Pretpostavljam da se ti izrazi doživljavaju odvratnima zbog toga što već postoje s drugim značenjem
Да, делују неприродно, као када би и особу женског пола која врши функцију заменика, називали "заменицом" (ко зна, можда се то већ и ради). Или особу женског пола која фрши функцију председника, "председницом", која би реч, по логици ствари, требало да означава седницу. (Сва срећа, па жене песнике не називамо песницама).
Слажем се да постоје термини који се традиционално односе искључиво за жене, или занимања за која, опет традиционално, постоје називи и у мушком и у женском роду. Али стварати по сваку цену термине женског рода како би њима биле обухваћене искључиво особе женског пола, мислим да је непотребно. Ако је
особа изабрана да буде народни посланик, нема потребе да се гради посланицом, или ако у току свог живота стекне звање магистра, доктора или универзитетског професора, да та звања мења, усклађујући граматички род са биолошким полом. А нарочито ружно то изгледа ако се ради на силу и без осећаја за језик.
Јесте, говорница је место одакле се говори, као што је певница место одакле се пева, или судница место где се суди. За посланицу се такође зна шта је. Жена је говорник, саговорник, сабеседник, посланик, представник, заменик исто као и мушкарац, нема ту потребе за сексизмом. Сексизам једино извире из новинских чланака и политичких саопштења где се судије називају "судиницама" (а зашто не и "судницама"?), дипломирани психолози "психолошкињама" итд.
За то нема потребе. Или, ако има, да кренемо да кујемо нове рогобатне термине који би описали званице, странке или муштерије мушког пола? Због чега би неки Петар био "наша стара муштерија", или неки Зоран "странка која чека пријем", кад могу бити названи "муштером" или "странцем"? Делује смешно? И јесте.
