Meni nije jasno kako onda to može da piše u jednom školskom udžbeniku (koji se uzgred koristi i na Filološkom fakultetu na nematičnim katedrama za predmet Srpski jezik).
Nije ni meni jasno. Ipak, oni pomenuti izuzeci su (to sam propustio da napomenem) iz
Tvorbe reči u srpskom jeziku, drugi tom, a dvotomno delo koje se bavi isključivo tvorbom reči nesumnjivo ima veću težinu od jednog pasusa iz srednjoškolske gramatike (i pri tom je novije od nje). Pride imamo i mišljenje Odbora za standardizaciju.
O pomenutoj gramatici nemam lepo mišljenje u vezi s organizacijom sadržaja (za srednjoškolce je suviše konfuzna — a autori to nisu uzeli u obzir kad su je pisali po ugledu na veliku Stevanovićevu gramatiku), ali što se tiče iznetih činjenica, nisam imao zamerki. Neće ni ovaj jedan primer drastično promeniti moje mišljenje, ali ipak sam se malo iznenadio.
Možda bi se pravilo dalo tako formulisati; da palatalizacija bude dozvoljena makar kod sufiksa -log, jer takav običaj već postoji i dosta je ukorenjen u govornoj praksi, a norma se još uvek jasno ne izjašnjava o građenju ženskih obika od imena zanimanja sa završetkom -log.
Možda bi se moglo tako formulisati, ali to bi zahtevalo uvođenje sasvim novog mehanizma. Drugi način bi bio priznavanje sufiksa
-ičarka (takav sufiks zasad ne postoji: postoji sufiks
-ičar za muški rod, i sufiks
-ka, koji se može dodati na ovaj prethodni, pa otud nije dobro
*biologičarka — ne postoji
*biologičar). Za početak ne vidim po čemu je prva ideja bolja od druge (uzimajući u obzir i govornu praksu), a onda treba postaviti pitanje je li opravdano uvoditi išta od ovoga, ili ćemo pak insistirati na nekom od oblika koji su u skladu sa dosadašnjom normom. Kako god bilo, to bi zahtevalo raspravu na znatno višem nivou, nikako nije opravdano ovako proizvoljno prihvatanje jednog stava i unošenje dotičnog u školske udžbenike.
Ако је Ђорђе староседелац, шта је онда Брунхилда?
Ona bi bila
starosedeteljka. Za maskulinum sa završetkom
-lac široko je prihvaćen feminimum sa završetkom
-teljka.
