Е, Сошке, ето ти мало исправака: нисам ја Рус, већ Украјинац (мада ми је матерњи језик руски), а славистику сам студирао (У Хајделбергу, иначе), сада студирам лингвистику и кинески у Франкфурту.
Код нас у Хајделбергу учење славистике је изгледало овако: поред "обичних" (као што су, например, књижевност или лингвистика) семинара морало се још учити и 3 славенских језика. Шта се српског тиче, није га било! Имали смо само хрватски (мислим да је био исти хрватски као у Бамбергу
), мада је лекторка била Српкиња. Иначе, нисам ишао на предавања хрватског, само сам урадио 2 испита да добијем пунктове (добро ми су дошли ту, у Франкфурту).
Шта се нивоуа тиче, чини ми се да није тако висок као у Бамбергу. Готово сви семинари су били некако хаотични и осећао се јаки недостатак добрих лектора (и доброг и разумљивог материала). Ево примера: код нас на факултету се могли срести такви семинари као што су "Лик животиња у руској књижевности 17. столећа" или "Лик жена у српској књижевности почетка османлијског доба"
Можда ми се тако чини зато што сам само један семестар студирао али сам погледао касније семинари, и нису баш били бољи!