |
|
Pardon, Pravopis (vrlo izričito) dozvoljava sve tri vrste navodnika: „...“, „...” i »...« (uz, naravno, napomenu da se ne mogu mešati u jednom tekstu). Istina, ovi prvi se najviše forsiraju, ali nema baš nikakvih smetnji ni za druga dva para.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #19 у: 22.26 ч. 12.10.2007. » |
|
И код нас се некада давно користила реч „утија“. То је она велика, тешка, абаџиска пегла. Данас се може наћи само у етнографским збиркама.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #20 у: 22.27 ч. 12.10.2007. » |
|
буграски нема падеже Како нема падеже? Аха, и ја сам се забезекнула кад сам то сазнала пре једно годину дана... А има члан!  Ја знам само за ове: „...” Ови „...“ ми делују наопачке...  Бојане, што се ови први форсирају кад су нелогични? Много су логичнији (за писање руком) ови други... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Милан Динић
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 74
|
|
« Одговор #21 у: 23.21 ч. 12.10.2007. » |
|
Ја сам учио да су правилни „“ зато што се може наћи ’ пре затварања, па би овако требало да се разликују. Да ли је то у правопису одувек било или је мењано?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Соња
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: /
Име и презиме: Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404
|
|
« Одговор #22 у: 01.03 ч. 13.10.2007. » |
|
Кад поменусмо писменос': малопре, у емисији „Евронет“ (ваљда се тако некако зове) жена рече да међу становницима околних земаља најмање неписмених има у Албанији. Помињала је и силне неке проценте до разних ступњева (не)писмених у Србији, али то нисам могла да памтим.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #23 у: 07.04 ч. 13.10.2007. » |
|
Ne znam kad je i kako bugarski izgubio padeže i dobio član (bilo bi zgodno da čujemo nešto o tome, ako je moguće), ali sam siguran da je te osobine makedonski dobio upravo iz bugarskog.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ютюлюдисващъ
гост
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 4
|
|
« Одговор #24 у: 21.52 ч. 16.10.2007. » |
|
Ne znam kad je i kako bugarski izgubio padeže i dobio član (bilo bi zgodno da čujemo nešto o tome, ako je moguće), ali sam siguran da je te osobine makedonski dobio upravo iz bugarskog.
Потрудићу се да објасним. Данашњи стручњаци сматрају да су се први трагови постојања члана у народном говору појавили још током 11. века. Иста је ситуација и са првим траговима губитка падежа. То је нажалост само хипотеза, јер све до краја 18. века све су књиге биле писане на старословенском језику познат и као „старобугарски“ језик. Ја лично мислим да је бугарски највероватније изгубио падеже под грчким утицајем, јер у нашој земљи, византијска (касније грчка) култура је одувек имала велики утицај. Међутим, ја сам приметио нешто веома занимљиво, али ви сигурно боље од мене знате о томе - у неким источносрпским говорима постоје истовремено неке падеже и члан. Ево например „Идем у гору“ би звучило „Идем у горуту“ у Сурдулици, док се на бугарском каже „Отивам в гората“. Узгред, изгледа да је члан средњег и женског рода настао из старословенских показних заменица „то“ и „та“ које се и до дана данашњег користе на Српском а које је Бугарски изгубио (по том приницпу, „Идем у ту гору“ => „Идем у гору ту“). Што се македонског тиче – то је дугачка прича. Већина светских лингвиста сматра да је македонски, бугарски дијалекат. Кодификација македонског језика као засебан језик датира од 1945. године, а пре тога ситуација је била иста као је данас између Српског и тзв. „Црногорског“ – они који су се осећали бугарима су претендирали да говоре македонски бугарски дијалекат, док они који су осећали македонцима су га сматрали засебним македонским језиком. То је више политички него лингвистички проблем... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #25 у: 15.55 ч. 17.10.2007. » |
|
Већина светских лингвиста сматра да је македонски, бугарски дијалекат.
Но, докле год има свој оделит стандард, институције које стоје иза њега и известан број говорника који га зову њиховим матерњим језиком, македонски је свакако језик као и сваки други, без обзира на сличност, сродност и историјске прилике. Исто тако и бошњачки (босански) у односу на српски или хрватски. Данас је бошњачки језик признат, јасно одређен (има свој оделит стандард) и подржан од стране матерњих говорника. Ништа више није ни потребно за један језик у социолингвистичком погледу. То је оно што све језике, и македонски и бошњачки и бугарски и српски, јасно одређује спрам других језика. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #26 у: 21.49 ч. 17.10.2007. » |
|
које се и до дана данашњег користе на Српском а које је Бугарски изгубио Братко, сјајан си. Да не знам да си Бугарин могао бих се, по твом писању, заклети да си Србин. Правиш само једну грешку. Код нас се придеви пишу малим словом – српски, бугарски, руски, кинески... А Бугарин, Македонац... великим. Још нешто, овде постоји и презиме Бугарски, па може да дође до забуне, као у твојој реченици ''...а које је Бугарски изгубио...'' |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
|
« Одговор #27 у: 23.04 ч. 17.10.2007. » |
|
Ја сам учио да су правилни „“ зато што се може наћи ’ пре затварања, па би овако требало да се разликују. Да ли је то у правопису одувек било или је мењано? Iako prethodni Pravopis u tekstu koristi varijantu „...“, nigde se nije izjašnjavao o ispravnosti ili neispravnosti ostalih mogućnosti. Бојане, што се ови први форсирају кад су нелогични? Много су логичнији (за писање руком) ови други... Ne znam jesmo li se razumeli, ne forsiraju se Pravopisom (upravo suprotno, on baš napominje da su ravnopravni), već preko drugih izvora — recimo, ovdašnje izdavačke kuće gotovo po pravilu tako pišu. Mogu samo nagađati zašto, a jedan od razloga može biti i ovo s apostrofom što Milan pominje. Uzgred, ne vidim zašto ti se čini da su nelogičniji za pisanje rukom: jedni liče na dve šestice, drugi na dve devetke, po meni je to sasvim jednako logično. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #28 у: 23.33 ч. 17.10.2007. » |
|
Zatvarajuci su mi nelogicni i nezgodni za pisanje rukom. Mnogo je lakse zavrnuti zarez na suprotnu stranu od pravca u kom pises. Osim toga, ovi navodnici su sastavljeni iz dva zareza, a ovi koji se "forsiraju" su naopacke! I ne lice ni na devetke ni na sestice. Mozda na devetke ali u ogledalu...  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
|
« Одговор #29 у: 23.39 ч. 17.10.2007. » |
|
Ne treba da liče na devetke u ogledalu, već baš na šestice (drugo je pitanje kako je to tehnički odrađeno u raznim fontovima, ali bar kad pišeš rukom nisi tehnički ograničena). Probaj tako, pa vidi je li lakše. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
