Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2  Поздрав из Бугарске + неколико питања
Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
22.49 ч. 17.03.2025. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 [3]  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Поздрав из Бугарске + неколико питања  (Прочитано 29691 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.477


« Одговор #30 у: 09.20 ч. 18.10.2007. »

„...“

Pogledaj ove druge... Za mene je to devetka u ogledalu. Zato mi i izgledaju cudno. Trbuh gore a rep na dole i zavijen ka desno. Devetka u ogledalu. Da su sestice, ne bi bilo problema. Za te koji lice na sestice sam vec cula i videla i nisu mi nista neobicni.

Jos nesto. Pokusala sam da povecam ove navodnike, i dobila sam samo ravne linije a ne "zareze". Evo, isto ono od malopre, samo duplo vece:

„...“
Сачувана
Соња
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:
/
Име и презиме:
Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404




« Одговор #31 у: 10.49 ч. 18.10.2007. »

   Брунхилда, проблем је са фонтом: у овој „Вердани“ или како год се већ зове - и у многим другим фонтовима - не виде се ни „деветке“ (на почетку, доле) ни „шестице“ (на крају, горе, д’ извинеш).
   Прикачих ти страницу у Word-у, надам се да ће се отворити Smiley
   Е, да: ’ел си успела да видиш страну на коју сам ти „залепила“ пречице?
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.477


« Одговор #32 у: 10.55 ч. 18.10.2007. »

   Брунхилда, проблем је са фонтом: у овој „Вердани“ или како год се већ зове - и у многим другим фонтовима - не виде се ни „деветке“ (на почетку, доле) ни „шестице“ (на крају, горе, д’ извинеш).
   Прикачих ти страницу у Word-у, надам се да ће се отворити Smiley
   Е, да: ’ел си успела да видиш страну на коју сам ти „залепила“ пречице?

Da, sad vidim da su "sestice" a ne devetke. Ali to u Tajmsu, u drugim fontovima ne mora da bude tako, kao sto se da videti iz prilozenog...Smiley

Jesam, hvala ti, i izvini sto sam tako nekulturno cutala, ni hvala nisam rekla...Smiley
Сачувана
Соња
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:
/
Име и презиме:
Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404




« Одговор #33 у: 11.15 ч. 18.10.2007. »

   Не види се да су „деветке“ и „шестице“, али се види разлика између апострофа - ’ - и „излазних“ наводника: ’“. А кад текст пребациш у други фонт, наводници остају коректно „кодирани“, одн. компјутер зна који су, и преноси их тако коректне. И у сваком фонту између њих може да се види разлика.
   Драго ми је. Значи да и то ради. Што отвара многе нове могућности за дружење  Cheesy.
Сачувана
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #34 у: 13.16 ч. 18.10.2007. »

Nema potrebe za kačenjem stranica u vordu, može se i ovde prikazati. Evo kako bi izgledala sva tri tipa:
„...“
„...”
»...«


Dakle (da ponovim još jednom), onaj „trbuh gore a rep dole i zavijen ka desno“, tj. „devetka u ogledalu“ samo je adaptacija u fontu koji je „difolt“ na Vokabularu (i to, štaviše, nije baš ni tako — sama si primetila da su to zapravo ravne linije kad se uveća, da nema nikakvog trbuha). Prilikom pisanja rukom treba se držati jednog od gornjih triju načina, baš kako izgleda i u fontovima koji posvećuju pažnju detaljima.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.477


« Одговор #35 у: 13.46 ч. 18.10.2007. »

Meni se i dalje vise svidjaju oni drugi. I logicniji su mi. Lepo zatvaraju recenicu. Ove sestice su nezgodne za pisanje. Barem meni.

Ali... Da budem iskrena, ne secam se kad sam zadnji put napisala rukom veci tekst od dve i po prosto-prosirene recenice, tako da mozda to sto je meni nezgodno i nije toliko vazno Smiley...

Kompjuteri su nam potpuno osvojili zivote....
Сачувана
Соња
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:
/
Име и презиме:
Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404




« Одговор #36 у: 15.08 ч. 18.10.2007. »

   Ма, претпостављала сам ја да могу и овде „нормално“ да се користе други фонтови, само нешто нисам на брзину открила како се то ради (кад кликнем на „име фонта“ у „заглављу“ на страни за одговор, појави ми се Вердана, и онда одустанем од даљих покушаја), те учиних оно што знам како Smiley
   И даље ми се највише свиђају „први“ наводници:
   „...“
« Задњи пут промењено: 15.10 ч. 18.10.2007. од Сошке » Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #37 у: 20.15 ч. 21.10.2007. »

Узгред, изгледа да је члан средњег и женског рода настао из старословенских показних заменица „то“ и „та“ које се и до дана данашњег користе на Српском а које је Бугарски изгубио (по том приницпу, „Идем у ту гору“ => „Идем у гору ту“).

