Но, докле год има свој оделит стандард, институције које стоје иза њега и известан број говорника који га зову њиховим матерњим језиком, македонски је свакако језик као и сваки други, без обзира на сличност, сродност и историјске прилике.
Исто тако и бошњачки (босански) у односу на српски или хрватски. Данас је бошњачки језик признат, јасно одређен (има свој оделит стандард) и подржан од стране матерњих говорника. Ништа више није ни потребно за један језик у социолингвистичком погледу. То је оно што све језике, и македонски и бошњачки и бугарски и српски, јасно одређује спрам других језика.
Потпуно си у праву, али то на мења чињеницу да је нпр. македонски толико сличан бугарскоме и црногорски толико сличан српскоме, да би се, из тачке гледишта лингвистике, спокојно могло рећи да су ти језици у ствари дијалекти бугарског и српсокг језика. Ја лично сматрам да се на Балкану говоре 4 језика - чакавски, кајкавски, штокавски и "какв"-авски и да су разлике између кајкавског и штокавског наречја у Хрватској много веће него између стандардног хрватског и српског, који су оба штокавског изговора. Како ће један човек назвати језик којим говори је ствар особног укуса и избора.
Братко, сјајан си. Да не знам да си Бугарин могао бих се, по твом писању, заклети да си Србин. Правиш само једну грешку. Код нас се придеви пишу малим словом – српски, бугарски, руски, кинески... А Бугарин, Македонац... великим.
Хвала на добрим рећима и на исправци – припазићу на то.
Још нешто, овде постоји и презиме Бугарски, па може да дође до забуне, као у твојој реченици ''...а које је Бугарски изгубио...''
Тако је – веома сам се изненадио кад сам по први пут приметио то име на једној стакленци меда у Србији.
Јутјуљудисвашт је у праву:
Свака част што си разумео текст. Узгред, да ли се Срби сналазе с бугарском? Мислим, да ли успевају да га разуме без да су га икад учили?