Јутјуљудисвашт је у праву: Smiley

Цитат
В своето развитие българският език е претърпял коренна промяна на граматичния си строеж и от синтетичен преминава към аналитичния тип езици, където синтактичните отношения на имената към други думи в изречението се изразяват не посредством падежни окончания, а чрез предлози + една обща форма на думата. Аналитизмът на съвременния български език се изразява в загуба на старото именно склонение и вместо седемте падежни форми в старобългарския днес се употребява по една форма за единствено и множествено число в съчетание с различни предлози; при местоименията са запазени някои падежни форми, което показва връзката с предходното състояние; старият инфинитив се изразява чрез частицата да + лична глаголна форма за сегашно време; старите синтетични форми за сравнение на прилагателните и наречията са заменени с аналитични форми посредством частицата по- (по-голям); бъдеще време не се изразява чрез свършен вид на глаголите от сегашно време, а с морфологизуваната частица ще (по произход трето лице единствено число от стария глагол хотЬти в значение ‘искам’) + формите за сегашно време. За разлика от другите славянски езици са активни формите за простите минали времена като аорист и имперфект. Съществуват специални глаголни форми за предаване на несвидетелски текст. Спрежението на глаголите се отличава с някои иновации, както и образуването на множествено число на едносрични съществителни имена – черта, която е обща за българския и сръбския език.

Една от най-важните характеристики на българския език, по която се отличава от вички други славянски езици и се доближава до балканските езици и до други неславянски езици е задпоставеният определителен член, по произход от старо показателно местоимение ТЪ, ТА, ТО. Членът е формален показател за категорията определеност при имената. Лексиката на българския език се отличава с наличието на няколко хронологично обособени пласта – общославянска, южнославянска, определен брой турцизми и гърцизми като последица от историческите обстоятелства, интернационализми. Високата степен на близост между български и сръбски в областта на лексиката се изразява както в наследен общ лексикален инвентар, така и в специфично развита междуезикова омонимичност и полисемантичност като израз на оттласкването на двата езикови стандарта един от друг в периода на формирането им през ХІХ век и след това.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.477


« Одговор #38 у: 20.44 ч. 21.10.2007. »


Јутјуљудисвашт је у праву: Smiley



Шта ово значи? Бај д веј, тебало ми је пет минута да успем да прочитам SmileySmileySmiley
Сачувана
Ютюлюдисващъ
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 4


« Одговор #39 у: 19.42 ч. 23.10.2007. »

Но, докле год има свој оделит стандард, институције које стоје иза њега и известан број говорника који га зову њиховим матерњим језиком, македонски је свакако језик као и сваки други, без обзира на сличност, сродност и историјске прилике.

Исто тако и бошњачки (босански) у односу на српски или хрватски. Данас је бошњачки језик признат, јасно одређен (има свој оделит стандард) и подржан од стране матерњих говорника. Ништа више није ни потребно за један језик у социолингвистичком погледу. То је оно што све језике, и македонски и бошњачки и бугарски и српски, јасно одређује спрам других језика.

Потпуно си у праву, али то на мења чињеницу да је нпр. македонски толико сличан бугарскоме и црногорски толико сличан српскоме, да би се, из тачке гледишта лингвистике, спокојно могло рећи да су ти језици у ствари дијалекти бугарског и српсокг језика. Ја лично сматрам да се на Балкану говоре 4 језика - чакавски, кајкавски, штокавски и "какв"-авски и да су разлике између кајкавског и штокавског наречја у Хрватској много веће него између стандардног хрватског и српског, који су оба штокавског изговора. Како ће један човек назвати језик којим говори је ствар особног укуса и избора.


Братко, сјајан си. Да не знам да си Бугарин могао бих се, по твом писању, заклети да си Србин. Правиш само једну грешку. Код нас се придеви пишу малим словом – српски, бугарски, руски, кинески... А Бугарин, Македонац... великим.
 

Хвала на добрим рећима и на исправци – припазићу на то.


Још нешто, овде постоји и презиме Бугарски, па може да дође до забуне, као у твојој реченици  ''...а које је Бугарски изгубио...''

Тако је – веома сам се изненадио кад сам по први пут приметио то име на једној стакленци меда у Србији.  Tongue


Јутјуљудисвашт је у праву: Smiley

Свака част што си разумео текст. Узгред, да ли се Срби сналазе с бугарском? Мислим, да ли успевају да га разуме без да су га икад учили?
Сачувана
Lolita
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 500


« Одговор #40 у: 21.21 ч. 23.10.2007. »

Razumemo ponešto. Mogu se Srbin i Bugarin međusobno razumeti, ako se malo potrude. Verovatno ne bismo mogli baš da diskutujemo o filozofskim temama svaki na svom jeziku, ali osnovno sporazumevanje, uz uobičajeni arsenal međunarodnih izraza, sasvim je moguće Smiley
Сачувана
Lolita
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 500


« Одговор #41 у: 21.26 ч. 23.10.2007. »

Takođe, mislim da je tzv. „pasivno razumevanje“ pisanog teksta sasvim zadovoljavajuće. Nećemo svakako razumeti svaku reč, ali ćemo sigurno shvatiti „o čemu se radi“ Smiley

Često, kad se sretnu Srbi i Bugari u nekoj petoj zemlji, čini im se da su naleteli na „svoje“. Prosto, jezici su tako slični da naročito u poređenju s nekim trećim jezikom (grčkim, nemačkim, francuskim, arapskim...) deluju kao isti jezik Wink
Сачувана
Милош
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
Саобраћајна школа
Име и презиме:
Милош Бањац
Поруке: 16


« Одговор #42 у: 20.10 ч. 10.11.2007. »


ПРАВОПИС СРПСКОГА ЈЕЗИКА

Приредили:
Митар Пешикан
Јован Јерковић
Мато Пижурица

Матица српска, 1993
« Задњи пут промењено: 20.20 ч. 10.11.2007. од Милош » Сачувана
Тагови:
Странице: 1 2 [3]  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!